2. Gospod je, paralelno sa čovekom, stvorio posudu za skladištenje ljubavi, koju je, potom, ugradio u čoveka. Ta posuda jeste čovekova volja; čovek na ovu posudu, potom, naslanja posudu za skladištenje mudrosti, koja predstavlja njegovo razumevanje

70. Kako u Gospodu postoje dve stvari - Božanska ljubav i mudrost - i one, naravno potiču od Njega, i, kako je čovek stvoren da bude obličje i lik (ili: slika) Gospodnji, li to, obličje kroz ljubav, a slika kroz mudrost, tako su stvorene i dve posude za skladištenje u čoveku, i to: jedna za ljubav, a druga, dakako, za mudrost; Posuda za skladištenje ljubavi jeste ono, što se naziva voljom, a posuda za skladištenje mudrosti jeste ono, što se naziva razumevanjem. Čovek zna da ima ove dve posude, ali ne zna da su one spojene na isti način na koji su ljubav i mudrost spojeni u Gospodu, s ovom razlikom: u Gospodu su one život, dok su u čoveku - posude života.

Nije moguće pružiti objašnjenje o tome kakve bivaju forme ovih posuda, jer su u pitanju duhovne forme, a duhovne stvari prevazilaze mogućnost ljudske spoznaje. One predstavljaju forme unutar formi, koje se uzdižu čak i do trećeg stepena, a, takođe, ima ih bezbroj, odvojene su, a opet, međusobno harmonizovane, i svaka pojedinačno predstavlja posudu za skladištenje ljubavi i mudrosti. Njihovo poreklo jeste u mozgu, gde su počeci i glave vlakana kroz koja se njihova nastojanja i sile spuštaju na sve stvari tela, kako više, tako i niže, i uzrokuju da čulni osećaji budu prisutni u senzorima, kao i da pokreti budu prisutni u pokretnim delovima, i, takođe, uzrokuju još i: funkcije ishrane, stvaranja hilusa, stvaranja krvi, odvajanja, prečišćavanja i prolifikacije, da bi krv bila prisutna u ostalim organima, i, na taj način, proizvode korisne stvari u svakom od pojedinačnih delova tela. Sa obzirom na ove stvari, o kojima smo upravo govorili, uskoro ćemo videti da:

1. Ove forme, koje predstavljaju posude za skladištenje ljubavi i mudrosti, predstavljaju prvobitne stvari, koje počinju da egzistiraju kod čoveka, od časa kada on biva začet i kreiran u materici.

2. Iz posuda za skladištenje ljubavi i mudrosti, kao prvobitnih formi, pomoću njihovog kontinualnog sadržaja, izvode se i proizvode sve stvari tela, od glave pa sve do stopala.

3. Proizvodnja svih delova tela vrši se u skladu sa zakonima korespondencije; tako, posledično tome, sve stvari u telu, i unutrašnje i spoljašnje, predstavljaju - korespondencije.

71. 1. Ove forme, koje predstavljaju posude za skladištenje ljubavi i mudrosti, predstavljaju prvobitne stvari, koje počinju da egzistiraju kod čoveka, od časa kada on biva začet i kreiran u materici

Ovo postaje očigledno pomoću stečenog iskustva, a biva potvrđeno i putem upotrebe razuma. Pomoću stečenog iskustva: na osnovu prvih rudimenata embriona u materici nakon začeća, a takođe i na osnovu prvih rudimenata pileta u jajetu nakon inkubacije. Prvi oblici nisu vidljivi oku, već su oku vidljive samo prve produkcije koje od njih nastaju, a koje čine glavu. Poznato je da je glava, u početku, relativno velika u odnosu na telo; takođe je poznato da se od nje proizvodi strukturna mreža svih stvari u telu. Sve ovo jasno daje do znanja da su ove forme - početne forme. Pomoću upotrebe razuma: razlog je u tome, da je sve stvaranje od Gospoda kao Sunca, što je Božanska ljubav i Božanska mudrost, a stvaranje čoveka jeste iz njih. Formiranje embriona i novorođenčeta u materici jeste slika stvaranja, a naziva se generacija, jer se ona ostvaruje pomoću prokreacije. Iz ovoga proizilazi da, specifično, prvobitne forme kod čoveka predstavljaju posude za skladištenje ljubavi i mudrosti, i da se preko njih vrši stvaranje drugih stvari koje čine čoveka; štaviše, nijedan efekat (posledica) ne postoji sam od sebe, već je iz uzroka, koji je pre toga nazvan efektivnim uzrokom; ništa od toga ne biva samo od sebe, već je iz uzroka koji se naziva ciljem, u kome je sve što sledi u conatusu [naporu, nastojanju, nameri - prim. M. V.] i ideji, naime, u conatusu u Božanskoj ljubavi i u ideji u Božanskoj mudrosti, jer su ovo ciljevi svih ciljeva. Ova istina biće potpunije utvrđena u onome što sledi u daljem tekstu.

