Скините ципеле!
Por New Christian Bible Study Staff (máquina traduzida em Srpski, Српски)
У овој врло краткој причи у Књизи о Исусу Навином, поглавље 5, анђео се појављује Јошуи, близу Јерихона, и говори му да скине ципеле, јер стоји на светој земљи.
Постоји сличан, али познатији одломак у причи о Мојсију и запаљеном грму, у Izlazak 3:5, где Јехова заповеда Мојсију да се изује, опет зато што је на светом тлу.
Шта значе ове приче?
У обе приче постоји упозорење. Анђео који се суочи са Јосхуом то чини са извученим мачем. У Изласку гори грм и Јехова упозорава Мојсија: „Не приближавајте се овом месту“. Ова упозорења значе да Мојсије и касније Јошуа не смеју да наставе да размишљају о Божанском са само чулног нивоа. Уместо тога, они треба да приступе Божанском са својим унутрашњим умовима, кроз оно што воле и разумеју.
Обоје им је речено да скину ципеле. Зашто? Ципеле представљају најнижи, сензуални део нашег ума. Тај ниски, физички оријентисани део нашег ума може нам стати на пут способности да уздигнемо свој ум и почнемо јасно да размишљамо о духовним стварима.
То је занимљиво. Морамо бити у стању да уздигнемо свој ум да бисмо могли да примамо и размишљамо о духовним истинама, а такође их морамо живети кроз наше природне умове у природном свету. Морамо бити добри у коришћењу ове напетости између коте и уземљења.
Ако напредујемо у свом духовном размишљању и у проживљавању истина које знамо, постепено се преобликује и наш природни ум, тако да је способан да прими прилив и од Господа. Ево веза до два кључна одломка из дела Сведенборга која ово додатно објашњавају:
Izlazak 3
1
A Mojsije pasaše stado Jotoru tastu svom, svešteniku madijanskom, i odvede stado preko pustinje, i dođe na goru Božiju Horiv.
2
I javi mu se anđeo Gospodnji u plamenu ognjenom iz kupine. I pogleda, a to kupina ognjem gori a ne sagoreva.
3
I Mojsije reče: Idem da vidim tu utvaru veliku, zašto ne sagoreva kupina.
4
A Gospod kad ga vide gde ide da vidi, viknu ga Bog iz kupine, i reče: Mojsije! Mojsije! A on odgovori: Evo me.
5
A Bog reče: Ne idi ovamo. Izuj obuću svoju s nogu svojih, jer je mesto gde stojiš sveta zemlja.
6
Još reče: Ja sam Bog oca tvog, Bog Avramov, Bog Isakov i Bog Jakovljev. A Mojsije zakloni lice svoje, jer ga strah beše gledati u Boga.
7
I reče Gospod: Dobro videh nevolju naroda svog u Misiru, i čuh viku njegovu od zla koje mu čine nastojnici, jer poznah muku njegovu.
8
I siđoh da ga izbavim iz ruku misirskih, i da ga izvedem iz one zemlje u zemlju dobru i prostranu, u zemlju gde mleko i med teče, na mesto gde su Hananeji i Heteji i Amoreji i Ferezeji i Jeveji i Jevuseji.
9
I sada evo vika sinova Izrailjevih dođe preda me, i videh muku, kojom ih muče Misirci.
10
Sada hajde da te pošaljem k Faraonu, da izvedeš narod moj, sinove Izrailjeve, iz Misira.
11
A Mojsije reče Bogu: Ko sam ja da idem k Faraonu i da izvedem sinove Izrailjeve iz Misira?
12
A Bog mu reče: Ja ću biti s tobom, i ovo neka ti bude znak da sam te ja poslao: kad izvedeš narod iz Misira, služićete Bogu na ovoj gori.
13
A Mojsije reče Bogu: Evo, kad otidem k sinovima Izrailjevim, pa im kažem: Bog otaca vaših posla me k vama, ako mi kažu: Kako Mu je ime? Šta ću im kazati?
14
A Gospod reče Mojsiju: Ja sam Onaj što jeste. I reče: Tako ćeš kazati sinovima Izrailjevim: Koji jeste, On me posla k vama.
15
I opet reče Bog Mojsiju: Ovako kaži sinovima Izrailjevim: Gospod Bog otaca vaših, Bog Avramov, Bog Isakov i Bog Jakovljev, posla me k vama; to je ime moje doveka, i to je spomen moj od kolena na koleno.
16
Idi, i skupi starešine izrailjske, pa im reci: Gospod Bog otaca vaših javi mi se, Bog Avramov, Isakov i Jakovljev, govoreći: Doista obiđoh vas, i videh kako vam je u Misiru.
17
Pa rekoh: Izvešću vas iz nevolje misirske u zemlju hananejsku i hetejsku i amorejsku i ferezejsku i jevejsku i jevusejsku, u zemlju gde teče mleko i med.
18
I oni će poslušati glas tvoj; pa ćeš ti i starešine izrailjske otići k caru misirskom, i reći ćete mu: Gospod Bog jevrejski srete nas, pa ti se molimo da izađemo tri dana hoda u pustinju da prinesemo žrtvu Gospodu Bogu svom.
19
A ja znam da vam neće dopustiti car misirski da izađete bez ruke krepke.
20
Ali ću pružiti ruku svoju, i udariću Misir svim čudesima svojim, koja ću učiniti u njemu: i posle će vas pustiti.
21
I učiniću da narod nađe ljubav u Misiraca, pa kad pođete, nećete poći prazni;
22
Nego će svaka žena zaiskati u susede svoje i u domaćice svoje nakita srebrnog i nakita zlatnog i haljina; i metnućete na sinove svoje i na kćeri svoje, i oplenićete Misir.
