A Bíblia

 

Danilo 3

Estude

   

1 Car Navuhodonosor načini zlatan lik, kome visina beše šezdeset lakata, a širina šest lakata; i namesti ga u polju Duri u zemlji vavilonskoj.

2 I posla car Navuhodonosor da saberu knezove, upravitelje i vojvode, starešine, rizničare, sudije, nastojnike i sve vlastelje zemaljske, da dođu da se osveti lik što ga postavi car Navuhodonosor.

3 Tada se skupiše knezovi, upravitelji i vojvode, starešine, rizničari, sudije, nastojnici, i svi vlastelji zemaljski, da se osveti lik šta ga postavi car Navuhodonosor; i stadoše pred likom što ga postavi Navuhodonosor.

4 A glasnik povika glasno: Narodi, plemena i jezici, vama se govori.

5 Kad čujete rog, svirale, kitare, gusle, psaltire, pevanje i svakojake svirke, popadajte i poklonite se zlatnom liku, koji postavi car Navuhodonosor.

6 A ko ne bi pao i poklonio se, onaj čas biće bačen u pećognjenu užarenu.

7 Zato svi narodi kako čuše rog, svirale, kitare, gusle, psaltire i svakojake svirke, popadaše svi narodi, plemena i jezici, i pokloniše se zlatnom liku koji postavi car Navuhodonosor.

8 A neki Haldeji taj čas dođoše i tužiše Jevreje,

9 I progovoriše i rekoše caru Navuhodonosoru: Care, da si živ do veka!

10 Ti si, care, zapovedio, svaki ko čuje rog, svirale, kitare, gusle, psaltire, i pevanje i svakojake svirke, da padne i pokloni se zlatnom liku;

11 A ko ne bi pao i poklonio se, da se baci u pećognjenu užarenu.

12 A imaju ljudi Jevreji, koje si postavio nad poslovima zemlje vavilonske, Sedrah, Misah i Avdenago; ti ljudi, care, ne haju za te, ne poštuju tvoje bogove, i ne klanjaju se zlatnom liku, koji si postavio.

13 Tada Navuhodonosor u gnevu i ljutini zapovedi da dovedu Sedraha, Misaha i Avdenaga. I dovedoše te ljude pred cara.

14 Navuhodonosor progovori i reče im: Je li istina Sedraše, Misaše i Avdenago, da vi ne služite mojim bogovima i da se ne klanjate zlatnom liku koji postavih?

15 Jeste li dakle gotovi, kad čujete rog, svirale, kitare, gusle, psaltire i pevanje i svakojake svirke, da padnete i poklonite se liku koji načinih? Ako li se ne poklonite, onaj čas bićete bačeni u pećognjenu užarenu; a koji je bog što će vas izbaviti iz mojih ruku?

16 Odgovoriše Sedrah, Misah i Avdenago, i rekoše caru Navuhodonosoru: Nije nam potrebno da ti odgovorimo na to.

17 Evo, Bog naš, kome mi služimo, može nas izbaviti iz peći ognjene užarene; i izbaviće nas iz tvojih ruku care.

18 A i da ne bi, znaj, care, da bogovima tvojim nećemo služiti niti ćemo se pokloniti zlatnom liku, koji si postavio.

19 Tada se Navuhodonosor napuni gneva, i lice mu se promeni na Sedraha, Misaha i Avdenaga, i odgovarajući zapovedi da se užari pećsedam puta većma nego šta beše običaj.

20 I zapovedi najjačim ljudima što behu u vojsci njegovoj da svežu Sedraha, Misaha i Avdenaga, i da ih bace u pećognjenu užarenu.

21 Tada svezaše one ljude u plaštima njihovim i u obući i pod kapama i u svemu odelu njihovom, i baciše ih u pećognjenu užarenu.

22 Kako zapovest careva beše hitna i pećvrlo užarena, plamen ognjeni ubi one ljude koji bacahu Sedraha, Misaha i Avdenaga.

