INTERAKCIJA DUŠE I TELA

Napisao EMANUEL SVEDENBORG, 1769

Preveo Milica Žikić

Objavio The Lord’s New Church Which is Nova Hierosolyma, 2021

Napomena

Delo Interakcija duše i tela (De Commercio Animae et Corporis) Emanuela Svedenborga originalno je objavljeno u Londonu 1769. Ova verzija bazirana je na izdanju Svedenborgovog društva iz 1844, prilagođenom 1987. i 1924. i ponovo objavljenom 1947.

SADRŽAJ

I. Postoje dva sveta: duhovni svet, nastanjen duhovima i anđelima i prirodni svet, nastanjen ljudima, 3

II. Duhovni svet je postojao prvi i neprestano biva održavan od svog sopstvenom suncu, a prirodni svet od svog sunca. 4

III. Sunce duhovnog sveta je čista ljubav Jehove Boga, koji je u njegovom središtu, 5

IV. Od tog sunca proizlazi toplina i svetlost; toplina koja od njega proističe u svojoj suštini je ljubav, a svetlost od njega u svojoj suštini je mudrost, 6

V. I ta toplina i ta svetlost utiču u čoveka: toplina u njegovu volju, gde proizvodi dobro ljubavi, a svetlost u njegovo razumevanje (razum), gde proizvodi istinu mudrosti, 7

VI. To dvoje, toplina i svetlost ili ljubav i mudrost, sjedinjeni utiču od Boga u dušu čoveka, a kroz nju u njegov um i njegova osećanja i misli, a odatle u čula, govor i akcije tela, 8

VII. Sunce prirodnog sveta je čista vatra, a svet prirode od početka je postojao i neprekidno opstaje zahvaljujući tom suncu, 9

VIII. Zbog toga je sve što proizlazi iz ovog sunca, gledano samo po sebi, mrtvo, 10

IX. Ono što je duhovno zaodeva se onim što je prirodno, kao što čovek oblači odelo, 11

X. Duhovne stvari ovako odevene u čoveku omogućavaju mu da živi kao racionalan i moralan čovek, dakle kao duhovno prirodan čovek, 12

XI. Primanje tog inflaksa je u skladu sa stanjem ljubavi i mudrosti kod čoveka, 13

XII. Čovekovo razumevanje može da bude uzdignuto u svetlost, to jest u mudrost, u kojoj su anđeli neba, shodno kultivisanosti njegovog razuma; a njegova volja može da bude uzdignuta, na sličan način, u toplinu, to jest u ljubav, shodno njegovim delima; ali ljubav volje nije uzdignuta, osim ako čovek želi i čini stvari koje podučava mudrost razumevanja. 14

XIII. Potpuno je drugačije sa zverima, 15

XIV. Postoje tri stepena u duhovnom svetu i tri stepena u prirodnom svetu, do sada nepoznata, u skladu sa kojima se dešava sav inflaks, 16

XV. Krajnji ciljevi su u prvom stepenu, uzroci u drugom, a efekti u trećem, 17

XVI. Zato je očigledno šta je priroda duhovnog inflaksa od njegovog izvora do njegovih efekata, 18

10. VIII. ZBOG TOGA JE SVE ŠTO PROISTIČE IZ OVOG SUNCA, UZETO SAMO PO SEBI, MRTVO.

Ko ne vidi iz racionalne sposobnosti koja pripada razumevanju, ako je ova makar malo izdignuta iznad telesnih čula, da ljubav, uzeta po sebi, jeste živa i da pojavnost njene vatre jeste život; i, suprotno tome, da je elementarna vatra, uzeta po sebi, mrtva: posledično tome, da je sunce duhovnog sveta, budući čista ljubav, živo i da je sunce prirodnog sveta, budući čista vatra, mrtvo; i da je slučaj isti sa svim produktima koji proizlaze i postoje od njih?

[2] Postoje dve stvari koje proizvode sve efekte u univerzumu, ŽIVOT i PRIRODA; one ih proizvode u skladu sa redom, kad život, iznutra, aktuelizuje prirodu. Slučaj je drukčiji kad priroda, iznutra, uzrokuje da život deluje, što se događa kod onih koji postavljaju prirodu, koja je po sebi mrtva, iznad i unutar života i tako se u potpunosti posvećuju zadovoljstvima čuja i žudnjama tela, procenjujući duhovne stvari duše i istinski racionalne stvari uma, kao ništa. Te osobe, na račun ove inverzije, jesu one koje nazivamo MRTVI: takvi su svi ateistični materijalisti na svetu i sve sotone u paklu.

[3] Oni se takođe nazivaju mrtvim u Božjoj Reči, kao kod Davida:

“I pristaše za Velfegorom, i jedoše prineseno na žrtvu mrtvima ¹ ” (Psalm 106:28).

“Neprijatelj goni dušu moju, gazi u prah život moj, posađuje me u mrak, kao davno pomrle ² ” (Psalm 143:3)

“Da čuje uzdisanje sužnjevo, i odreši sinove smrtne ³ ” (Psalm 102:20).

I u Otkrovenju: “… znam tvoja dela, da imaš ime da si živ, a mrtav si. Straži, i utvrđuj ostale koji hoće da pomru” (Otkrovenje 3:1-2)(Referenca Psalm 102:21)

[4] Oni se nazivaju mrtvim, jer duhovna smrt je prokletstvo, a prokletstvo je sudbina onih koji veruju da je život od prirode i zbog toga veruju da je svetlost prirode svetlost života i odatle skrivaju, guše i zatiru svaku ideju Boga, neba i večnog života. Posledično takvom činjenju, takve osobe su kao sove, koje vide svetlost u mraku i mrak u svetlosti, to jest vide obmane kao istine i zla kao dobra; i, pošto su uživanja u zlu uživanja njihovih srca, ne razlikuju se od onih ptica i zveri koje proždiru mrtva tela kao omiljenu poslasticu i smradovi koji se izdižu iz grobova mirišu im kao mirisi za balsamovanje. Oni takođe ne vide nikakav uticaj (inflaks) osim onog koji je fizički i prirodan; ako, bez obzira, potvrđuju da je inflaks duhovan, to nije iz bilo kakve ideje o tome, nego iz usta njihovog učitelja.

脚注: