7051. Oni koji ne znaju ništa o unutrašnjem smislu u Reči, mora da veruju da je Izrailjska I Jevrejska nacija izabrana iznad svake druge nacije, i da je stoga bolja od svakedruge, kao što i oni sami veruju. I što je za divno čudo, ne veruje to samata nacija, nego i Hrišćani, iako su ovi svesni da je ovanacija u prljavim ljubavima, i u prljavoj škrtosti, i ponosu, a pored toga da osećaju odvratnost prema unutrašnjim stvarima ljubavi ka bližnjem i veri u Gospoda. Razlog da i Hrišćani veruju da je ta nacija izabrana iznad svih drugih nacija je to, što veruju da se čovek bira i spasava po milosti, bez obzira kako živi, pa tako da i zli ljudi mogu biti primljeni u nebo kao i pobožni i pravedni, ne znajući da je izbor sveopšti, to jest da su izabrani svi koji žive u dobru, i da je Gospodova milost namenjena svakom čoveku koji se uzdržava od zla i koji je voljan da živi u dobru, to jest, koji dopušta da ga Gospod vodi, ida ga ponovo rodi, što se ostvaruje kroz ceo njegov život. Otuda i to da većina Hrišćanskog sveta veruje da će tanacia opet biti izabrana, i da će se vratiti u Hanansku zemlju, i to u skladu sa smislom slova, kao u sledećimodlomcima: Isa. (10:20-23; 11:11, 12; (29:22 kraj; (43:5, 6; (49:6-26; 56:8; 60:4; 61:3-10; Jer. III. itd. sve do Amosa 9:8, 9; i Miheja 5:7, 8. Iz ovih i iz drugih odlomaka čak i Hrišćani veruju da će ta nacija opet biti izabrana i uvedena u Hanansku zemlju, iako znaju da ta nacija očekuje Mesiju koji će ih uvesti, a znaju da je to očekivanje uzalud, i da carstvo Mesijino ili Hristovo nije u ovome svetu, i da je ta zemlja Hananska, u koju će ih Mesija uvesti, nebo. Niti ove osobe uzimaju u obzir da u Reči postoji i duhovni smisao, da u tome smislu Izrailj, Jakov, i Juda označavaju stvari kolje oni pretstavljaju. Niti pak takvi uzuimaju u obzir ono što je u istoriji rečeno o toj naciji, o njihovom karakteru u pustinju, i o njihovom karakteru kasnije u Hananskoj zemlji, da su u srcu bili idolopoklonici, kao i ono što o njima kažu njihovi proroci, o njihovom duhovnom preljubočinstvu i gadostima. Taj je karakter opisani Mojsijevoj pesmi, u ovim rečima, I reče: sakriću od njih lice svoje, vidjeću kakav ć m biti pošljedak, jer su rod pokvaren, sinovi u kojima nema vjere. Rasijaću ih po svijem uglovima zemaljskim, učiniću da nestane spomen njihov između ljudi. Da mi nije do mržnje neprijateljeve, da se ne bi neprijatelji njihovi ponijeli i rekli: ruka se naša uzvisila, a nije Jehova učinio sve ovo. Jer su narod koji propada sa svojih namjera, i nemau njih razuma. Jer je čokot njihov od čokota Sodomskoga i iz polja Gomorskoga, grožđe je njihovo grožđe otrovno; puca su mu gorka. Vino je njihovo otrov zmajevski i ljudi jed aspidin. Nije li to sakriveno kod mene, zapečaćeno u riznicama mojim? Moja je osvetai plata, u svoje vrijeme popuznuće noga njihova, jer je blizu dan psopasti njihove, i ide brzo što će ih zadesiti (Zak. Ponovljeni 32:20, 26-28, 32-35). A da je Jehova diktirao ovu pesmu Mojsiju, vidi poglavlje 31:19, 21). Gosod govori o toj naciji ovako kod Jovana,

Vaš je otav đavo; i slasti oca svojega hoćete činiti; on je krvnik ljudski od početka i ne stoji na istini; jer nema istine u njemu; kad govori laž, svoje govori: jer je laža i otac laži (Jovan 8:44), pored mnogih drugih odlomaka. Razlog da Hrišćani, iako znaju ove stvari, ipak veruju da će se ta nacija okrenuti Gospodu i da će tada biti uvedena u zemlju u kojoj su nekada živeli je to, kao što je već rečeno, što oni ne znaju unutrašnji smisao Reči; ko i žto, što veruju da ljudski život nema efekta, i da zlo, iako ukorenjeno čestim delima, ne sprečava čoveka da preko vere čak i u zadnjem času postane duhovan, i pošto se tako nanovo rodi, biva prihvaćen od Gospoda; isto tako zato što veruju da je ulazak u nebo stvar same milosti, i da se to odnosi na jednu naciju, a ne toliko i na celi svemir [izabran] od onih koji primaju Gospodovu Milost. Oni koji misle na ovaj način, ne znaju da je sasvim suprotno Božanskomda se neki rode da bi se spasili otišli u nebo, a neki koji nisu izabrani, da su rođeni da bi bili osuđeni na proklestvo i na pakao. Misliti ovako o Božanskom bilo bi užasno, jer bi to bila najveća nemilost, dok je u stvari Božansko sama Milost. Iz ovih razmatranja može se sada znatida Izrailjska i Jevrejska nacija nije bila izabrana, i da će još manje biti izabrana, kao i to, da među njima nije bilo ničega što pripada Crkvi, niti može da bude, nego samo reprezentativ njezin, i da je ona sačuvana i do današnjega dana radi Reči Staroga Zaveta (vidi br. 3479).