2439. Za to se prozva grad onaj Segor (Zoar): da ovo označava osećanje istine, vidi se iz značenja Segora, a to je osećanje istine, naime, osećanje dobra znanja, to jest, osećanje istine, vidi br. 1589; i iz značenja nazvati imenom, što je znali kvalitet (vidi br. 144, 145, 1754, 2009), a u ovom slučaju označava da je bilo malo istine, jer Segor u izvornom jeziku znači malo ili mali; jer oni koji su u osećanju istine, imaju malo istine, jer (imaju) malo dobra u upoređenju s onim oji su u osećanju dobra, vidi gore br. 2429. Da su istine, koje su u sebi istine, kod jedne osobe više istinite a kod druge manje, a kod nekih sasvim neistinite, čak i lažne, vidi se iz svih onih stvari koje su po sebi istinite, jer se one razlikuju već prema tome kod kojega su čoveka, prema njegovim osećanjima. Kao na primer: dužnost da se čine dobra dela, ili dobra ljubavi ka bližnjem, je po sebi istina po kojoj treba postupati; ali kod jedne osobe to je dobro ljubavi ka bližnjem, zato što potiče od ljubavi ka bližnjem; kod druge, to je delo poslušnosti, jer potiče od poslušnosti, a kod nekih je to traženje zasluge, jer potiče od želje da se stekne zasluga i da se spase; a kod nekih je to dobro je licemerno (hipokritsko), jer se čini da bi ta osoba izgledala dobra. Tako je i s drugim istinama koje se nazivaju istinama vere. Otuda se može videti da ima puno istine kod onih koji su u osećanju dobra, a manje kod onih kojk su u osećanju istine, jer ovi potonji gledaju na dobro kao na nešto što je od njih udaljeno, dok oni prvi gledaju na dobro kao nešto prisutno u njima.

1754. Ananu, Esholu, i Mamriju. Da ovi označavaju stvari koje pripadaju njima („ljudima“ ili anđelima), jasno je iz onoga što je gore rečeno u ovome poglavlju (kod stiha 13) o istome, naime, da se njihovim imenima označavaju dobra i istine od kojih se vodila borba, a ne toliko sami anđeli, jer su anđeli označeni sa „momci“i sa „ljudi“, kao što je rečeno. Jer se anđelima ne daju nikakva imena, nego se oni razlikuju prema istinama i dobrima u kojima su; zbog toga se samo to označava imenima u Reči (kao što je pokazano br. 144, 145, 340). Ovo se može videti i kod Isaije, gde se govori o Gospodu: I ime će mu biti Divni, Savjetnik, Bog Silni, Otac od vječnolsti, knez mirni (Isaija 9:6. Gde se imenom označava kakav je On, to jest da je Divan, Savetnik, Bog Silni, Otac od večnosti, knez mirni.

Kod Jeremije, gde se isto tako govori o Gospodu:

Ovo je ime Njegovo: Jehova pravda naša. (Jeremija 23:5, 6).

Ovde je sasvim jasno da je „Pravda“ ime. Tako isto kod Mojsija, gde se govori o Gospodu:

Jer vam ne će oprostiti grijeha, jer je Moje im u Njemu, (23:21)

Gde „ime“ označava suštinu, koja je Božanska. A tako isto na mnogim drugim mestima u Reči, gde se kaže da je „zazvao ime Jehovino“; i da „ne uzimaju ime Jehovino uzalud; kao i u Gospodovoj molitvi, „neka se sveti Ime Tvoje“. Sličan je slučaj i s imenima anđela; a tako je ovde s imenima Eshola, Anana, i Mamrija, koji pretstavljaju anđele, tako što ova imena označavaju stvari koje pripadaju anđelima.