Разговор након доручка

(Коментар о Јеванђеље по Јовану 21:15-25)

У првом делу овог поглавља седам ученика се вратило кући у Галилеју. Они су отишли на пецање, видели Исуса на обали, следили његовим упутствима да пецају с десне стране чамца, извукли су мрежу напуњену 153 рибом на обалу и ... како почиње друга половина поглавља, управо су имали завршили су брзи раст са Њим. Сада се опуштају.

Исус каже Петру: "Да ли ме волиш?" и Петар, можда мало запрепашћен питањем, мислећи да је одговор очит, одговара „да“, а Исус одговара: „Нахрани моја јагњета“. Још два пута овај низ се понавља, али са неким изменама. Затим, након овог необичног разговора, Господин им свима говори малу присподобу о томе да буду млади и касније остареју. Тада Господ говори Петру да га слиједи, а Петар, наизглед љубоморан, пита шта Иван треба да ради. Господ благо побија Петрову љубомору рекавши: "Ако овај човек посегне док ја не дођем шта вам је то?", Али тада каже и Ивану да га следи.

Коначно, Иваново еванђеље, и заиста збирка сва четири еванђеља, затвара се објашњењем Јована да је писац овог еванђеља.

Дакле, погледајмо пажљивије у разговору, присподобама и избијању љубоморе.

У овом делу приче помињу се само два од седам ученика, Петар и Јован. Петар представља веру или истину, али истина о духовним стварима у које стварно верујемо од Бога. Јован представља добро или љубав према ближњем. Прво пребива у делу који разуме, а други у вољи.

Говорећи Петру да храни овце, Господ каже да следити Њега значи проповедати истине које сви ученици сада знају о Господу, његовом доласку и о томе како треба водити живот, како би могао бити следбеник Господ у новој цркви. У разговору је Господин директан и сондиран. "Симон, Јонасов сине, волиш ли ме више од овога?" Мислим да се Петра пита да ли воли Господа, Исуса, више него што воли своје колеге галилејске пријатеље, иако је то двосмислено, може ли значити „да ли ме волиш више од ових шесторице?“ Када Петар одговори први пут каже: "Господе, знаш да те волим."

Уз ово прво од три пробна питања, Господин одговара „Храните моја јагњета“, док је након тога одговор „Храните моје овце“. Овце и јагње обоје представљају људе који воле љубав према добру, али док овце значе оне који воле чинити добро ради ближњег, јагње значе оне који чине добро зарад Господа. Прво је духовно добро, а друго више, и назива се небеско добро. Али људи који у почетку желе чинити добро не знају шта је добро; они то морају научити из Речи и бити поучени. Због тога се Петру каже да их „нахрани“, што значи да истина мора указивати на то колико добро треба учинити. Да би се урадиле добре ствари, мора се повезати жеља воље и разумевање како се то може решити. За успешан хришћански живот, или у већем обиму, хришћанска црква, "Петар" и "Јован", морају да раде у складу.

Затим долази парабола. "Када сте били млади, сами сте се спремили и радили оно што сте желели. Али када постанете стари, морате посегнути за помоћ и други ће вас одвести тамо где не желите да идете."

Изгледа да се овде не уклапа, али наравно да јесте, и на два начина. Први начин је дат у библијском тексту; говори о Господиновој смрти да су га сва пророчанства водила ка његовом распећу, као што је већ поменуто. Други начин је лекција за све нас. Када смо млади, самоуверени и јаки, осећамо да можемо радити оно што желимо и није нам потребна никаква помоћ. Искушења да чинимо зло с којима се ми сами можемо суочити. Али кад будемо мудрији схватамо да сва наша снага долази од Господара, и ако наставимо да зависимо само од нас самих, искушења из пакла ће бити прејака и ми ћемо бити приморани да радимо оно што пакао желе за нас, а не оно што желимо. Морамо научити у почетку да следимо Господа и да зависимо од Њега. То каже на крају присподобе, где се чини да се не уклапа док не разумијемо присподобу. "А кад је то рекао, он им каже: слиједите ме." То је оно што такође морамо да урадимо.

Петар је сретан што проповиједа истину и можда осјећа да је издвојен, али такође схвата да Јован такође воли Господа и да је вољен заузврат. Па пита: "А шта овај човек треба да ради?" Изгледа да потребна хармонија још увек није присутна и да је Петер љубоморан на везу, и вероватно се нада да ће му бити осигурано да је број један ... али то се неће догодити. Петру је једноставно речено да то није важно; он мора да ради посао који му је дат.

Подсећам на причу о Јакову и Езаву, у Постанак 25, где је Езав прворођени и наследиће од Изак-а право рођења и благослов. Јаков занатом који је осмислила његова мајка превари Изака и краде оно што је Езав. Затим бежи у Падан-Арам и тамо остаје са ујаком и постаје богат. Тек се на повратку, када се бори са анђелом, а име му је промењено у Израел, поново среће са Изавом. Промјена имена значи да сада када је Јаков богат истином из Речи, сада пријатељским сусретом са Езавом, такође богатим, да се два близанаца могу у присподоби спојити у једну личност, звану Израел, што значи спајање добра и истина у уму.

