Библија

 

Luke 24:16

Студија

       

16 But their eyes were holden that they should not know him.

Коментар

 

На путу за Еммаус

Од стране Joe David (машински преведен у Srpski, Српски)

Lelio Orsi's painting, Camino de Emaús, is in the National Gallery in London, England.

У сваком Еванђељу има нешто о појави Исуса Његовим ученицима након недељног јутра када су гроб нашли празним. На пример, види Јеванђеље по Матеју 28:16-20; Јеванђеље по Марку 16:14-19; Јеванђеље по Луки 24:13-33; Јеванђеље по Јовану 20:19-31, и Јеванђеље по Јовану 21.

У Луки, постоји прича о двојици ученика који су од Јерузалема до села Еммаус ходали око седам километара. Убрзо након што напусте град, прилази им други путник који је приметио њихова проблематична лица и озбиљне разговоре и пита их шта их мучи. Ходајући заједно, питају странца: "Зар нисте чули за невоље у Јерусалиму, како је пророк из Галилеје, за кога смо се надали да ће спасити Израел, бити распет?" И чудно је рећи, када су неке жене отишле трећег дана да помажу Његово тело, угледале су анђеле који су им рекли да он није тамо, али да је васкрснуо из мртвих. "

Чувши то, путник их изјављује да не верују и каже: "Зар не видите да је Христ морао да трпи те ствари и да уђе у своју славу?" Незнанац тада каже двојици ученика многе ствари које се тичу Исуса, из Мојсијевих књига и пророка, у Старом завету. Двоје ученика слуша са страхом, али не препознају странца. Дуго стижу у Еммаус. Чини се да је странац желио наставити када њих двоје стану, али га моле и да престане, јер касно долази дан, а они желе да чују више. Тако сви сједе да подијеле вечеру, а кад странац узме хљеб круха и сломи га и подијели му комаде, отворе се очи и препознају га и он нестаје.

Може се замислити запањено страхопоштовање које их је обузело обојица док су схватили да је то Исус. Знали су да је распет, а ходао је и разговарао с њима неколико сати. Жене су биле у праву! Анђели су били у праву! Био је жив!

Нова Црква верује да постоје унутрашње значење свих прича у Речи Господњој, светим писмима и да је то унутрашње значење, у дословним причама о Абрахаму, Изаку и Јакову, Јошуи, Самуелу, Давиду и почивај, и све изреке пророка од Изаије до Малахија, и четири еванђеља ... ово значење чини Реч светим.

Па шта овде можемо видети у овој причи? Па, тај унутрашњи смисао у "Мојсију и пророцима" је прича о Исусовом животу у свету, од његовог рођења у Бетлехему, кроз све његове године раста, до његове "смрти", а потом и његовог успона. Пошто је Исус то знао и сигурно је читао Свето писмо и разумео их изнутра, дуго је знао како ће се затворити његов земаљски живот и да је потребно да се затвори као што је „написано“, како би се спаси људски род. Тако је рекао двојици ученика ту причу док су ходали према Еммаусу.

Више о тој шетњи ... У Речи, свако спомињање ходања заиста се односи на то како живимо свој живот из дана у дан. У многим причама Речи каже се да је неко ходао с Богом. Каже се да требамо ићи Његовим путевима и да морамо ићи правом и уском стазом.

Такође у овој причи нам је речено да је ово било путовање од шездесет стадија (на изворном грчком). Шездесет (или осталих вишеструких "шест") представља доживотно дело одбацивања искушења која потичу из наше урођене себичности. Објаснио апокалипсу 648. Дакле, ово путовање до Емауса значи путовање нашег живота - као особе која покушава да следи Господинова учења и постане анђео.