23 A ta tri čoveka, Sedrah, Misah i Avdenago, padoše usred peći ognjene užarene.

24 Tada se prepade car Navuhodonosor, i brže ustav progovori i reče svojim dvoranima: Ne bacismo li tri čoveka svezana u oganj? Odgovoriše i rekoše caru: Da, care.

25 Odgovori i reče: Eno, vidim četiri čoveka odrešena gde hode posred ognja i nije im ništa, i četvrti kao da je Sin Božji.

26 Tada pristupi Navuhodonosor na vrata ognjenoj peći užarenoj, i progovori i reče: Sedraše, Misaše i Avdenago, sluge Boga Višnjeg, iziđite i hodite. Tada Sedrah, Misah i Avdenago iziđoše isred ognja.

27 I sabraše se knezovi i upravitelji i vojvode i većnici carevi, i videše te ljude gde im telu oganj ništa ne može, niti im se kosa na glavi opali, niti im se plašti šta promeniše, niti zadah od ognja prionu za njih.

28 Progovori Navuhodonosor i reče: Da je blagosloven Bog Sedrahov, Misahov i Avdenagov, koji posla anđela svog i izbavi sluge svoje, koje se u Nj pouzdaše i ne poslušaše zapovesti careve i dadoše telesa svoja da ne bi služili niti se poklonili drugom bogu osim svog Boga.

29 Zato zapovedam da se svaki kog mu drago naroda i plemena i jezika, koji bi pohulio na Boga Sedrahovog, Misahovog i Avdenagovog, da se iseče i kuća da mu bude bunjište, jer nema drugog boga koji može tako izbaviti.

30 Tada car uzvisi Sedraha, Misaha i Avdenaga u zemlji vavilonskoj.

   

Comentário

 

Огњена пећ

Por Andy Dibb (máquina traduzida em Srpski, Српски)

Треће поглавље Данила прати исти образац као и прва два: Навуходоносор започиње претњама онима који се не поклањају сваком његовом хиру, а завршава његовим понизним признавањем Господње моћи.

Сличности између драматичне визије статуе у другом поглављу и стварања слике у трећем поглављу нису, међутим, пуко понављање. Пажљива пажња на детаље у овом поглављу показаће како у својој тежњи за доминацијом себична страна људске природе наставља да покушава да доминира, иако бисмо се свесно могли потчинити Господу.

Ово треће поглавље отвара огромна слика коју је створио Навуходоносор. Стварне димензије су важне, не због њиховог физичког утицаја, већ због духовних концепата које садрже. Слично томе, немогућност да је направљен од злата не би требало да омета духовно излагање стиха. Дословни смисао приче важан је само као средство за откривање духовног смисла.

Цела ова слика је направљена од злата. Али као и глава статуе у претходном поглављу, ово није злато које представља љубав према Господу, већ љубав према себи. Свака добра преписка има и супротан смисао.

Кип је описан као шездесет лаката висок и шест лаката широк. Понављајући број „шест“ узима значење из његовог контраста у односу на број који следи одмах. „Седам“ је стање пуноће и потпуности - Господ се одмарао седмог дана стварања, чисте животиње улазиле су у ковчег по седмере, другима бисмо требали опростити „до седамдесет пута седам“. Како седам садржи овај осећај потпуности, шест представља стање непотпуности.

„Шестица“ се често користи за описивање процеса регенерације, посебно у серијама стварања и у Десет заповести. У шест дана стварања људи су у искушењу и у стању сукоба, које се мора превазићи да би се особа регенерирала (АЦ 8494, 8539:2, 8888). Сукоб илустрован у овом поглављу је између нашег осећања себичности и наше савести у настајању.

Број шездесет је пунина овог сукоба, као што је шездесет шестица помножена са десет. Ако шест представља сукоб искушења, десет представља потпуност (АЦ 3107, 4638, 8468, 9416), или пуноћа тог сукоба.

У идеалном случају, стања доброте, истине и њиховог међусобног изражавања треба да буду једнака. Облик који представља обновљену особу био би савршена коцка, како је описано „Светим градом који силази од Бога с неба“ (Otkrivenju 21:2).

Али слика Набуходоносора се знатно разликовала од овог идеала: била је висока и уска - десет пута виша од широке и није описана никаква дубина. Долази као једнодимензионална, непропорционална, његова најупечатљивија карактеристика злато од којег је направљена.

Као и у другом поглављу, Навуходоносор сазива своје саветнике: раније су то били астролози и мудраци. У овом поглављу он сазива управнике свог краљевства: сатрапе, администраторе и тако даље. Када Реч говори о управницима, она говори о нашим љубавима, јер нама владају и управљају љубави. Листа овде даје хијерархију љубави од врха, или владајућих љубави, све до мањих наклоности које имамо.

Показује нам се наше стање када је та владајућа љубав Набуходоносор: он доминира сценом, његова реч је закон. Он контролише огромно царство и има апсолутну контролу над животом и смрћу. Тако Набуходоносор може сазвати своје гувернере и наредити им свуда с истом лакоћом са којом је окупљао мудраце и од њих захтевао немогуће.

На звук музике, цело његово царство требало је да падне и поклони се златном лику који је подигао краљ. Музика се користи као средство за призивање владара земље, јер ако ти мушкарци представљају наше разне љубави и наклоности, онда музика говори о нашим љубавима.

Ако Набуходоносор представља нашу себичност и љубав према контроли, Халдејци се појављују у слици као потврда ове себичности. Суштина профанације - зло које се претвара да је добро - је злоупотреба доброте и истине за сопствене циљеве. Било које стање истинског добра или истине које се опиру овој злоупотреби могло би доћи у сукоб са њим.

Тако Халдејци са великим ентузијазмом именују Шадрах, Мешаха и Абед-Нега који не служе краљу нити се клањају његовом златном лику. Користећи своја вавилонска имена, они одбијају да препознају истину која потиче из Речи. Ово је само срце профанизације: знати нешто је из Речи, чак и то признати као такво, а опет порећи - баш као што су ти Халдејци морали знати да су тројица били Јевреји и да њихова вавилонска имена нису заиста своје. То је коначно порицање њиховог идентитета, као што је профанација крајње порицање Господа.

Живот Набуходоносора је најпре војно освајање и ширење његовог царства. Ово освајање долази са доминацијом верских ствари. Стога му није било необично да заповеда богослужење. Како љубав према себи напредује, она захтева све веће и веће ствари, све док не захтева да се према њему поступа као према самом Господу (Objavi Apokalipse 717).

„Зло љубави према себи није, како се обично мисли, она спољашња усхићеност која се назива гордошћу, већ мржња према ближњем, а одатле горућа жеља за осветом и наслада окрутношћу. То су унутрашњости љубав према себи. Његова спољашњост је презир према другима у поређењу са собом и одбојност према онима који су у духовном добру, и то понекад са очигледним усхићењем или поносом, а понекад и без њега. Јер онај ко држи ближњег у таквој мржњи , изнутра не воли никога осим себе и оне за које сматра да чине једно са собом, па их стога воли у себи и себе у њима као једини крај себе “(АЦ 4750: 5).

Свака особа на овом свету способна је дати слободу тим осећањима, а ако то учинимо, ускоро се нађемо да радимо оно што је радио Набуходоносор: захтевајући да људи виде свет кроз наше личне наочаре и окружујући их проклетством ако то не учине .

Као што смо раније видели, Данијел представља савест која се развија у супротности са нашим себичним државама. Савест је делатност истине која води и води наш ум ка животу у складу са Господњим. Савест, међутим, мора да се састоји од појединачних истина, истина применљивих на различите делове нашег живота. Имамо низ истина које регулишу брак, радну етику, социјалну интеракцију итд.

