Поглавље 2.
Након што се Исус роди
---
1. И кад се Исус роди у Витлејему Јудејском, у дане цара Ирода, гле, дођоше мудраци са истока у Јерусалим,
2. Говорећи: „Где је рођени краљ јеврејски? Јер видели смо звезду Његову на истоку, и дошли смо да му се поклонимо.”
3. Али чувши, узнемири се цар Ирод и сав Јерусалим с њим.
4. И сабравши све првосвештенике и књижевнике народне, упита их где да се роди Христос.
5. А они му рекоше: „У Витлејему јудејском; јер је тако писано од пророка:
6. „А ти Витлејеме, [у] земљи Јудиној, нипошто ниси најмањи међу намесницима Јуде, јер ће из тебе изаћи намјесник, који ће пасти мој народ Израиља.“
7. Тада Ирод, приватно позвавши мудраце, тачно их упита у које време се звезда појавила.
8. И пославши их у Витлејем, рече: „Идите и тражите мало дете; и када нађете [Њега], јавите ми, да и ја дођем да му се поклоним.”
9. И чувши цара изиђоше; и гле, звезда коју су видели на истоку ишла је пред њима, док није дошла [и] стала изнад места где беше Дете.
10. И видевши звезду, обрадоваше се радошћу изузетно великом.
11. И ушавши у кућу, нађоше Дете с Маријом, мајком Његовом, и павши поклонише Му се; и отворивши своје благо, принесоше Му дарове: злато и тамјан и смирну.
12. И у сну упозорени да се не враћају Ироду, другим путем отидоше у своју земљу.
13. И кад отиђоше, гле, анђео Господњи се јавља у сну Јосифу говорећи: „Устани и узми дете и мајку његову, и бежи у Египат, и буди тамо док ти не кажем; јер се Ирод спрема да тражи Дете да га уништи.”
14. А кад устаде, узе ноћу Дете и мајку Његову, и отиде у Мисир,
15. И беше ту до смрти Иродове, да се испуни што је Господ објавио преко пророка, говорећи: из Египта дозвах Сина својега.
16. Тада Ирод, видећи да му се мудраци ругају, веома се разгневи, и посла и поби све дечаке који беху у Витлејему и у свим крајевима његовим, од две године и ниже, према времену које прецизно је распитивао магове.
17. Тада се испуни што је рекао пророк Јеремија говорећи:
18. „Глас се чуо у Рами, јадиковање и плач, и много јаука, Рахела плаче [за] својом децом; а она није хтела да буде утешена, јер они нису.”
19. И кад Ирод умрије, гле, анђео Господњи се у сну јавља Јосифу у Египту,
20. Говорећи: „Устани, узми Дете и мајку Његову, и иди у земљу Израиљеву; јер су мртви који су тражили душу малог Детета.“
---
Јосифова борба у себи – да ли да прихвати Марију и дете или не – представља духовну битку којој свако од нас мора да прође током свог препорода. Једно је примити Господа у разумевању (које представља Јосиф), али сасвим друго дозволити Му да наређује ствари наше воље — представљено анђелом који говори Јосифу да узме Марију за своју жену. Ово је жешћа битка која сада почиње „након што се Исус роди“.
Антагонист је Ирод, краљ Јудеје у време Исусовог рођења. Удобан и сигуран у својој улози врховног владара земље, Ирод је дубоко узнемирен извештајем мудраца који кажу: „Где је рођени краљ јеврејски?“ Духовно виђен, Ирод, као краљ Израела, представља потпуну самозаокупљеност, нашу покварену наследну вољу, која се поставља за владара наших живота. Ово је наше стање након четрнаест генерација заточеништва у Вавилону — држава у којој нама управљају наше најниже емоције: похлепа, контрола, бес, страх, мржња и љубомора. Можемо бити сигурни да кад год се нађемо у оваквом стању, Ирод удобно и сигурно седи на свом престолу. Он је тирански владар, лако угрожен, али не и свргнут са трона. Његова мотивирајућа снага је да уништи Господа у нама — чак и при Његовом рођењу — уместо да се одрекне његове контроле над нама.
Бог зна да нам је потребна божанска заштита од Иродовог гнева који представља нашу себичну жељу да контролишемо. Бог стога говори Јосифу (као и нама) у сну, говорећи: „Устани, узми дете и мајку његову, бежи у Египат и остани тамо док ти не саопштим; јер ће Ирод тражити дете да га уништи“ (2:13).
Египат је у то време био светски центар за образовање и учење. Медицина, математика, поезија и многе друге области су цветале. Дакле, Исусов бекство у Египат представља потребу коју сви ми имамо за основно образовање, не само стандардна три „Р“ (читање, „писовање и „ритметика“) већ и четврто „Р“ – основе религије .
Религијска истина, посебно најосновнија, може да нам помогне да се одбранимо од налета Ирода — деспота наше ниже природе, жестоког тиранина који настоји да убије све што је истинито у нама, чак и у свом најневинијем почетку. Ово је представљено Иродовим покољем мушке деце у Витлејему и око њега: „Тада се Ирод, када је видео да му се ругају мудраци, веома разгневио; и посла и погуби сву мушку децу која беху у Витлејему и у свим крајевима његовим, од две године и мање“ (2:16; курзив додат).
Име „Витлејем“ потиче од две хебрејске речи: „Бетх“ што значи „кућа“ и „лехем“ што значи „хлеб“. Дакле, Витлејем значи „Кућа хлеба“ — место духовне исхране. У контексту ове епизоде, Иродово уништавање све мушке деце из Витлејема, старе две године и мање, представља како зле склоности могу уништити наше најраније импулсе да сазнамо истину. Ове најраније жеље за стицањем знања о истини симболизују мушке бебе из Витлејема. Кад год паднемо у стање цинизма и скептицизма, одбијајући да научимо или верујемо једноставним учењима Речи, кад год се нађемо без жеље да тражимо истину, и кад год нас ометања света одвлаче од потраге за мудрошћу, ми можемо знати да је „Ирод“ ускрснуо у нашим срцима. Почео је масакр. „Ирод у нама“ настоји да убије невине и нежне особине које су рођене у нашем небеском Витлејему.
Али ако побегнемо и останемо у Египту (као што то чини Исус), бићемо заштићени. То је место где наша поука почиње. Ово је привремени, али суштински део нашег духовног развоја; привремено јер се на крају морамо вратити у земљу хананску где ће се истина применити на наше животе; и суштински, јер су ове основне, природне истине једино средство помоћу којег можемо бити спремни да примимо више увиде који ће на крају притећи одозго. 1
За већину нас, период нашег учења о основним истинама може трајати много година, све до адолесценције и касније. У ствари, то се никада не завршава. Током целог живота наставићемо да стичемо знање, и световно и духовно. Ми ћемо, такорећи, „сићи у Египат“. И, док то радимо, учимо истину и стављамо је у своје животе, почећемо да видимо како се буквална учења Светог писма „отварају“ попут облака који се растају, откривајући све више унутрашњих истина које садрже.
У самом Исусовом случају, овај процес стицања основне истине био је много бржи. Иако нам Матеј не говори колико је дуго Исус остао у Египту, можемо са сигурношћу претпоставити да је био још прилично млад када је отишао, јер је анђео Господњи дошао Јосифу у сну, говорећи: „Устани, узми дете и његово мајко, и иди у земљу Израиљеву, јер су мртви они који су тражили душу дечака“ (2:20; курзив додат).
Одрастање у Назарету
---
21. И устаде, [и] узе дијете и мајку Његову, и дође у земљу Израиљеву.
22. И чувши да Архелај царује у Јудеји уместо свог оца Ирода, побоја се да оде тамо; али у сну упозорен, отиде у крајеве Галилеје.
23. И дошавши, настани се у граду званом Назарет, да се испуни што је најављено по пророцима, да се Назарећанин назове.
