Петар – рођен као Симон, син Јонин – један од Исусових ученика, једна је од најважнијих личности у Библији. Он је, према три од четири јеванђеља, био први човек који је Исус позвао да буде ученик, а Исус га је јасно идентификовао као вођу групе. Његово име, које му је дао Исус, потиче од грчке речи за „стену“, коју Исус објашњава речима „на овој стени саградићу цркву своју“. Он ће бити један од оснивача и патријарха ранохришћанске цркве, а католици га сматрају првим папом.

Када се помиње у Јеванђељима, Петар обично симболизује веру. На духовном нивоу, Петар представља „истину од добра“, или истинска начела која су усредсређена на сврху да будемо добри и да чинимо оно што је добро. У свом највишем стању, ово би била божанска истина, идеје љубави које је директно изразио Господ; у свом најнижем стању то би била правила за живот која треба прихватити и поштовати. Разлог зашто је ово тако кључни концепт - и што је Петар тако кључна фигура - је тај што је истина ове врсте прва ствар која нам је потребна да започнемо духовно путовање ка Господу. У тако раној фази оптерећени смо жељама за злом и не можемо да верујемо својим осећањима и емоционалним реакцијама, али можемо да подигнемо свој ум изнад тих жеља и препознамо истину о Господу и животу. На тај начин можемо приморати себе да чинимо оно што је исправно и борити се против жеља да чинимо зло; ако то чинимо са посвећеношћу, поверењем и надом у Господа, Он ће полако уклонити те зле жеље док не постанемо анђеоски, чинећи оно што је добро из љубави. Али све мора да почне од Петра - чврстог, непомично камена истине који је једини достојан темељ за живот.