Коментар

 

У моје име

Од стране New Christian Bible Study Staff (машински преведен у Srpski, Српски)

Christ Healing the Blind Man, by Eustache Le Sueur

У моје име

Три пута, у Јовановом јеванђељу, Исус говори људима да траже нешто „у Моје име“. Много звучи као да размишља о заговору, тј. Да су Исус и „Отац“ одвојени људи. Али знамо да нису - они су једна особа. Ипак, те изреке је лако погрешно разумети и изазвале су одређену забуну у хришћанској цркви од прилично раног почетка. Погледајмо пажљиво библијски текст, да бисмо видели да ли можемо доћи до истине и схватимо зашто је дошло до неспоразума.

У Речи, име некога означава његов прави квалитет или природу. Имајте ово на уму док читате овај чланак; то ће помоћи!

Прво, ево три одломка из Јована:

„Зар не верујете да сам у Оцу и Отац у себи? Речи које вам кажем не говорим од себе; већ Отац који живи у мени чини своја дела. Верујте ми да сам у Отац и Отац у мени, или ми верујте само због самих дела. Свакако вам кажем, онај ко верује у мене, дела која ја радим, учиниће и он, и учиниће већа дела од ових , јер идем свом Оцу. Шта год затражите у моје име, то ћу и учинити , да се Отац прослави у Сину. Ако будете тражили било шта у моје име, ја ћу уради то. (Ivan 14:10-14)

Ниси ти изабрао мене, али ја сам изабрао тебе и поставио те да одеш и родиш плод и да остане твој плод; да шта год затражите од Оца у моје име, он вам може дати . (Ivan 15:16)

"Стога сада имате тугу, али видећу вас поново, и срце ће вам се обрадовати, и нико вам неће одузети радост. Тог дана ми нећете постављати питања. Свакако вам кажем, шта год затражите од Оца у моје име, он ће вам то дати. До сада, нисте ништа тражили у моје име. Затражите и добићете да ваша радост могу вам бити испуњен. Говорио сам вам ове ствари у говорним фигурама. Али долази време када вам више нећу говорити у говорним фигурама, већ ћу вам отворено говорити о Оцу. У тај дан питаћете у моје име, а ја вам не кажем да ћу се молити Оцу за вас, јер вас воли сам Отац, јер сте ви мене волели и веровали да сам изишао од Бога . Изашао сам од Оца и дошао сам на свет. Опет напуштам свет и одлазим Оцу. " (Ivan 16:22-28)

Ови одломци су углавном паралелни, али постоје неке занимљиве нијансе. У Јовану 14, Исус каже „то ћу ја учинити“. Не отац, тамо, у том случају. У Јовану 15, Исус каже да ће Отац удовољити захтевима упућеним „у Моје име“, и тамо Исус и Отац звуче некако одвојено. Затим, у Јовану 16, Отац поново удовољава захтевима, али овај пут Исус јасно ставља до знања да ускоро неће доћи до појаве одвојености или залагања; уместо тога, имплицира се да ће се тренутно привидна одвојеност завршити и да је јединство стварна стварност.

Узимајући ова три одломка заједно, лако је схватити зашто људи могу бити збуњени и зашто је „у Исусово име се молимо“ могло постати стандардна хришћанска формула. Али, пажљивим читањем, очигледно је да израз „у моје име“ не подразумева нужно двоје људи, према Јовану 14, и да је очигледна одвојеност привремена.

Да бисмо добили шири контекст, ево још неких места у Новом завету на којима се јавља фраза „у моје име“. Матеј, Марко и Лука повезују причу о Господиновој речи да бисмо требали да добијемо малу децу „у Моје име“. У два од ових одломака постоје наговештаји и одвојености и јединства.

„Ко прими једно тако мало дете у моје име, прима мене, али ко учини да неко од ове малишане која верује у мене посрне, боље би му било да му о врат окаче огроман млински камен и да га утонуо у морске дубине “. (Mateju 18:5-6)

„Ко прими једно тако мало дете у моје име, прима мене, а ко мене прима, не прима мене, већ онога који ме је послао. (Marka 9:37)

Исус, увидевши расуђивање њихових срца, узе мало дете, постави га крај себе и рече им: "Ко прими ово дете у моје име, прима мене. Ко мене прими, прима онога који ме је послао. Јер ко је најмање међу свима вама, овај ће бити сјајан “. (Luka 9:47-48)

У овој причи нам је очигледно постављена заштита невиности. Ипак још увек постоји алузија на одвојеност - „онај који ме је послао“. Ево како то можемо да видимо: Можемо да примимо „малу децу“ у име Господње. Ако негујемо невиност, спремност да нас Господ води, можемо примити Божанску истину и, са истинским идејама у мислима, можемо примити Божанску љубав.

