4779. I veza kostrijet oko sebe (oko bedara, slabina, pojasa). Da ovo označava žalost zbog uništenog dobra, vidi se iz značenja vezati kostrijet oko sebe, što predstavlja žaljenje za uništenim dobrom. Jer pojas (slabine) označava bračnu ljubav, a otuda i nebesku i duhovnu ljubav (br. 3021), 3294, 4277, 4280, 4575), i po korespondenciji; jer ljudsko telo korespondira Velikom Čoveku, kao što je pokazano na kraju prethodnih poglavlja – tako da pojas (bedara) korespondira onima u Velikom Čoveku ili nebu, koji su u pravoj bračnoj ljubavi; a pošto je bračna ljubav osnova svih ljubavi, stoga se pojasem označava u opšem sva nebeska i duhovna ljubav. Od toga je potekao obred oblačenja kostrteti (pojas od kamilje dlake?) oko pojasa (bedara) kada se žali za nekim izgubljenim dobrom, jer svako dobro pripada ljubavi.

2. Da su se oblačili u kostret u znak žalosti, može se videti u istorijskim i prorčkim delovima Reči, kao kod Amosa: I pretvoriće praznike vaše u žalost i sve pjesme vaše u plač, i metnuću kostrijet oko svih bedara, i učiniću da svaka glava oćelavi i da bude žalost kao za jedincem, i kraj će joj biti kao gorak dan Amos 8:10. Staviti kostrijet oko pojasa (bedara) označava žaljenje zbog zatrtog dobra; oko pojasa, bedara označava sva dobra ljubavi.

Kod Jone: Ninivljani povjerovaše Boga, i oglasiše post, i obukoše se u kostrijet od najvećega do najmanjega. Jer kad dođe ta riječ do cara Ninivskoga, on usta sa svojega prijestola, i skide sa sebe svoje odijelo, i obuče se u kostrijet, i sjede u pepeo. I proglasi se i kaza se po Ninivi po zapovijesti carevoj i knezova njegovijeh govoreći: ljudi i stoka, goveda i ovce, da ne okuse ništa, ni da pasu ni da piju vode. Nego i ljudi i stoka da se pokriju kostrijeću, i da prozivaju Boga jako, i da se vrati svaki sa svoga zloga puta i od nepravde koja mu je u ruci. (Jona 3:5. 8). Ovo je doista znak koji predstavlja žaljenje zbog zla zbog kojega je Niniva trebala da nestane; to znači, žaljenje zbog uništeg dobra.

3. Kod Jezikilja: I povikaće za tobom iza glasa i zaridati gorko, i posuće prahom glave svoje i po pepelu će se valjati. I za tobom će se načiniti ćelavi, i pripasaće kostrijet, i plakaće za tobom gorko iz srca, i gorko ć idati. (Jezekilj 27:30? 27:31). Ovo se kaže o Tiru, gde pojedinosti predstavljaju žaljenje za obmanama i zlima, to jest, za zatrtim istinama i dobrima. Plakaće i gorko ridati označava plač zbog obmana odnosno zatrte istine (br. 2240); Posuće prahom glave svoje označava biti proklet zbog zla (br. 278); valjati se po pepelu označava biti proklet zbog obmana; načiniti se ćelavim označava žaljenje zbog toga što prirodni čovek nema istine (br. 3301); opasati se kostrijetom označava žaljenje jer nema dobra. Slično kod Jeremije: Kćeri naroda mojega, pripaši kostrijet i valjaj se u pepelu, žali kao za sinom jedincem i ridaj gorko, jer će brzo doći na te zatirač. (Jeremija 6:26).

Opet: Starješine kćeri Sionske sjede na zemlji i muče, posule su prahom glavu i pripasale kostrijet, i oborile su k zemlji glave svoje djevojke Jerusalimske. (Plač 2:10) Ovde ima sličnih reprezentativa u skladu s vrstama dobra i istine koji su bili zatrti, kao gore; 4. Kod Isaije: Otide u dom u Dibon, na visine, da plače: Moab će ridati za Nebonom i za Medabom, sve će mu glave biti ćelave, svaka brada oskubena. Po ulicama će njegovijem pripasivati kostrijet, na krovovima njegovijem i na ulicama njegovijem sve će ridati lijući suze. (Izaija 15:2, 3). Moab označava one koji preljubočine dobra (br. 2468). Žalost zbog preljubočinjenja koje je označeno Moabom, opisuje se takvim stvarima koje korespondiraju zlu ove vrste; pa se stoga iste reči pojavljuju kod Jeremije: Jer će sve glave biti ćelave i sve brade obrijane, i sve ruke izrezane, i oko bedara kostrijet. Na svijem krovovima Moabovijem i po ulicama njegovijem biće samo plač, jer ću razbiti Moaba kao sud na kom nema miline, govori Jehova. (Jeremija 48:37, 38).

5. A kad ču car Ezekija, razdrije haljne svoje, i veza oko sebe kostrijet, pa otide u dom Jehovin (Isaija 37:1; 2 o Carevima 19:1). Ovo je bilo stoga što je govorio protivu Jehove, cara, i Jerusalima, zbog čega je bila žalost; da je to bilo protivu istine, označeno je razdiranjem haljine (br. 4763); a da je bilo protivu dobra, označeno je oblačenjem kostrijeti. Jer gde se u Reči govori o istini, govori se i o dobru, zbog nebeskoga braka, koji postoji između dobra i istine u svakoj pojedinosti; kao i kod Davida: Ti si promijenio plač moj na radost, skide s mene vreću, i opasa me veseljem (Psalam 30:11). Radost (igra) ovde označava istine; veselje se kaže za dobra, kao i u drugim odlomcima u Reči; stoga skinuti vreću označava prekinuti žaljenje za uništenim dobrom.

6. U drugoj knjizi Samuilovoj: Reče David Joabu i narodu koji bješe s njim: Razdrite haljine svoje i obucite se u kostrijet zbog žalosti za Abnerom 2. Samuelova 3:31.

Ovo je bilo stoga zlo jez zlo delo bilo počinjeno protivu onoga što je istinito i dobro, pa je stoga David naložio da razderu svoje haljine i da se obuku u kostrijet. A kad Ahab ču riječi te, razdrije haljine svoje, i priveza kostrtijet oko tijela svojega, i pošćaše, i spavaše u kostrijeti, i hodijaše polagano (1 o Carevima 21:7).

7. . Da se vreća od kostreti kaže za uništeno dobro, vidi se i iz Otkrovenja: Kad otvori šesti pečat, gle, velika trešnja, i sunce postade crno kao kostrijet, a mjesec posta kao krv Otkrivenju 6:12. Trešnja (zemljotres) označava promenu stanja crkve u pogledu dobra i istine (br. 3355); sunce označava dobro ljubavi (br. 1529, 1530, 2441, 2495, 4060, 4300, 4696), pa se stoga vreća od kostreti povezuje s uništenjem ovih; mjesec označava istinu vere (1529, 1530, 2126, 2120, 2495, 4060), što se odnosi na krv, jer krv je krivotvorena istina i profanisana (br. 4735).

8. Pošto biti obučen u kostret i valjati se po pepelu označava žalost zbog zala i obmana, stoga to predstavlja i poniznost i pokajanje; jer glavna stvar poniznosti je priznati po sebi čovek je samo zlo i obmana. Isto važi i za pokajanje, koje se izvodi samo poniznošću, i to preko ispovesti srca, da je čovek takav po prirodi. Da je oblačenje kostreti bio znak poniznosti, može se videti u 1 Knjizi o Carevma 21:27-29; a znak pokajanja, kod Mateje 11:2; Luke 10:13; ali da su to samo bili reprezentativi, samo opšte stvari koje pripadaju telu, a ne neka unutrašnja stvar koja ide od srca, jasno je iz Isaije: Taki li je post koji izabrah da čovjek muči dušu svoju jedan dan? da stavija glavu svoju kao sita i da stere poda se kostrijet i pepeo? To li ćeš zvati post i dan ugodan Jehovi? A nije li ovo post što izabrah da razvežeš sveze bezbožnosti, da razdriješš remene od bremena, da otpustiš potlačene, i da izlomite svaki jaram? Nije li da prelamaš hljeb svoj gladnome, i siromahe prognane da uvedeš u kuću? kad vidiš gola da ga odjeneš, i da se ne kriješ od svojega tijela? (Isaija 58:5-7.

2240. Da vika označava obmanu, a greh zlo, može se videti iz značenja vike u Reči. Da vika (vikati) označava obmanu, ne pokazuje se osim ako se zna unutrašnji smisao Reči; ovaj se izraz ponekad javlja kod Proroka. I kada se govori o pustošenju i razaranju, kaže se da ljudi ridaju i viču, što znači da se dobra i istine pustoše, i pri tome se koristi izraz koji u unutrašnjem smislu opisuje obmanu, kao kod Jeremije: Vikaće pastiri i ridaće glavari stada, jer će potrt Jehova pašu njihovu Jeremija 25:36. , gde vika pastira označava da su oni u obmani, zbog čega dolazi do pustošenja.

Kod istog Proroka: Ovako veli Jehova: evo voda dolazi sa sjevera, i biće kao potok koji se razljeva, potopiće zemlju i što je u njoj, grad i one koji žive u njemu; i ljudi će vikati, i ridaće svi stanovnici zemaljski. Od onoga dana koji će doći, da istrijebi sve Filisteje, i da zatre Tir i Sidon i sve ostale pomoćnike, jer će Jehova istrijebiti Filisteje Jeremija 47:2, 4), govoreći o pustošenju vere, što je posledica obmana, kao što je pokazano, br. 705, 790).

Kod Sofonije: U taj će dan biti vike, govori Jehova, od ribljih vrata, i jauk s druge strane, i polom veliki s humova. I blago će se njihovo razgrabiti i kuće njihove opustošiti: grade kuće, ali ne će sjedjeti u njima; i sade vinograde, ali ne će piti vina iz njih Sofonija 1:10? 1:13), gde se vikom opisuje obmana koja pustoši.

Kod Isaije: Jer će ići uz brdo Luitsko plačući, i putem Oronaimskim razlijegaće se jauk. Jer će nestati voda Nemrimskih, jer će posahnuti bilje, nestaće trave, zeleni ne će biti (Isaija 15:5, 6; Jeremija 48:3), gde se vikom opisuje pustošenje vere i razaranje.

Kod Jeremije: Juda tuži, i vrata su mu žalosna; leže na zemlji u crno zaviti, vika iz Jerusalima podiže se. Zemlja je ispucala, jer ne bješe dažda na zemlji; za to se težaci stide i pokrivaju glavu svoju Jeremija 14:2, 3), gde vika u Jerusalimu označava obmane, a time što ne nalaze vode, označeno je da nije bilo znanja o istini. Za su znanja o istini voda, bilo je pokazano u b. (28, 680, 739).

Kod Isaije: I ja ću se veseliti radi Jerusalima, i radovaću se radi naroda svojega; i ne će se više čuti u njemu plač ni jauk (Isaija 65:19. , gde se jaukom koji se više ne će čuti iznačava da ne

će više biti obmane. Mnoge ove stvari ne mogu se razumeti iz smisla slova, kao u ovom primeru da se jauk ne će više čuti, ali se može razumeti u unutrašnjem smislu.

Kod istog Proroka: Jehova čeka sud, a gle, nasilja, čeka pravdu, a gle vike (Isaija 5:7. , gde se govori o pustošenju dobra i istine. U ovome odlomku ima i uzajamnosti (reciprociteta), kao što se to ponekad nađe kod proroka, gde se zlo nađe na mestu gde treba da bude istina, i obmana gde treba da bude dobro, označeno vikom umesto pravdom, jer taj sud je istina, a pravda je dobro, kao što je gore pokazano, br. 2235. Slična recipročnost se javlja i kod Mojsija gde, govoreći o Sodomu i Gomoru, kaže se: Jer je čokot njihov od čokota Sodomskoga i iz polja Gomorskoga; grožđe je njihovo grožđe otrovno, puca su mu gorka Ponovljeni Zakon 32:32. , gde se govori na isti način, jer se vinom opisuju istine i obmane, a poljima i grožđem dobra i zla, tako da Sodomsko vino označava obmanu od zla, a Gomorska polja i grožđe označavaju zla od obmana, jer postoje dve vrste obmana, o kojima vidi br. 1212; slično, postoje i dve vrste zala. Svaka od ovih vrsta odmane i zla označena je u ovom stihu vikom iz Sodome i Gomore, koji su velike, i njihov greh grdan, a što se vidi iz toga da se vika pominje na prvome mestu, a greh na drugome, a prvo se pominje Sodoma, koja je zlo ljubavi prema sebi, a onda se pominje Gomora, koja je obmana koja potiče od zala.