Поглавље 11.
Почињу прогони
1. И када је Исус завршио са поучавањем својих дванаест ученика, отишао је одатле да поучава и проповеда у њиховим градовима.
2. А Јован чувши у тамници дела Христова [и] пославши двојицу својих ученика,
3. Каже Му: „Јеси ли ти онај који долази, или другога да очекујемо?“
4. А Исус одговарајући рече им: Идите, јавите Јовану шта чујете и видите.
5. Слепи прогледају и хроми ходе, губави се чисте и глуви чују, мртви устају и сиромашнима им се објављује јеванђеље.
6. И срећан је [онај] ко се неће саблазнити о мени.“
7. И док су ишли, Исус је почео да говори народу за Јована: „Шта сте изашли у пустињу да видите? Трска коју је потресао ветар?
8. Али шта сте изашли да видите? Човек обучен у меку одећу? Гле, они који носе меке ствари су у краљевим кућама.
9. Али шта сте изашли да видите? Пророк? да, кажем вам, и више од пророка.
10. Јер ово је [онај] о коме је написано: Ево, ја шаљем гласника свога пред лицем Твојим, који ће припремити пут Твој пред Тобом.
11. Амин вам кажем: међу онима који су рођени од жена није било веће од Јована Крститеља; али најмањи у Царству небеском већи је од њега.
12. И од дана Јована Крститеља па до сада притишће Царство небеско, и они који притискају га грабе.
13. Јер сви пророци и закон пророковаше до Јована,
14. И ако хоћете да прихватите, он је Илија који је требало да дође.
15. Ко има уши да чује, нека чује.
16. Али са чим да упоредим овај нараштај? То је као мали дечаци који седе на пијаци и дозивају своје другове,
17. И говорећи: ми смо вам свирали, а ви нисте играли; јадиковали смо ти, а ти ниси нарицао.’
18. Јер дође Јован ни једе ни пије, а они говоре: Он има демона.
19. Дође Син Човечији да једе и пије, и говоре: ’Ево човека, прождрљивац и винопија, пријатељ цариника и грешника!’ И мудрост се оправда од деце.
20. Тада је почео да грди градове у којима је извршена већина Његових [дела] моћи, јер се нису покајали.
21. „Тешко теби, Хоразине! Тешко теби, Витсаида! Јер да су се у Тиру и Сидону извршила [дела] силе која су се извршила у вама, они би се давно покајали у костријети и пепелу.
22. Али ја вам кажем: Тиру и Сидону ће бити лакше у дан Суда него вама.
23. А ти, Капернауме, који си до неба уздигнут, до пакла ћеш бити бачен; јер да су [дела] силе која су се у теби извршила у Содоми, то би остало и до данас.
24. Али ја вам кажем да ће земљи Содомској бити лакше у дан Суда него теби.
У претходној епизоди ученици су били организовани, поучени и послани. Пошто сваки ученик представља духовно начело које је централно за наш духовни живот, неопходно је да „ученици у нама“ (суштински духовни принципи) буду добро организовани. 1
Ово приказује начин на који су наше добре наклоности и праве мисли — иако су у почетку расуте — организоване, доведене у форму и спремне за акцију. Међутим, духовни је закон да ће сваки корак напред у нашем духовном развоју бити дочекан једнаким и супротстављеним нападом. На тај начин Господ одржава континуирано стање равнотеже, чиме штити и чува нашу духовну слободу. 2
Управо то је представљено у следећој епизоди када откривамо да је Јован Крститељ затворен. Почели су контранапади. Пошто је Јован Крститељ следио Исуса и јавно објавио да се приближило Царство небеско, био је прогањан и стављен у тамницу.
Међутим, ово је само спољашња прича. Унутрашњије, контранапади се дешавају унутар сваког од нас - у нашим умовима. Када нас прогоне, када се осећамо обесхрабрено и узнемирено, почињемо да сумњамо да ли је следење Господу исправна ствар. Сумњамо у Његово божанство. Сумњамо у ауторитет Његових речи. Сумњамо да се Царство небеско заиста приближило.