Одредиште је био Еммаус. У Речи било који град представља науку, организовани скуп истина које смо поставили да бисмо могли да живимо у складу са њима - нашим животним правилима. Види Duhovnom Dnevniku 402. Они нису нужно добри, као што су Јерусалим или Бетлехем, али могу бити и зле доктрине, нпр. Содом или Бабилон. Мој речник ми каже да име Еммаус значи „врели извори“. Друго универзално значење Речи је да вода значи истину у њеним корисним употребама, али такође може значити истину коју су они који су у паклу искривљени у лаж, у супротном смислу. Погледајте, на пример, Duhovnom Dnevniku 790. Помислите на бунаре које је Абрахам ископао, или на воде које је Исус обећао жени Самарији док су разговарали са Јаковљевим бунаром, или на чисту реку воде која извире испод трона у Новом Јерусалиму у књизи Откривења. У свом обрнутом смислу, где је вода деструктивна, помислите на поплаву која је уништила све осим Ноа и његову породицу, или на Црвено море које је требало раздвојити да би деца Израела могла да пређу. Извори које је Емаус заступао биле су свете истине које су одјекнуле од Речи за употребу. А то су врели извори, а топлота значи љубав. То је наше одредиште, где истина и љубав заједно извиру за нас у кориштењу, у непрекидном Господину.

Ова обична мала анегдота о томе како ученици сусрећу Господа на путу за Емаус нису само приче о Исусовом васкрсењу са духовним телом. То је такође прича о томе како би требало да живимо свој живот. Можемо путовати према небу, слушати Господа, ходати путем с њим, а на крају ће он сломити хлеб и вечерати с нама.

Библија

 

Jevanðelje po Luki 24:13-33

Студија

      

13 I gle, dvojica od njih iđahu u onaj dan u selo koje beše daleko od Jerusalima šezdeset potrkališta i zvaše se Emaus.

14 A oni govorahu među sobom o svima ovim događajima.

15 I kad se oni razgovarahu i zapitkivahu jedan drugog, i Isus približi se, i iđaše s njima.

16 A oči im se držahu da Ga ne poznaše.

17 A On im reče: Kakav je to razgovor koji imate među sobom idući, i što ste neveseli?

18 A jedan, po imenu Kleopa, odgovarajući reče Mu: Zar si ti jedan od crkvara u Jerusalimu koji nisi čuo šta je u njemu bilo ovih dana?

19 I reče im: Šta? A oni Mu rekoše: Za Isusa Nazarećanina, koji beše prorok, silan u delu i u reči pred Bogom i pred svim narodom;

20 Kako Ga predadoše glavari sveštenički i knezovi naši te se osudi na smrt, i razapeše Ga?

21 A mi se nadasmo da je On Onaj koji će izbaviti Izrailja; ali svrh svega toga ovo je danas treći dan kako to bi.

22 A uplašiše nas i žene neke od naših koje su bile rano na grobu,

23 I ne našavši tela njegovog dođoše govoreći da su im se anđeli javili koji su kazali da je On živ.

24 I idoše jedni od naših na grob, i nađoše tako kao što i žene kazaše, ali Njega ne videše.

25 I On im reče: O bezumni i sporog srca za verovanje svega što govoriše proroci!

26 Nije li to trebalo da Hristos pretrpi i da uđe u slavu svoju?

27 I počevši od Mojsija i od svih proroka kazivaše im šta je za Njega u svemu pismu.

28 I približiše se k selu u koje iđahu, i On činjaše se da hoće dalje da ide.

29 I oni Ga ustavljahu govoreći: Ostani s nama, jer je dan nagao, i blizu je noć. I uđe s njima da noći.

30 I kad seđaše s njima za trpezom, uze hleb i blagoslovivši prelomi ga i dade im.

31 Tada se njima otvoriše oči i poznaše Ga. I Njega nestade.

32 I oni govorahu jedan drugom: Ne goraše li naše srce u nama kad nam govoraše putem i kad nam kazivaše pismo?

33 I ustavši onaj čas, vratiše se u Jerusalim, i nađoše u skupu jedanaestoricu i koji behu s njima,