У сваком Еванђељу има нешто о појави Исуса Његовим ученицима након недељног јутра када су гроб нашли празним. На пример, види Јеванђеље по Матеју 28:16-20; Јеванђеље по Марку 16:14-19; Јеванђеље по Луки 24:13-33; Јеванђеље по Јовану 20:19-31, и Јеванђеље по Јовану 21.

У Луки, постоји прича о двојици ученика који су од Јерузалема до села Еммаус ходали око седам километара. Убрзо након што напусте град, прилази им други путник који је приметио њихова проблематична лица и озбиљне разговоре и пита их шта их мучи. Ходајући заједно, питају странца: "Зар нисте чули за невоље у Јерусалиму, како је пророк из Галилеје, за кога смо се надали да ће спасити Израел, бити распет?" И чудно је рећи, када су неке жене отишле трећег дана да помажу Његово тело, угледале су анђеле који су им рекли да он није тамо, али да је васкрснуо из мртвих. "

Чувши то, путник их изјављује да не верују и каже: "Зар не видите да је Христ морао да трпи те ствари и да уђе у своју славу?" Незнанац тада каже двојици ученика многе ствари које се тичу Исуса, из Мојсијевих књига и пророка, у Старом завету. Двоје ученика слуша са страхом, али не препознају странца. Дуго стижу у Еммаус. Чини се да је странац желио наставити када њих двоје стану, али га моле и да престане, јер касно долази дан, а они желе да чују више. Тако сви сједе да подијеле вечеру, а кад странац узме хљеб круха и сломи га и подијели му комаде, отворе се очи и препознају га и он нестаје.

Може се замислити запањено страхопоштовање које их је обузело обојица док су схватили да је то Исус. Знали су да је распет, а ходао је и разговарао с њима неколико сати. Жене су биле у праву! Анђели су били у праву! Био је жив!

Нова Црква верује да постоје унутрашње значење свих прича у Речи Господњој, светим писмима и да је то унутрашње значење, у дословним причама о Абрахаму, Изаку и Јакову, Јошуи, Самуелу, Давиду и почивај, и све изреке пророка од Изаије до Малахија, и четири еванђеља ... ово значење чини Реч светим.

Па шта овде можемо видети у овој причи? Па, тај унутрашњи смисао у "Мојсију и пророцима" је прича о Исусовом животу у свету, од његовог рођења у Бетлехему, кроз све његове године раста, до његове "смрти", а потом и његовог успона. Пошто је Исус то знао и сигурно је читао Свето писмо и разумео их изнутра, дуго је знао како ће се затворити његов земаљски живот и да је потребно да се затвори као што је „написано“, како би се спаси људски род. Тако је рекао двојици ученика ту причу док су ходали према Еммаусу.

Више о тој шетњи ... У Речи, свако спомињање ходања заиста се односи на то како живимо свој живот из дана у дан. У многим причама Речи каже се да је неко ходао с Богом. Каже се да требамо ићи Његовим путевима и да морамо ићи правом и уском стазом.

Такође у овој причи нам је речено да је ово било путовање од шездесет стадија (на изворном грчком). Шездесет (или осталих вишеструких "шест") представља доживотно дело одбацивања искушења која потичу из наше урођене себичности. Објаснио апокалипсу 648. Дакле, ово путовање до Емауса значи путовање нашег живота - као особе која покушава да следи Господинова учења и постане анђео.

Одредиште је био Еммаус. У Речи било који град представља науку, организовани скуп истина које смо поставили да бисмо могли да живимо у складу са њима - нашим животним правилима. Види Duhovnom Dnevniku 402. Они нису нужно добри, као што су Јерусалим или Бетлехем, али могу бити и зле доктрине, нпр. Содом или Бабилон. Мој речник ми каже да име Еммаус значи „врели извори“. Друго универзално значење Речи је да вода значи истину у њеним корисним употребама, али такође може значити истину коју су они који су у паклу искривљени у лаж, у супротном смислу. Погледајте, на пример, Duhovnom Dnevniku 790. Помислите на бунаре које је Абрахам ископао, или на воде које је Исус обећао жени Самарији док су разговарали са Јаковљевим бунаром, или на чисту реку воде која извире испод трона у Новом Јерусалиму у књизи Откривења. У свом обрнутом смислу, где је вода деструктивна, помислите на поплаву која је уништила све осим Ноа и његову породицу, или на Црвено море које је требало раздвојити да би деца Израела могла да пређу. Извори које је Емаус заступао биле су свете истине које су одјекнуле од Речи за употребу. А то су врели извори, а топлота значи љубав. То је наше одредиште, где истина и љубав заједно извиру за нас у кориштењу, у непрекидном Господину.

Ова обична мала анегдота о томе како ученици сусрећу Господа на путу за Емаус нису само приче о Исусовом васкрсењу са духовним телом. То је такође прича о томе како би требало да живимо свој живот. Можемо путовати према небу, слушати Господа, ходати путем с њим, а на крају ће он сломити хлеб и вечерати с нама.