72. 2. Iz posuda za skladištenje ljubavi i mudrosti, kao prvobitnih formi, pomoću njihovog kontinualnog sadržaja, izvode se i proizvode sve stvari tela, od glave pa sve do stopala

To takođe postaje očigledno pomoću stečenog iskustva, a biva potvrđeno putem upotrebe razuma. Iskustvo: iz ovih primitivnih formi vlakna se prenose do čulnih organa lica, koji se nazivaju očima, ušima, nozdrvama i jezikom, takođe do motoričkih organa u telu, koji se nazivaju i mišićima, potom, do svega onoga, što biva organizovano u utrobi, i što služi proizvodnji raznih korisnih stvari u telu. Sve su to samo tkiva sastavljena od vlakana i spletova nerava, koji izlaze iz dve hemisfere mozga, i, takođe, iz kičmene moždine. A krvni sudovi, su dakako, tkiva formirana na sličan način, i to iz vlakana što izviru iz istog izvora. Svako, ko poseduje veštine u anatomiji, može videti da oko cerebruma [veliki mozak - prim. M. V.], a takođe i unutra, u njemu, kao i u malom mozgu, i, tako isto, i u kičmenoj moždini, postoje majušne sfere poput kakvih molekula, koje se nazivaju kortikalnim i cineralnim supstancama i žlezdama, kao i da sva vlakna (ma kakva bila) što bivaju smeštena u mozgu, kao i svi nervi koji iz njih izlaze, i šire se po čitavom telu, izlaze iz ovih malih sfera ili supstanci i izlaze iz njih. To su početne forme, iz kojih se izvode i stvaraju sve stvari u telu, od glave do stopala. Razum: razlog se sastoji u tome što nije moguće postojanje vlakana koje bi bilo odvojeno od njihovog istinskog porekla, a takođe i to što organski delovi tela, proizvedeni od vlakana (različito kombinovanih), predstavljaju posledice (efekte), a efekti ne mogu živeti, osećati i kretati se sami za sebe i od sebe, već samo od svog porekla, i to kroz ono, što predstavlja kontinualni sadržaj. Ovo se može ilustrovati primerima. Oko ne može videti samo od sebe, već isključivo kroz ono, što je kontinualno iz razumevanja; razumevanje vidi kroz oko i pomera oko, usmerava ga prema predmetima i popravlja pogled. Ni uho ne može da čuje od sebe, već kroz ono što je kontinualno iz razumevanja; razumevanje čuje kroz uho; takođe ga usmerava, podstiče i okreće ka zvucima. Ni jezik ne govori sam od sebe, već iz misli o razumevanju; misao govori jezikom, i menja tonove i menja boju glasa u skladu sa stepenom zadovoljstva, stvarajući povišene tonove pri govoru. Isto je i sa mišićima; oni se ne pomeraju sami od sebe, već ih pokreće volja, zajedno s razumevanjem, i tera ih da deluju u skladu sa njenim nalogom. Sve ovo jasno govori da u telu nema ničega što bi posedovalo senzacije samo od sebe, ili što bi moglo da se pokreće samo od sebe; sve to može biti ostvareno samo samo od strane istinskog porekla, u kome će razumevanje i volja neizostavno zauzimati centralno mesto, [a to poreklo predstavljaju prvobitne forme, odnosno posude za skladištenje ljubavi i mudrosti – prim. M. V.]; i upravo zato u čoveku postoje posude za skladištenje ljubavi i mudrosti; a posude su, dakako, prvobitne forme, dok organi, kako čulni, tako i motorički, predstavljaju forme koje su izvedene iz njih; to stoga, jer se priliv (influks) odigrava u skladu sa formiranjem, pri čemu, dakako, postoji influks iz ovih prvobitnih formi u potonje, dok influks u obrnutom smeru nije moguć; to stoga, jer influks iz prvobitnih formi u potonje jeste duhovni influks, dok je influks od potonjih formi u prbovitne - prirodni influks, koji se takođe naziva i - fizički influks.