У два друга одељка Новог Завета, чињење нечега у Господње име преноси снагу, а овде се не помиње одвојеност:

Јован му је рекао: „Учитељу, видели смо некога ко нас не прати како изгони демоне у твоје име; и забранили смо му јер нас не прати“. Али Исус је рекао: "Не забрањујте му, јер нема никога ко ће учинити велико дело у моје име и моћи брзо да говори лоше о мени. Јер ко није против нас, он је на нашој страни. дајте вам шољу воде да пијете у моје име, јер сте Христови, засигурно вам кажем, он ни на који начин неће изгубити награду “. (Marka 9:38-41)

„Ови знакови ће пратити оне који верују: у моје име ће изгонити демоне; говориће на новим језицима; узет ће змије; и ако попију било шта смртоносно, то им неће наудити; положиће руке на болеснике, и они ће оздравити “. (Marka 16:17-18)

Коначно, постоји још један применљиви одломак Новог завета. Опет, овде нема наговештаја одвојености:

„Јер где су двоје или троје сабрани у моје име, ту сам и ја међу њима“. (Mateju 18:20)

У Nebeske tajne 2921, Постоји занимљива дискусија о Господњим именима. Различита имена коришћена у Речи имају различита симболичка значења. На једном месту у овом тексту стоји: „После васкрсења ученици су га увек звали Господом. То можете видети у Ivan 20:2, 13, 15, 18, 20, 25; 21:7, 12, 15-17, 20; Marka 16:19-20. А у Ivan 20:28, Тома каже, „Господ мој и Бог мој“.

Враћајући се ка Старом завету, проналазимо фразу „у моје име“ која се и тамо јавља, али не тако често.

У Поновљеном закону Јехова каже следеће:

„Догодиће се да ко не послуша моје речи које ће изговорити у моје име, ја ћу то захтевати од њега“. (Ponovljeni zakoni 18:19-20)

У псалмима налазимо овај пример:

Али моја верност и моја љубазна доброта биће са њим. У моје име биће узвишен његов рог. (Psalam 89:24)

Међутим, ако у Речи тражите фразу „име Јехово“, добићете 86 резултата из америчке стандардне верзије, све у Старом завету. Уобичајене употребе укључују „призивање имена Јехове“ или „служење у име Јехова“. Опет, у Речи нечије име означава његов стварни духовни квалитет или природу. Име Бога је врло јасно важно: „Не узимај узалуд име Господа, Бога својега“. Богохуљење је врло лоше. Лажно пророчанство у име Јехово је веома лоше.

Вратимо се почетном питању: шта Исус мисли када нам каже да тражимо „у његово име“?

То не значи да тражимо од једне особе да нас заступа код друге, која би могла бити мало оштрија. Уопште не подразумева двоје људи. То заиста значи да молимо Господа за помоћ од државе у којој препознајемо Његову истинску духовну особину. Исус је „Реч“. Он је Божанска истина, покренута љубављу. Тражити нешто у Његово Име значи прићи Господу из перспективе која тражи истину, а која је истовремено и мудра и с пуно љубави.

Библија

 

Jevanðelje po Marku 15

Студија

   

1 I odmah ujutru učiniše veće glavari sveštenički sa starešinama i književnicima, i sav sabor, i svezavši Isusa odvedoše Ga i predadoše Pilatu.

2 I upita Ga Pilat: Jesi li ti car judejski? A On odgovarajući reče mu: Ti kažeš.

3 I tužahu Ga glavari sveštenički vrlo.

4 A Pilat opet upita Ga govoreći: Zar ništa ne odgovaraš? Gledaj šta svedoče na tebe.

5 Ali Isus više ne odgovori ništa tako da se divljaše Pilat.

6 A o svakom prazniku puštaše im po jednog sužnja koga iskahu.

7 A beše jedan zatvoren, po imenu Varava, sa svojim drugarima koji su u buni prolili krv.

8 I povikavši narod stade iskati što im svagda činjaše.

9 A Pilat im odgovori govoreći: Hoćete li da vam pustim cara judejskog?

10 Jer znaše da su Ga iz zavisti predali glavari sveštenički.

11 Ali glavari sveštenički podgovoriše narod bolje Varavu da traže da im pusti.

12 A Pilat opet odgovarajući reče im: A šta hoćete da činim s tim što ga zovete carem judejskim?

13 A oni opet povikaše: Raspni ga.

14 A Pilat im reče: A kakvo je zlo učinio? A oni glasno vikahu: Raspni ga.

15 A Pilat želeći ugoditi narodu pusti im Varavu, a Isusa šibavši predade da Ga razapnu.

16 A vojnici Ga odvedoše u sudnicu, i sazvaše svu četu vojnika,

17 I obukoše Mu skerletnu kabanicu, i opletavši venac od trnja metnuše na Nj.

18 I stadoše Ga pozdravljati govoreći: Zdravo, care judejski!

19 I bijahu Ga po glavi trskom, i pljuvahu na Nj, i padajući na kolena poklanjahu Mu se.

20 I kad Mu se narugaše, svukoše s Njega skerletnu kabanicu, i obukoše Ga u Njegove haljine i izvedoše Ga da Ga razapnu.

21 I nateraše nekog Simona iz Kirine, oca Aleksandrovog i Rufovog, koji iđaše iz polja, da Mu ponese krst.

22 I dovedoše Ga na mesto Golgotu, koje će reći: Kosturnica.

23 I davahu Mu da pije vino sa smirnom, a On ne uze.

24 I kad Ga razapeše, razdeliše haljine Njegove bacajući kocke za njih ko će šta uzeti.

25 A beše sat treći kad Ga razapeše.

26 I beše natpis Njegove krivice napisan: Car judejski.

27 I s Njim raspeše dva hajduka, jednog s desne, a jednog s leve strane Njemu.

28 I izvrši se pismo koje govori: i metnuše Ga među zločince.

29 I koji prolažahu, huljahu na Nj mašući glavama svojim i govoreći: Aha! Ti što crkvu razvaljuješ i za tri dana načinjaš,

30 Pomozi sam sebi i siđi s krsta.

31 Tako i glavari sveštenički s književnicima rugahu se govoreći jedan drugom: Drugima pomože, a sebi ne može pomoći.

32 Hristos car Izrailjev neka siđe sad s krsta da vidimo, pa ćemo mu verovati. I oni što behu s Njim razapeti rugahu Mu se.

33 A u šestom satu bi tama po svoj zemlji do sata devetog.

34 I u devetom satu povika Isus glasno govoreći: Eloi! Eloi! Lama savahtani? Koje znači: Bože moj! Bože moj! Zašto si me ostavio?

35 I neko od onih što stajahu onde čuvši to govorahu: Eno zove Iliju.

36 A jedan otrča te napuni sunđer octa, pa nataknuvši na trsku pojaše Ga govoreći: Stanite da vidimo hoće li doći Ilija da ga skine.

37 A Isus povika glasno, i izdahnu.

38 I zavesa crkvena razdre se na dvoje s vrha do na dno.

39 A kad vide kapetan koji stajaše prema Njemu da s takvom vikom izdahnu, reče: Zaista čovek ovaj Sin Božji beše.

40 A behu i žene koje gledahu izdaleka, među kojima beše i Marija Magdalina i Marija Jakova malog i Josije mati, i Solomija,

41 Koje iđahu za Njim i kad beše u Galileji, i služahu Mu; i druge mnoge koje behu došle s Njim u Jerusalim.

42 I kad bi uveče (jer beše petak, to jest uoči subote),

43 Dođe Josif iz Arimateje, pošten savetnik, koji i sam carstvo Božje čekaše, i usudi se te uđe k Pilatu i zaiska telo Isusovo.

44 A Pilat se začudi da je većumro; i dozvavši kapetana zapita ga: Je li davno umro?

45 I doznavši od kapetana, dade telo Josifu.

46 I kupivši platno, i skinuvši Ga, obavi platnom, i metnu Ga u grob koji beše isečen u kamenu, i navali kamen na vrata od groba.

47 A Marija Magdalina i Marija Josijina gledahu gde Ga metahu.

   

Библија

 

Ponovljeni Zakon 18:19-20

Студија

      

19 A ko god ne bi poslušao reči moje, koje će govoriti u moje ime, od toga ću ja tražiti.

20 Ali prorok koji bi se usudio govoriti šta u moje ime što mu ja ne zapovedim da govori, ili koji bi govorio u ime drugih bogova, takav prorok da se pogubi.