402. Da se sazida grad odnosi na sva doktrinarna i jeretička učenja koja su proizašla iz te jeresi, jasno je iz svakog odlomka Reči gde se pominju nazivi gradova, jer nijedan od njih ne znači grad nego uvek nešto doktrinarno ili jeretičko. Anđeli ne znaju za gradove ili za naziv nekoga grada, jer su oni u duhovnim i nebeskim idejama, kao što je već pokazano. Oni samo opažaju šta grad i njegov naziv označavaju. Tako se Svetim gradom, koji se naziva i Sveti Jerusalim, označava kraljevstvo Gospodovo uopšte ili kraljevstvo u svakoj osobi. Tako se razume i šta je označeno sa grad, gora, Sion; ovo poslednje označava nebesko vere, a prethodno njeno duhovno. Samo nebesko i duhovno opisuju se sa: gradovi, palate, kuće, zidovi, temelji zidova, zidine, dveri, brana i hram u sredini; kao kod Jezekilja 48; u Otkrivenju 21:15 do kraja, gde se naziva i Sveti Jerusalim, stihovi 2, 10; i kod Jeremije 31:38; kod Davida se naziva Grad Božji, Psalam 48:35, o kojem Isaija piše:

I tuđini će sazidati zidove tvoje, i carevi njihovi služiće ti; jer u gnjevu svome udarih te, a po milosti svojoj pomilovaću te... I sinovi onih koji su te mučili doći će tebi klanjajući se, i svi koji te preziraše padaće k stopalima nogu tvojih, i zvaće te gradom Jehovinim, Sionom sveca Izrailjeva. (Izaija 60:10, 14)

Kod Zaharija:

Ovako veli Gospod: Vratih se u Sion i naselih se usred Jerusalima, i Jerusalim će se zvati Grad istiniti, i gora Jehovina nad vojskama Sveta gora. (Zaharija 8:3).

Ovde Grad istiniti ili Jerusalim označava duhovne pojmove vere, a Sveta gora ili Sion nebeske pojmove vere. Pošto su nebesko i duhovno u veri predstavljeni gradom, to Judini i Izrailjevi gradovi predstavljaju doktrinarne pojmove, svaki od njih ima specifično značenje u pogledu doktrine ili nauka, ali se to može znati samo iz unutrašnjeg smisla. Kao što su doktrine označene gradovima, tako su i jeresi; a u ovom posebnom slučaju svaki pojedinačni grad, već prema svom nazivu, označava neko jeretičko mišljenje. Za sada ćemo samo pokazati iz sledećih odlomaka Reči da grad uopšte označava nešto što se odnosi na nauk ili nešto jeretičko. Tako čitamo kod Isaije:

U to će vrijeme biti pet gradova u zemlji egipatskoj koji će govoriti jezikom hananskim i zaklinjati se Jehovom nad vojskama; jedan će se zvati Aheres. (Izaija 19:18).

Predmet o kojem se ovde govori jeste poznavanje duhovnih i nebeskih stvari u vreme Gospodovog dolaska. Tako opet, govoreći o dolini utvare ili o fantaziji:

Grade puni vike i vreve, grade veseli, tvoji pobijeni nijesu pobijeni mačem niti pogiboše u boju. (Isaija 20:2)

Kod Jeremije, govoreći o onima koji su na jugu, a to su oni koji su u svetlosti istine i koji su je ugasili:

Gradovi južni zatvoriće se i neće biti nikoga da ih otvori, odvešće se Juda u ropstvo, sa svijem će se odvesti u ropstvo. (Jeremija 13:19).

Opet:

Jehova naumi da raskopa kćeri sionske; rasteže uže, i ne odvrati ruke svoje da ne zatre, i ojadi opkop i zid, iznemogoše skupa. Utonuše u zemlju vrata njezina, polomi i potre prijevornice njezine; car njezin i knezovi njezini među narodima su; zakona nema, i proroci njezini ne dobivaju utvare od Jehove. (Plač, 2:8, 9)

Ovde svako može da vidi kako se pod zid, opkop, vrata i prijevornice misli na doktrinarne stvari. Na isti način kod Isaije:

Tada će se pjevati ova pjesma u zemlji Judinoj: Imamo tvrd grad; zidovi su i opkop spasenja. Otvorite vrata da uđe narod pravedni, koji drži vjeru. (Izaija 26:1, 2)

Opet:

Gospode, ti si Bog moj, uzvišavaću te, slaviću ime tvoje, jer si učinio čudesa; namjere tvoje od starine vjera su i istina. Jer si od grada načinio gomilu, i od tvrdoga grada zidine; od grada dvor za strance, dovijeka se neće sagraditi. Zato će te slaviti narod silan, grad naroda strašnijeh bojaće te se. (Izaija 25:1-3).

U ovom odlomku ne pominje se nijedan poseban grad. U proročanstvu Valaama:

I Edom će osvojiti i Seira će osvojiti neprijatelji njegovi; jer će Izrailj raditi junački. I vladaće koji je od Jakova, i zatreće ostatak od grada. (Knjiga brojeva 24:18, 19)

Ovde svakome mora da je jasno kako grad ne označava grad. A kod Isaije:

Razbiće se pusti grad, zatvorene će biti sve kuće da niko ne ulazi. Tužnjava će biti po ulicama radi vina, proći će svako veselje, otići će radost zemaljska. (Izaija 24:10, 11)

Pust grad označva praznunu nauka; a ulice znače ovde kao i drugde ono što pripada gradu, bilo obmane bilo istine.

Kod Jovana:

I sedmi anđeo izli čašu svoju po nebu, i iziđe glas veliki iz crkve nebeske od prijestola govoreći: Svrši se. I grad veliki razdijeli se na tri dijela, i gradovi neznabožački padoše; i Vavilon veliki spomenu se pred Bogom da mu da čašu vina ljutoga gnjeva svojega. (Otkrivenje 16:17, 19)

Da grad veliki označava nešto jeretičko i da gradovi neznabožački označavaju to isto, mora da je svakome jasno. Objašnjeno je takođe da je veliki grad bio žena koju je Jovan video Otkrivenju 17:18. ; a da žena označava crkvu toga karaktera, bilo je ranije pokazano.