Чак и Јован Крститељ, један од Исусових најлуђих присталица, почиње да сумња. Иако је затворен у затвору, Јован је у стању да пошаље поруку Исусу: „Јеси ли ти Онај који долази или тражимо другог?“ (11:3). Исус не одговара директно. Уместо тога, Он каже Јовановим гласницима да се врате и пријаве шта се дешава: „Слепи прогледају, а хроми ходају; губавци се чисте и глуви чују; мртви устају и сиромашнима им се проповеда јеванђеље“ (11:5). 3
Важно је имати на уму да Јован Крститељ представља дословно учење Речи. 4
У Јованово време, Реч Божја је била изобличена и профанисана све док није постала бескорисна за било шта више од потврђивања онога у шта је верски естаблишмент желео да људи верују. Јасна буквална учења су сматрана мање значајним од ригорозних традиција које су подучавали и спроводили владајући верски вође. Све ово представља Јованов боравак у затвору, а на то Исус мисли када каже: „Царство небеско трпи насиље и насилници га узимају силом“ (11:12).
Људска раса се брзо спуштала у најмрачнију ноћ коју је икада упознала, на шта указује епидемија опседнутости демонима. Иако је Исус чинио моћна дела, многи су и даље одбијали да верују. Чинило се да се ближи Судњи дан. И зато их је упозорио: „А ти, Капернауме, који си узвишен на небесима, бићеш спуштен у пакао; јер да су у Содоми учињена силна дела која су се у вама учинила, она би остала до данашњег дана“ (11:23). Исус је заиста учинио моћна дела таква да су се чак и зли људи Содоме могли покајати и поверовати. Бог је дошао на свет кроз Исуса Христа, али неки су се толико навикли на таму да су одбацили светлост — чак и када је била у њиховој средини.
Исус их наставља упозоравати на предстојећу пропаст и уништење. „Али кажем вам да ће земљи Содомској бити лакше у дан Суда него вама“ (11:24). Они који одбијају да верују и који одбацују светлост, представљају оне делове нас који нису вољни да се мењају, чак и када за то има довољно светлости.
„Мој јарам је лак“
25. У то време Исус одговарајући рече: Исповедам Те, Оче, Господом неба и земље, јер си ово сакрио од мудрих и умних, а открио си то дечацима.
26. Да, оче; јер је тако било [за] задовољство пред Тобом.
27. Све ми је предао Отац мој; и нико не познаје Сина осим Оца; нити познаје никог Оца, осим Сина, и [онај] коме Син намерава да [га] открије.
28. Дођите к мени сви који се трудите и оптерећени, и ја ћу вас одморити.
29. Узмите јарам Мој на себе, и научите се од Мене, јер сам кротак и смирен срцем; и наћи ћете покој душама својим.
30. Јер је јарам мој благ, и бреме моје лако.
Усред ових страшних упозорења, Исус наставља да пружа наду и утеху. Како се ова епизода завршава, Он говори са нежношћу и саосећањем Оца у себи: „Све ми је предао Отац мој, и нико не познаје Оца осим Сина, и онога коме Син хоће да га открије ” (11:27). Другим речима, све долази од Божанске љубави (Оца). Због све већег мрака у свету, људи више нису свесни да оваква љубав уопште постоји. Али Исус га сада износи на увид, и показаће га другима — онима којима „Син жели да га открије“.
Иако се чини да ће само неки бити изабрани да приме ову љубав, позив је упућен свима. Не говорећи више о раздвојености између Оца и Сина, Исус сада говори најнежније, као отац пун љубави који говори уморној деци. „Дођите к мени сви који се трудите и оптерећени“, каже Он, „и ја ћу вас одморити“ (11:28). Треба напоменути да Исус не каже: „Отац ће вас одморити. Уместо тога, Он каже: „Ја ћу те одморити. Ово је прелепа порука утехе, обећање да у Исусу нећемо наћи само физички одмор, већ, што је још важније, духовни одмор – то јест одмор за наше душе: „Узмите јарам мој на себе и учите се од мене, јер ја благ сам и понизан срцем, и наћи ћете покој душама својим“ (11:30).
Док Исус открива своје јединство са божанством у себи, у Његовим речима расте мекоћа и нежност. Све више и више видимо како се божанска љубав Оца манифестује у Божанској мудрости Сина, и почињемо да осећамо да су они на неки начин Једно. У Исусу не видимо строгу, љуту, казнену идеју о Богу којег се треба бојати. Уместо тога, видимо Бога који се може вољети, саосећајног Оца који прашта и говори сваком од нас: „Дођи к мени. . . и наћи ћете покој душама својим, јер је јарам мој благ и бреме моје лако“ (11:30).
Фусноте:
