Постоји ли нека разлика у значењу између „земље“ и „земље“? У почетку се не чини тако; оба се односе на тло које чини копнену масу планете коју насељавамо.

Али ако мало размислите, значења су осенчена у различитим правцима. Склони смо да користимо „земљу“ у општијем смислу - подразумевајући сву земљу свуда или било коју земљу било где. „Земља“ је прецизнија, односи се на онај део земље на којем случајно стојимо или на неки део земље који намеравамо да обрађујемо или на неки други начин користимо.

Тако је и у Библији. „Земља“ се односи на спољашњост особе или заједнице - њихове свакодневне мисли и поступци - у ширем, општем смислу. „Приземље“ се односи на делове нашег спољног живота који су спремни за култивацију и спремни за употребу.

Култивација, наравно, подразумева рахљање тла (разбијање наших навика и мисли које ометају пажњу) и садњу семена (истински концепти и идеје који проистичу из жеље да будемо добри). Како то семе почиње да расте, ми почињемо да будемо заиста корисни.

Укратко, онда „тло“ у Библији може значити особу или заједницу која је прихватљива за Господње учење. То такође може значити особу или цркву која је примила Господње учење и ставља га у употребу.

(Referências: Nebeske tajne 94, 268, 345, 377, 566, 1068, 2327, 6135 [1-2], 6154)

6135. I nije ostalo ništa da donesemo gopodaru svojemu osim tijela naših i njiva naših. Da ovo označava da su prijemnici za dobro i za istinu sasvim opustošeni, vidi se iz značenja tijela, što je prijemnik dobra (o čemu u onome što sledi), i iz značenja njiva, što su prijemnci istine. Da njiva pretstavlja prijemnik istine je stoga što ona prime seme, a semenom koje se seje u njoj posebno se označavaju one stvari koje pripadaju istini od ljubavi ka bližnjemu, a to znači koje pripadaju istini od dobra (vidi br. 1025, 3310, 3373); otuda njiva označava prijemnik istine, kao što se moglo videti iz onoga što je pokazano o njivi (br. 566, 1068, 3671).

Da su ovi 2 prijemnici bili opustošeni, označeno je sa ništa nije ostalo da donesemo gospodaru našemu osim. U pravom smislu, tijelo označava dobro ljubavi, a njiva istinu vere; ali kada se istine i dobra više ne vide zbog pustošenja, tada se tijelom označava samo prijemnik dobra, a njivom samo prijemnik istine. Da u pravom smislu tijelo označava dobro ljubavi, je stoga što je telo ili celi čovek koji je označen telom, prijemnik života od Gospoda, stoga i prijemnik dobra; jer dobro ljubavi čini sami čovekov život, jer životna toplina, koja je ljubav, je takva da u čoveku nema ove topline, on bi bio samo jedna mrtva stvar. Stoga se tijelom, u unutrašnjem smislu, označava dobro ljubavi. Pa čak ako čovek i nema nebeske ljubavi, nego samo paklene ljubavi, ipak je ono najdublje u njemu od nebeske ljubavi, jer ova se ljubav neprekidno uliva od Gospoda i uzrokuje u njemu životnu toplinu u svome početku; ali dok se razvija, nju čovek izokreće, otkuda postaje paklena ljubav, od koje dolazi nečista toplina. Da je u pravom smislu, tijelo dobro ljubavi, vidi se jasno po anđelima, jer kad su oni prisutni, ljubav tako iz njih izvire, da biste poverovali da su sama ljubav, i to izvire iz celog njihovog tela, koje izgleda svetko i sijajuće zbog svetlosti koja je od njihove ljubavi; jer dobro ljubav je kao plamen koja odašilje svetlost, a koja je istina vere. Kad je ovakav karakter anđela u nebu, kakav mora da je Gospod Sam, od Kojega anđeli primaju svu ljubav, a čija Božanska ljubav se pokazuje kao Sunce od kojega celokupno nebo prima svetlost i svi koji su u njemu primaju nebesku toplinu, u svoju ljubav, pa stoga i u svoj život? To je Gospodovo Božansko Ljudsko koje se tako pokazuje, i od kojega su sve ove stvari. Iz ovoga je jasno zašto se Gospodovim telo označava Božanska ljubav (vidi br. 3813). Osm toga, Gosodovo samo telo, kad se prosavio, to jest, kada je postalo Božansko, nije ništa drugo nego to. A šta da se misli o Božanskom koje je beskonačno? iz svega ovoga može se znati da se telom u Svetj Večeri misli samo na Gospodovu Božansku lubav prema celom ljudskom rodu, o kojoj je napisano u Jevanđeljima: A kad jeđahu, uze Isus hljeb i blagoslovivši prelomi ga, i davaše učenicima, i reče: uzmite, jedite, ovo je tijelo moje (žMateja 26:26; Marko 14:22; Luka 22:19). Ovo je Moje tijelo, rekao je za hleb, jer hleb označav)