Ове појединачне истине су Данијелови хебрејски пратиоци. Сваки пут кад смо их видели, они су стајали у својој вери у Бога, али сваки пут под Данијеловим вођством. Овог пута стоје сами, спремни да се супротставе царском гневу и суоче се са смрћу због свог веровања.

Последице су, наравно, биле страшне. Набуходоносор је беснео, захтевајући да младићи буду бачени у ватрену пећ, загрејану на седам пута већу температуру од уобичајене. Младићи су били спремни да прихвате ову казну уместо да повуку веру у Господа.

Набуходоносор је покушао да уплаши тројицу загревањем пећи на топлије него што је нормално, што добро описује поступке злих духова у искушењу који су,

„делују против наклоности истине које чине савест: чим опазе било шта од савести, било које врсте, онда од лажи и пропуста у човеку чине себи наклоност; и помоћу тога бацају хлад над светлошћу истине, и тако је изопачите, или они изазивају стрепњу и муче га “((АЦ 1820: 4).

Време које младићи проводе у пећи представља стање искушења које се јавља ради регенерације (Apokalipsa objašnjena 439). Најједноставније дефинисано, искушење је битка између две стране у нама, где је природна или себична страна покорена. До тада се на себичност гледало као на то да једноставно будемо део нас, такви какви јесмо (Nebeske tajne 1820). У искушењу, ова слика о себи се мења, и ми учимо да себе видимо у светлости неба (Apokalipsa objašnjena 439).

Моћ злих духова је веома илузорна. Као што је Набуходоносор пао назад након отпора, тако се и духови повлаче кад им се ми одупремо. Највеће искушење са којим се суочавамо је веровање да Господ није у стању да нам помогне у нашим временима великих потреба. Ако се држимо вере да Он може и може да помогне, суочавање са нашом унутрашњом себичношћу постаје мање тешко. Слика којој су мушкарци заповедали да је обожава била је, на крају, непокретни златни предмет, несразмеран и једнодимензионалан. Наша себичност је таква: наизглед монолитна, а опет лишена било каквог стварног живота. Његове атракције бледе кад се виде у светлости неба. Духовни отпор није тако тежак, а резултати дају снагу:

„Побједе се прате тако да се злоћудни генији и духови послије тога не усуде учинити ништа; јер се њихов живот састоји у томе што могу уништити и кад схвате да је човјек таквог карактера да може да се одупре онда у почетку на почетку побегну, као што то обично чине када се приближе првом улазу у небо, јер их истовремено ухвати ужас и ужас, и баце се уназад " Nebeske tajne 1820.

Навуходоносор је овог пута сопственим чулима доведен до свести и уважавања Господње моћи. Постоји снага у његовом пристајању након што је сведочио четворици мушкараца у огњеној пећи која је много драматичнија од његове неповерљивости након што је Данијел прорекао сан у другом поглављу. Овог пута је заправо видео снагу пећи, толико јаку да су они који су бацили тројицу људи били убијени од њене врућине, ипак је видео како су тројица људи неозлеђена изишла. Ово му је доказало силу Божју више него било шта раније.

Нешто од овог процеса видимо у последњим стиховима трећег поглавља, где Навуходоносор слави Господа, показујући нову понизност која му је раније била немогућа. Као резултат, наклоност истине почиње да влада уместо некадашњих себичних љубави. Тако видимо Седраха, Мешаха и Абед-Нега унапређених у провинцији Бабилон, вероватно уместо вавилонских сатрапа, администратора, гувернера, саветника, благајника, судија, судија за прекршаје и свих званичника провинције који су се одазвали Невуходоносоровом позиву на богослужење златна слика.

A Bíblia

 

Ezekiel 34:8

Estude

       

8 As I live, says the Lord Yahweh, surely because my sheep became a prey, and my sheep became food to all the animals of the field, because there was no shepherd, neither did my shepherds search for my sheep, but the shepherds fed themselves, and didn't feed my sheep;