73. 3. Proizvodnja svih delova tela vrši se u skladu sa zakonima korespondencije; tako, posledično tome, sve stvari u telu, i unutrašnje i spoljašnje, predstavljaju - korespondencije

Do sada u svetu nije moglo biti poznato šta uopšte predstavljaju korespondencije, i to iz jednostavnog razloga, koje se sastoji u tome, da nije bilo poznato ni šta je duhovno, kao ni to, da postoje korespondencije između onoga što je prirodno i onoga što je duhovno. Kada bilo šta od duhovnog, kao porekla i uzroka, postane vidljivo i opaženo pred čulima, to je siguran znak da mora postojati korespondencija između njih. Takva korespondencija duhovnih i prirodnih stvari postoji u čoveku; duhovne stvari jesu sve stvari koje se odnose na njegovu ljubav i mudrost, prema tome, na njegovu volju i razumevanje, a prirodne stvari predstavljaju sve što se odnosi na njegovo telo. Pošto su prirodne stvari postojale oduvek, i njihovo trajanje nema kraja, to jest, pošto su opstajale od duhovnih stvari, sledi da su u pitanju korespondencije; i zato njih dvoje deluju kao jedno, poput cilja, uzroka i posledice. Tako lice deluje kao jedno s osećanjima uma, govor deluje kao jedno sa mišlju, a delanje svih delova tela deluje kao jedno sa voljom; a isto važi i za druge stvari. To je univerzalni zakon korespondencija, koji sebi prlagođava duhovno - radi korisnih stvari, što je njegov cilj, te aktivira i modifikuje korisne stvari pomoću toplote i svetlosti, i opskrbljuje ih predviđenim sredstvima, sve dok ne dovede do forme koja je nesumnjivo spremna da bezrezervno služi svojoj svrsi; a u ovoj formi duhovno dela kao cilj, korisna stvar kao uzrok, a prirodno deluje kao posledica (efekat); premda treba reći da, u duhovnom svetu, esencijalno (suštinsko) zauzima mesto prirodnog. Sve stvari koje u čoveku postoje, jesu takve forme.

Opširniji tekst povodom krespondencija će se naći u Delu "Nebo i pakao", br. 87-115; a opširniji tekst u vezi različitih korespondencija će se naći u delu "Nebeske tajne"; o korespondenciji lica i njegovih izraza sa osećanjima uma, videti br. Nebeske tajne 1568, 2988, 2989, 3631, 4796, 4797, 4800, 5165, 5168, 5695, 9306; o korespondenciji tela sa njegovim gestovima i akcijama sa stvarima intelektualnim i stvarima slobodne volje, videti br. Nebeske tajne 2988, 3632, 4215; o korespondenciji čula uopšte, videti br. 4318-4330; o korespondenciji očiju i njihovog pogleda, videti br. 4403-4420; o korespondenciji nozdrva i mirisa, videti br. 4624-4634; o korespondenciji ušiju i sluha, videti br. Nebeske tajne ccc4652-4660; o korespondenciji jezika i ukusa, videti br. 4791-4805; o korespondenciji šaka, ruku, ramena i stopala, videti br. 4931-4953; o korespondenciji slabina i reproduktivnih organa, videti br. 5050-5062; o korespondenciji telesnih unutrašnjih organa, posebno stomaka, timusne žlezde, želuca i kanala hilusa,videti br. 5171-5189; o korespondenciji slezine, videti br. 9698; o korespondenciji peritoneuma, bubrega i bešike, videti br. 5377-5396; o korespondenciji kože i kostiju, videti br. 5552-5573; o korespondenciji ensiformne hrskavice, videti br. 9236; o korespondenciji memorije vezane za apstraktne stvari, videti br. 6808; o korespondenciji memorije vezane za materijalne stvari,videti br. 7253; o korespondenciji neba sa čovekom, videti br. 911, 1900, 1928, 2996, 2998, 3624{ign95} 3636-3643, 3741-3745, 3884, 4041, 4279, 4523, 4524, 4625, 6013, 6057, 9279, 9632; da je, kod drevnih ljudi, i to posebno onih, koji su poticali sa Istoka, nauka o korespondencijama bila - nauka nad naukama, dok su, međutim, u današnje vreme, sva ta drevna znanja u potpunosti zaboravljena, videti br. 3021, 3419,3472-3485, 4280, 4749, 4844, 4964, 4965, 5702, 6004, 6692, 7097, 7729, 7779, 9391, 10252, 10407; da se, bez znanja o korespondencijama, Reč uopšte ne može razumeti, videti br. 2870-2893, 2987-3003, 3213-3227, 3472-3485, 8615, 10687; da sve stvari koje se pojavljuju na nebesima predstavljaju korespondencije, videti br. 1521, 1532, 1619-1625, 1807, 1809, 1971, 1974, 1977, 1980-1981, 2299, 2601, 3213-3226, 3348, 3350, 3475, 3485, 3745, 9481, 9575– 9577; da sve stvari u prirodnom svetu i u njegova tri kraljevstva odgovaraju svim stvarima u duhovnom svetu, videti br. 1632, 1881, 2758, 2890-2893, 2987-3003, 3213-3227, 3483, 3624-3649, 4044, 4053, 4116, 4366, 4939, 5116, 5377, 5428, 5477, 8211, 9280. Kao dodatak ovim nabrojanim odlomcima, korespondencija prirodnog smisla Reči, što je bukvalni smisao biblijskog teksta, sa duhovnim stvarima ljubavi i mudrosti koje su na nebesima od Gospoda, i koje predstavljaju unutrašnji smisao Reči, tretira se u delu "Nebeske tajne"; a ove korespondencije mogu se, takođe, naći potvrđene u delu "Učenje Novog Jerusalima koje se odnodi na Sveto pismo", br. 5-26, i dalje, br. 27-69. Da bi se stekla predstava o korespondenciji volje i razumevanja, neophodno je konsultovanje, dakako, sa onim što je u već rečeno prethodnom tekstu (delo Apokalipsa objašnjena 366-367).

9236. Bio sam poučen da se stanovnici Meseca odnose u velikom čoveku na ksifoidnoj hrskavici, koja je spojena s rebrima napred, a od koje se spušta fascia alba, koja je tačka spajanja za mišiće abdomena.

