6379. Stih 12. Oči su mu crvene od vina. Da ovo označava da je Intelektualno ili unutrašnje Ljudsko samo dobr, vidi se iz značenaj crvene, što je dobro ljubabvi, i to po vatri i po krvi, koji su crveni (br. 3300), otuda crvene od vina označava da je to samo dobro i iz značenja očiju , što je Intelektualno (br. 2701, 3820, 4403-4421, 4523-4534); a poto se ovde govri o Gospodu, to se Njegovo Božansko Ljudsko označava Intelektualnim, jer spoljašnje ljudsko je označeno sa njegovi u zubi bijeli od mlijeka, kao što sledi.

3820. Stih 17. A u Lije bijahu kvarne oči. Da ovo označava da je osećanje za spoljašnju istinu takvo u pogledu njenog razumevanja, vidi se iz reprezentacije Lije, koja je osećanje spoljašnje istine (vidi br. 3793); iz značenja očiju, koje su razumevanje (razum) (br. 2701); i iz značenja kvarne (slabe), što je relativno tako. Da su osećanja spoljašnje istine slaba u pogledu razumevanja; ili što je isto, da su takvi oni koji su u tim osećanjima, može se videti iz spoljašnjih to jest opštih ideja koje nisu još ilustrovane preko pojedinačnih (ideja), jer su slabe i kolebljive, i jer su kao nošene svakim povetarcem, ili drugim rečima, dopuštaju da ih privuče svako mišljenje; dok onda kada su iste ilustrovane (razjašnjene) pojedinačnim (idejama), one postaju čvrste i postojane, jer od pojedinačnih ove dobijaju ono što je suštinsko i što ih oblikuje, a što je označeno sa Rahela bješe lijepa stasa i lijepalica; čime su predstavljena osećanja prema unutrašnjoj istini. Šta je označeno spoljašnjim istinama i njihovim osećanjima, a šta unutrašnjim istinama i njihovim osećanjima, i time što se kaže da su prve relativno slabih očiju, a druge lepe poobliku i izgledu, može se ilustrovati jednim primerom. Oni koji su u spoljašnjim istinama, ti su samo u opštoj istini da dobro treba da se čini siromasima; oni ne znaju kako da razlikuju ko je istinski siromah, a još manje da se siromahom u Reči označavaju koji su duhovno takvi. Posledica ovoga je to, da oni čine dobro kako dobrima tako i rđavima, a pri tome nisu svesni da čineći dobro rđavima čine zlo dobrima, jer se tako daju rđavima sredstvo da čine zlo dobrima. Pa stoga su oni moji naginju ovakvoj prostoj revnosti podložni da budu veće žrtve lukavih i prevarnih (ljudi). Na suprot ovima, oni koji su u unutrašnjim istinama, znaju ko je u pravom smislu siromašan, jer prave razliku među njima, te čine dobro svakome prema tome kakav je. Uzmimo još jedan primer: oni koji su poljašnjim istinama, znaju samo opštu istinu da treba da vole bližnjega; i oni veruju da je svako bližnji u istom stepenu, i da svakoga treba prigrliti s istom ljubavlju, i tako dopuštaju da ih neko zavede na krivi put. Ali oni koji su u unutrašnjoj istini, ti znaju u kojem je stepenu neko bližnji, i da je svako u nekom drugom stepenu (bližnji). Posledica je, da oni znaju bezbroj stvari koje ne znaju oni koji su u spoljašnjim istinama, pa stoga se njih ne može zavesti samim imenom bližnji, ili nekim ko se smo pretvara da je u dobru. Evo još jednog primera: oni koji su samo u spoljašnjeim istinama, pretpotavljaju da će učeni sijati kao zvezde ; i da će svi ni koji su radili u Gospodovom vinogradu primiti nagradu višu nego ostali. Dok oni koji su u unutrašnjim istinama, znaju da se pod učenima, mudrim, i razumnim, označavaju oni koji su u dobru, bez obzira da li su u nekoj ljudskoj mudrosti ili inteligenciji ili ne, i da će ovi sijati kao zvezde; i da oni koji se trude u Gospodnjem vinogradu primaju nagradu prema osećanju dobra i istine iz kojega su se trudili; a oni koji se trude sebe radi i sveta radi, to jest, radi slave ili bogatstva, ti imaju nagradu već u životu tela; ali u drugom životu njihova nagrada je sa rđavima (Mateja 7:22, 23). Otuda je jasno koliko je slabo razumevanje onih koji su samo u spoljašnjim istinama; i da samo unutrašnje istine onim prvim daju suštinu i formu. Pa ipak, oni koji su u životu tela u spoljašnjim istinama a u isto vreme u prostom dobru, u drugom životu primaju unutrašnje istine i mudorst koja ide uz njih; jer od prostog dobra oni su u stanju i sposobnosti da primaju.