23. псалам
Од стране Brian David (машински преведен у Srpski, Српски)
23. псалам је једно од најпознатијих и најомиљенијих књижевних дела на свету и можда је најбоља песма икада написана. Такође је леп пример моћи фигуративног језика: дубоке ствари читамо у визији себе као овце, коју је љубазни пастир водио до зелених пашњака и добре воде. Оснажујуће је осећати самопоуздање да неустрашиво одлазите у долину сенке смрти и осећати љубав и бригу стола који је Господ припремио и чаше толико пуне да се прелива.
Међутим, оно што људи не знају јесте да овај језик заправо има прецизна унутрашња значења и да када их видимо у песми постоји још дубља лепота. То је зато што је оно што заправо описује пут до неба и жестока жеља коју Господ мора да нас одведе тамо.
Први корак је пустити Господа да нам буде пастир - да прихватимо Његово учење и Његово вођство. Зелени пашњаци и мирне воде представљају ствари које ће нас научити за путовање. Тада Он почиње да ради изнутра, сређујући наш духовни живот, тако да желимо да чинимо оно што је добро и да волимо једни друге. То се представља враћањем наших душа и водећи нас стазама праведности.
Али и даље ћемо се суочавати са изазовима. Ми и даље живимо спољашњи живот, ван света, и подложни смо жељама које се јављају у тим спољним, у нашим телесним животима. То је долина сенке смрти. Али штап и особље представљају истину од Господа и на спољном и на унутрашњем нивоу, идеје које нас могу бранити од тих жеља.
А ако наставимо да следимо, Господ ће нам припремити трпезу - место у нама које може испунити љубављу (уље за помазање) и мудрошћу (преливена чаша). Тако преображени, можемо ући на небо, с љубављу према другима („доброта“) и љубављу од Господа („милост“) и можемо волети и бити вољени до вечности.
Једна од многих лепих ствари у вези с овим је чињеница да је Господ тај који заиста обавља сав посао. У целом тексту овца једино предузима ходање долином сенке смрти. Осим тога, они следе Господа, верују Господу, прихватају благослове Господње. И то је заиста тачно! У спољним државама (у долини) можда се чини да сами обављамо посао, али изнутра, духовно, једноставно треба да се предамо Господу и пустимо да нас благослови.
Основна идеја овде је да нас је Господ створио да би могао да нас воли, волећи нас жели да будемо срећни, зна да ће наша највећа срећа доћи од тога што смо Му спојени на небу, а Сам не жели ништа друго него да будемо повезани нама. Дакле, све што Он чини, у сваком тренутку сваког дана за сваку особу на планети, усредсређено је на циљ да ту особу одведе на небо. Жели свакоме од нас на небу више него што смо способни да замислимо. Само треба да сарађујемо.
(Референце: Apocalipsa Objašnjena 375 [34], 727 [2]; The Inner Meaning of the Prophets and Psalms 273)
Exodus 7:1-21
1
Yahweh said to Moses, "Behold, I have made you as God to Pharaoh; and Aaron your brother shall be your prophet.
2
You shall speak all that I command you; and Aaron your brother shall speak to Pharaoh, that he let the children of Israel go out of his land.
3
I will harden Pharaoh's heart, and multiply my signs and my wonders in the land of Egypt.
4
But Pharaoh will not listen to you, and I will lay my hand on Egypt, and bring forth my armies, my people the children of Israel, out of the land of Egypt by great judgments.
5
The Egyptians shall know that I am Yahweh, when I stretch forth my hand on Egypt, and bring out the children of Israel from among them."
6
Moses and Aaron did so. As Yahweh commanded them, so they did.
7
Moses was eighty years old, and Aaron eighty-three years old, when they spoke to Pharaoh.
8
Yahweh spoke to Moses and to Aaron, saying,
9
"When Pharaoh speaks to you, saying, 'Perform a miracle!' then you shall tell Aaron, 'Take your rod, and cast it down before Pharaoh, that it become a serpent.'"
10
Moses and Aaron went in to Pharaoh, and they did so, as Yahweh had commanded: and Aaron cast down his rod before Pharaoh and before his servants, and it became a serpent.
11
Then Pharaoh also called for the wise men and the sorcerers. They also, the magicians of Egypt, did the same thing with their enchantments.
12
For they each cast down their rods, and they became serpents: but Aaron's rod swallowed up their rods.
13
Pharaoh's heart was hardened, and he didn't listen to them; as Yahweh had spoken.
14
Yahweh said to Moses, "Pharaoh's heart is stubborn. He refuses to let the people go.
15
Go to Pharaoh in the morning. Behold, he goes out to the water; and you shall stand by the river's bank to meet him; and the rod which was turned to a serpent you shall take in your hand.
16
You shall tell him, 'Yahweh, the God of the Hebrews, has sent me to you, saying, "Let my people go, that they may serve me in the wilderness:" and behold, until now you haven't listened.
17
Thus says Yahweh, "In this you shall know that I am Yahweh. Behold, I will strike with the rod that is in my hand on the waters which are in the river, and they shall be turned to blood.
18
The fish that are in the river shall die, and the river shall become foul; and the Egyptians shall loathe to drink water from the river."'"
19
Yahweh said to Moses, "Tell Aaron, 'Take your rod, and stretch out your hand over the waters of Egypt, over their rivers, over their streams, and over their pools, and over all their ponds of water, that they may become blood; and there shall be blood throughout all the land of Egypt, both in vessels of wood and in vessels of stone.'"
20
Moses and Aaron did so, as Yahweh commanded; and he lifted up the rod, and struck the waters that were in the river, in the sight of Pharaoh, and in the sight of his servants; and all the waters that were in the river were turned to blood.
21
The fish that were in the river died; and the river became foul, and the Egyptians couldn't drink water from the river; and the blood was throughout all the land of Egypt.