9306. Čuvaj ga se. Da ovo označava sveti strah, vidi se značenja čuvaj ga se (čuvaj selica), kada se kaže za Gospoda, koji je ovde označen anđelom, što je bojati se zbog zala, to jest, da ga se ne izazove prestupima; kao što sledi. Plašiti se onih stvari je sveti strah (o čemu vidi gore, br. 2826, 8816, 8925). Kaže se čuvaj ga se (čuvaj se lica), jer se licemoznačavaju unutrašnje stvari koje pripadaju životu, stoga one kojie pripadaju misli i osećanju, a posebno one koje pripadaju veri i ljubavi. Razlog je to što se lice oblikuje u skladu sa slikom čovekovih unutrašnjih stvari, kako bi se stvari unutrašnje čoveka pokazivale u spoljašnjem čoveku; tak a se one koje pripadaju duhovnom svetu pokazuju u prirodnom svetu, i tako utiču na bližnjega. Dalice prikazuje u vidljivoj formi, ili kao u ogledalu, ono što čovek misli i voli, poznatzo je. (Da su takva lica onih koji su iskreni, a posebno anđela, vidi br. 1999, 2434, 3527, 8248-8250). Zato je u izvornom jeziku lice je opšti{ign94}zajednički) termin koji se koristi da se opišu osećanja koja postoje i koja se pojavljuju u čoveku{ign95} kao to je zahvalnost{ign95} usluga{ign95} bročinstvo{ign95} pomoć{ign95} brota{ign95} a istio tako i nezahvalnost{ign95} srdžba{ign95} osveta; sledstveno u tome jeziku lice{ign95} uzeto s onim čemu je pridruženo{ign95} znači blizu nečemu{ign95} sa{ign95} pre{ign95} radi{ign95} a isto tako i protivu; stoga sve što je u nekome{ign95} od nekoga{ign95} za nekoga{ign95} i protivu nekoga; jer kao što je rečeno{ign95} lice je sam čovek{ign95} to jest{ign95} ono što je u čoveku i što se pokazuje. [2] Iz svega ovoga može se znati šta se označava licem Jehovinim{ign95} ililicem anđelovim{ign95} kojim se ovde označava Gospod u pogedu njegovog Božanskog ljudskog; naime{ign95} Božansko bro Božanske ljubavi{ign95} i Božanska istina od ovoga Božanskog bra; jer ovi su u Jehovi ili Gospodu{ign95} i oni su od njega; štaviše{ign95} oni su on sam {ign94} 222-223, 5585). Iz ovoga se vidi šta je označeno licima Jehovinim u blagoslovu: Da te obasja Gospod licem svojim i bude ti miloostiv! da Gospod obrati lice svoje (lica svoja) i dade ti mir! (Brojevi 6:25, 26). Bože! budi nam milostiv i blagosiljaj nas, obasjavaj nas licem svojim (Psalam 67:1). Na sličan način u Psalmima 80:3, 7, 19; 119:135; danilo9:17; i drugde.

[3] Otudato da se Gospod kao Božansko ljudsko naziva anđelom lica Jehovinih kod Isaije: Pominjaću dobrotu Jehovinu, hvalu Jehovinu za sve što je učinio domu Izrailjevu po milosti svojoj i po velikoj dobroti svojoj. I bi im spasitelj. U svakoj tuzi njihovoj on bješe tužan , i anđeo lica njegovih, spase ih. Ljubavi svoje radi i milosti svoje radi spase ih (Isa. (63; 7-9). dase Gospod kao Božansko ljudsko naziva anđelom lica Jehovinih, je stoga što je Božansko ljudsko Božansko samo u licu, to jest, u formi, kao što Gospod uči kod Jovana: Kad biste mene znali onda biste i ocamoga znali; i odsele poznajete ga, i vidjeste ga. Reče mu Filip: Gospode! pokaži nam oca, i biće nam dosta. Isus im reče: koliko sam vrijeme s vama i nijesi me poznao, Filipe? koji vidje mene, vidje oca; pa kako ti govoriš: pokaži nam oca? Zar ne vjeruješ da sam ja u ocu i otac u meni? (Jovan 14:7-11).

[4] Licem Jehovinim ili Gospodovim označava se i srdžba, osveta, kažnjavanje, i zlo, iz razloga što postoji zajednička ideje da su sve stvari od Boga, pa prosti [ljudi] veruju da je i zlo od njega, osobito zlo kazne; pa stoga u skladu s ovom zajedničkom idejom, i prema izgledu, srdžba, osveta, kažnjavanje, lo pripisuju se Jehovi ili Gospodu; međutim, ovi nisu od Gospoda, nego od čoveka (o kojem predmetu vidi br. 1861, 2447, 8875, 9128). Takvo je ovde značenja [stiha/Čuvaj ga se, i slušaj ga, nemoj da ga rasrdiš, jer vam ne će oprostitigrijeha: isto tako i u sledećim odlomcima: Ko bi god jeo kakve god krvi, okrenuću lice svoje na suprot onomu čovjeku koji bude jeo krvi, i istrijebiću ga iz naroda svojega (Levitska 17:10). Jer okretoh lice svoje gradu tome na zlo, a ne na dobro (Jer. 21:10). Ali je strašno lice Jehovino na one koji čine zlo, da bi istrijebio na zemlji spomen njihov (Psalam 34:1).