---
На крају, Јосиф, Марија и дете одлучују да се врате у Јудеју. Ово представља следећи корак на нашем духовном путу. Једном када смо научили једноставне, основне, најбуквалније истине Речи (боравак у Египту), време је да се вратимо у Јудеју. Време је да будемо даље поучени и да видимо шта је више скривено у слову Речи. Ово је неопходан корак у духовном развоју сваке особе. Слово Речи служи као дословна историја људи и места; то је увод у основну истину. Она, међутим, не открива све детаље нашег духовног путовања, нити пружа врсту разлучивања која нам је потребна за префињеност наше душе. Не још, али то ће сигурно доћи када будемо спремни за даља упутства.
У међувремену, како се божанска прича наставља, Јосифа је „Бог упозорио у сну“ да још није време да се врате својој кући. Иако је Ирод мртав, његов син је и даље на власти. И тако Марија, Јосиф и Дете скренуше у област Галилеја, у град који се зове Назарет. Ово је још један корак на путу духовног развоја. На језику светог писма, то би се могло назвати „одрастањем у Назарету.
Али шта значи „одрасти у Назарету“?
Назарет Галилејски је био примитивна регија насељена углавном фармерама, рибарима и необразованим трговцима који су знали врло мало о теологији или законима храма.
За разлику од добро образованих (али погрешних) верских вођа у Јудеји, народ Галилеје није био део верског естаблишмента тог времена. Иако су снажно веровали у Бога, нису били упознати са главним доктринама које су поучавале верске вође или традицијама храмских власти. Па ипак, једноставно веровање у Бога је често боље од компликованијег система веровања заснованог на људском разуму, а не на божанском откривењу. С тим у вези, „учени свет“ често гледа са висине на људе који једноставно верују да постоји Бог и да је Бог добар. 2
Прости, вредни, добри људи Назарета, стога, симболизују понизност и једноставност која нам је потребна да бисмо веровали у Бога и живели по Његовим учењима. Занимљиво је да су скоро сви рани ученици дошли из Галилеје. Није их њихова теолошка обука учинила пријемчивим за Исусово учење — јер су имали врло мало. У ствари, могло би се рећи да их је одсуство теолошке обуке — или прецизније речено, одсуство лажне и обмањујуће теологије — учинило пријемчивим за Исусове речи. 3
Галилеја, дакле, и град Назарет који је био у области Галилеје, представљају једноставност срца и доброту живота који може да прими Бога отворено без скептицизма и негативности. Пошто су њихова верска начела једноставна и некомпликована — воли Бога, воли ближњега свога — ови људи могу прихватити Исусова учења спремно и са радошћу. Све ово је садржано у библијској изјави да је Исус одрастао у Назарету Галилејском, у „земљи незнабожаца“. 4
Ове речи говоре о стању у нама „где Исус одраста“ — стању у коме смо вољни да основне истине примимо једноставно, некритички и са радошћу.
Као што ћемо касније видети у наративу, чињеница да је Исус одрастао у Назарету, у земљи незнабожаца, биће против Њега. Религиозне вође ће Га сматрати сиромашним и необразованим, необученим у својим религиозним начелима, те стога неспособним да разумеју или пренесу духовну истину било коме. Па ипак, како се ова епизода завршава, сазнајемо да је Његово одрастање у Назарету испуњење пророчанства, јер читамо: „И дође и настани се у граду који се зове Назарет, да се испуни оно што су пророци говорили, „Он ће се звати Назарен“ (2:23).
Док размишљамо о овом чудесном тренутку у раном Исусовом животу, постаје очигледно да те једноставне, најосновније истине које учимо (Египат) морају бити заштићене у месту једноставног поверења и чисте вере (Назарет из Галилеје). Ово је неопходна фаза у којој се ране истине из слова Речи могу продубити и развити. Зато осећамо природну жељу да заштитимо невиност деце од покварених утицаја — Ирода и Иродовог сина. И исто је са сваким од нас док учимо нову истину из слова Речи и дозвољавамо јој да одрасте у нама у стању једноставне вере.
Notas de rodapé:
