9163. Pa ugine ili ohrone. Da ovo označava gubitak ili povredu, vidi se iz značenja uginuti, što je nestajanje i gubitak; i iz značenja ohroniti, što je povreda. U Reči lom ili slomljen označava razbijanje i povredu. Ovo ima poreklo u duhovnom svetu, gde je svaka i sve su stvari povezane u skladu s primanjem istine Božanske od Gospoda, stoga u skladu sa primanjem reda, koji vlada nad svakom i svim stvarima preko istine Božanske koja proizilazi od Gospoda (vidi br. 8700, 8988). Iz ovoga dolazi to, da se istine u čoveku povezuju jedna s drugom u skladu s njihovim primanjem u dobru. Istine koje su ovako povezane, čine jedno; pa stoga, kada se one prekrše, istine koje su tu, rasipaju se. Jer dok su povezane, jedna opstoji od druge; ali kada se prekrše, jedna se odvaja od druge. Otuda to da se u Reči sa biti slomljen, i sa podeljen, označava rasipanje (br. 9093), a isto tako [se označava] povreda.

[2] Rasipanje je označeno onda kada je celina slomljena; a povreda kada je deo slomljen, što se vidi izsledećih odlomaka u Reči.

Kod Isaije: Mnogi među njima će se spotaći, i pasti, i slomiti se (Isaija 8:15; 28:13); spotaći se označava biti naveden da počini zlo, pa stoga da otpadne od istina u obmane; pasti i biti slomljen označava biti razasut, ovde u opšte.

Kod Jezikilja: Evo me na Faraona, cara Egipatskog. Slomiću mu mišice, i zdravu i slomljenu (Jezekilj 30:22); Faraon car Egipatski označava sećanja-znanja koja izokreću i razaraju istine i dobra vere (br. 6651, 6679, 6683, 6692); slomiti mišice označava razasuti njegov nagu, a tako i ova sećanja-znanja (br. 4932); zdravu, i slomljenu označava one stvari koje, pošto nisu pretrpele pozledu, odupiru se, a one koje su pretrpele povredu, ne odupiru se.

[3] Kod Luke: A on pogledavši na njih, reče: šta dakle znači ono u pismu: kamen koji odbaciše zidari posta glava od ugla? Svaki koji padne (spotakne se) na taj kamen, razbiće se; a na koga on padne, satrće ga (Luka 20:17-18); kamen označava Gospoda kao Božansku istinu br. 6426); a biti slomljen, razbijen, kaže se o istinama koje su od njega, označava biti razasut, i tako biti razbijen; i skupa s istinama, one stvari koje pripadaju duhovnom životu; kao što se dešava s onima koji poriču Gospoda i odbacuju istine koje su od njega, a to su oni koji odbacuju kamen.

Kod Jeremije:

Pusti na njih zli dan; i dvostrukim polomom polomi ih (Jer. 17:18); dvostrukim polomom polomiti označava potpuno razoriti.

[4] Opet:

Mišljah za sutra da će kao lav potrti sve kosti moje; od jutra do večera učiniće mi kraj (Isaija 38:13);

Učini, te ostarje tijelo i koža, potr kosti moje (Plač 3:4);

U istoj kući da se jede, da ne iznesete mesa od njega iz kuće, i kosti da mu ne prelomite (Izlazak 12:46);

slomiti kosti označava razoriti istine od Božnskog, koje su poslednje u redu, a na kojima unutrašnje istine i dobra počivaju, i koje iz podržavaju; jer ako se ove razore, padaju i one stvari koje su sazidane na njima. Istine poslednje u redu su one koje pripadaju doslovnm smislu Reči, unutar kojih su istine unutrašnjeg smisla; i na kojim ove poslednje počivaju kao na stupovima kao svojim osnovama. (Da kosti označavaju istine, vidi br. 3812, 6592, 8005.) Iz svega ovoga jasno je šta je pretstavljeno i označeno onim što je napisano o Gospodu kod Jovana:

A došavši na Isusa, kad ga vidješe da je već umro, ne prebiše mu golijeni. Jer se ovo dogodi da se zbude pismo: kost njegovada se ne polomi (Jovan 19:33, 36).

Razlog je bio to što je on bio Božanska istina sama kao u prvom tako i u poslednjem reda.

[5] Opet: Kad Jehova zavije ulom narodu svojemu i iscijeli rane koje mu je zadao (Isaija 30:26);

I prorok i svećenik, svi su varalice. I liječe rane naroda mojega ovlaš, govoreći: mir; a mira nema (Jer. 6:13-14);

Satrven sam što je kći naroda mojega satrvena, u žalosti sam, čudo osvoji me (Jer. 8:21);

Zatresao si zemlju, i razvalio si je; stegni rasjeline njezine, jer se njiha (Psalam 60:2);

Jer evo ja ću podignuti pastira u zemlji, koji ne će obilaziti one koji ginu, ne će tražiti nejake, niti će liječiti ranjene, niti će nositi sustale (Zah. 11:16);

Nema lijeka polomu tvom, ljuta je rana tvoja (Nahum 3:19);

U ovim odlomcima, ulom označava povredu pričinjenu istinama i dobrima vere, a to znači i crkvi; liječenj značava popravak i nadoknadu. Slično je označeno ovim rečima: Koji ima mana na tijelu, neka ne pristupa da prinosu hljeb Boga svojega. Ni u koga je slomljena noga ili ruka (Levitska 21:17, 19);

Slijepo ili kojemu je što slomljeno ili odbijeno, ni gutavo, ni krastavo, ni lišajivo, što je tako, ne prinosite Jehovi (Levitska 22:22);

Jer ono što je ulomljeno označava ono što je razoreno. Povreda se označava ulomom, kao u ovim odlomcima: I vidjeste da je mnogo proloma na gradu Davidovu (Isaija 22:9).

U to ću vrijeme podignuti opali šator Davidov, i zatvoriću mu pukotine, i popraviću što je razvaljeno, i opet ću sagraditi kao što je bio prije (Amos 9:11); kuća Davidova i šator Davidov, označavaju Gospodovu crkvu, jer David, u proročkoj Reči, označava Gospoda (br. 1888).

8700. Jer je to teško za tebe. Da ovo označava da to nije moguće stoga što nije od reda, vidi se iz značenja teško (teška reč), što je da to nije moguće, vidi se iz onoga što prethodi, naime, da će se umoriti I on I njegov narod s njim, čime se označava da će posejana istina nestati; kao I iz onoga što sledi, naime, jer je teško za tebe, ne ćeš moći 2 samsvršiti, čime se označava nemogućnost osim ako dođe do promene. Da je nemoguće jer nije od reda (u skladu s redom), je stoga što u drugom životu sve je moguće što je od reda. Božanska Istina koja proističe od Gospoda, je ono što sačinjava red, I to je Red sam; otuda sve što je u skladu s redom, moguće je, a ono što nije u skladu s redom, nemoguće je. Da je ovako može se videti iz primera. U skladu je s redom da oni koji žive dobrim životom, da budu spaseni a oni koji žive zlim životom, da budu osuđeni ; stoga je nemoguće da oni koji su živeli dobrim životom budu poslati u pakao, I da oni kojisu su živeli zlim životom budu podignuti u nebo, sledstveno da je nemoguće da oni koji su u paklu, da se po samoj milosti Gospodovoj izvedu (iz pakla) I pripuste u nebo, I da tak udu spaseni; jer se svako spasava na taj način što prima Gospodovu milost dok je na svetu. Oni koji je prime tada, ti su u Gospodovoj milosti u drugom životu, jer I tada su u stanju da je primaju I tamo. Dati je drugima, I svakome po svojoj volji, pod uslovom da imaju veru I da stoga veruju da su očišćeni od greha, 3 nemoguće je, jer je to protivno redu, to jest, protivno Božanskom, koje je Red. U skladu sa redom je da se vera I ljubav usađuju u slobodi a ne pod prisilom, I da vera I ljubav prema bližnjemu, koji su usađeni u slobodu, ostanu; ali ne ako su usađeni pod prisilom. Razlog je to da stvari usađene u slobodi , ulaze u osećanje, pa tako u čovekovu volju, pa se tako usvoje, a ne usađuju se pod prinudom. Sledstveno, zato što je čovek rođen u zlu, to je nemoguće za njega da se spasi, osim ako mu se dozvoli da čini zlo, Ilida se se udupre zlu. Kada se iz ove slobode odupire zlu od sebe, tada se usađuju dobro I istina od Gospoda; otuda on ima slobodu da prima stvari koje pripadaju veri I ljubavi prema 4 bližnjemu, jer sloboda dolazi od osećanja. Otuda je jasno da je nemoguće prisiliti čoveka da bude spasen: kada bi ovo bilo moguće, svi ljudi na svetu bili bi spaseni. U skladu je s redom da se svi u drugom životu udružuju prema životu koji su stekli za sebe u svetu, zli sa zlima, a dobri s dobrima; jer je nemoguće da zli I dobri budu zajedno; otuda nije moguće ni onima koji su u zlu da budu u dobru, jer su dobro I zlo suprotnosti, I jedno razara drugo. Otuda je isto tako jasno da nije moguće onima koji su u paklu da budu spaseni; oni koji su u paklu I koji se muče, pripisuju muke Božanskom, govoreći da Božansko može da ukloni muke ako hoće, jer je On svemoguć; nego da On nije voljan, pa da je stoga On odgovoran [za njihove muke]; jer kažu da onaj ko može a ne će, da je on uzrok. Ali nemoguće je odstraniti ove muke, jer je to protivno redu; jer kada bi se ostranile, zli bi ustali protivu dobrih, I potčinili bi same anđele, I razorili nebo. A Božansko hoće samo dobro, naime, sreću dobrih a [hoće/one [muke/samo kao način da se uspore I da se u isto vreme poprave zli. Pošto je to cilj, cilj Božanske Ljubavi I Milosti same, nije moguće ukloniti muke od onih koji su u paklu. Iz ovih se primera vidi da je nemoguće ono što je protivno redu, iako to može izgledati moguće onima koji ne znaju tajne neba.