Езав значи нешто слично Ивану, оба представљају доброту или истинску љубав. Јаков значи нешто слично Петру, оба представљају истину научену из Речи. Свако наизглед непријатељство између њих око тога што је важније може их учинити и бескорисним, а код особе која постаје анђеоска (као што би сви требали тежити) нема непријатељства. Истина омогућава добро, а добро надахњује истину да би се нешто постигло. Иако о њима можемо засебно мислити и говорити, они су (савршено у Господу, а мање речено у анђелима) спојени у јединство како бисмо могли да буду ожењени. Брак Божијег добра и Божанске истине је извор свега створења. Да, све креација.

Овај брак добра и истине и потреба да обоје радимо у нашим животима, у равнотежи и хармонији, темељни је новохришћански концепт.

У Еванђељима постоји само још једна прича која се дешава после ове. У њему се остали ученици придружују овде поменутим седморицама да чују последње Господове заповести.

1259. There is something further to be said about 'nations' meaning goods and evils within worship: In most ancient times people dwelt distinguished into separate nations, families, and houses, as stated already, in order that the Church on earth might represent the Lord's kingdom where all people are distinguished into communities, those communities into larger ones, and these into still larger, all these distinctions existing according to general and specific differences of love and faith, about which see 684, 685. Thus the Lord's kingdom is similarly distinguished so to speak into houses, families, and nations. This is why 'houses, families, and nations' in the Word means the goods that stem from love and its derivative faith, where also a careful distinction is made between nations and people. 'Nation' means good or evil, but 'people' truth or falsity. And this distinction is preserved so consistently as never to vary, as becomes clear from the following places:

[2] In Isaiah,

There will be on that day the root of Jesse which is standing as an ensign of the peoples; towards that root the nations will seek to go, and his rest will be glory. On that day the Lord will extend His hand a second time to acquire the remnants of His people, who remain from Asshur, and from Egypt, and from Pathros, and from Cush, and from Elam, and from Shinar, and from Hamath, and from the islands of the sea. And He will raise an ensign for the nations, and will assemble the outcasts of Israel, and will gather the dispersed of Judah. Isaiah 11:10-12.

Here 'peoples' stands for the truths of the Church, 'nations' for its goods, between which a clear distinction is made. The subject here is the Lord's kingdom and the Church, and in the universal sense every regenerate person. The names mentioned mean the things that have been described already. 'Israel' means the spiritual things of the Church, 'Judah' its celestial things. In the same prophet,

This people walking in darkness have seen a great light. You have multiplied the nation, You have increased its joy. Isaiah 9:2-3.

Here 'people' stands for truths, hence the reference to 'their walking in darkness and seeing a [great] light'. 'Nation' stands for goods.

[3] In the same prophet,

What will one answer the messengers of the nation? That Jehovah has founded Zion, and in her the wretched members of His people will put their trust. Isaiah 14:32.

Here likewise 'nation' stands for good, 'people' for truth. In the same prophet,

Jehovah Zebaoth will swallow up on this mountain the face ¹ of the covering, of the covering over all peoples, and the veil that is spread over all nations. Isaiah 25:7.

This refers to a new Church, that is, the Church of the nations. 'People' stands for its truths, 'nations' for its goods. In the same prophet,

Open the gates that the righteous nation that keeps faith may enter in. Isaiah 26:2.

Here 'nation' plainly stands for goods. In the same prophet,

All the nations will be gathered together, and the peoples will be assembled. Isaiah 43:9

This too refers to the Church of the nations. 'Nations' stands for its goods, and 'peoples' for its truths. And since the two are distinct and separate from each other, both are dealt with; otherwise it would be a pointless repetition. In the same prophet,

The Lord Jehovih said, Behold, I will lift up My hand to the nations and raise My ensign to the peoples; and they will bring your sons in their bosom and carry your daughters on their shoulder. Isaiah 49:22.

This refers to the Lord's kingdom, 'nations' again standing for goods, and 'peoples' for truths.

[4] In the same prophet,

You will break out to the right and to the left, and your seed will inherit the nations, and they will dwell in the desolate cities. Isaiah 54:3.

This refers to the Lord's kingdom and to the Church called the Church of the nations. That 'the nations' stands for goods that stem from charity, or what amounts to the same, for people with whom the goods of charity exist, is clear from the promise that their 'seed', or faith, 'will inherit them'. 'Cities' stands for truths. In the same prophet,

Lo, I have given Him as a witness to the peoples, a Prince and Lawgiver to the peoples Lo, you will call a nation you do not know, and a nation that knew you not will run to you. Isaiah 55:4-5.

This refers to the Lord's kingdom. 'Peoples' stands for truths, 'nations' for goods. In the Church those who are endowed with goods that stem from charity are 'nations' while those who are endowed with truths of faith are 'peoples'. For goods and truths are attributes of the subjects to which they apply. In the same prophet,

Nations will walk to your light, and kings to the brightness of your rising. Then you will see and overflow, and your heart will be astounded and enlarged, because the abundance of the sea will be turned to you, the armies of the nations will come to you. Isaiah 60:3, 5.

This refers to the Lord's kingdom and the Church of the nations. 'Nations' stands for goods, while 'kings', who go together with 'peoples', stands for truths.

[5] In Zephaniah,

The remnants of My people will plunder them, and the residue of My nation will inherit them. Zephaniah 2:9.

In Zechariah,

Many peoples and numerous nations will come to seek Jehovah of hosts in Jerusalem. Zechariah 8:22.

'Jerusalem' stands for the Lord's kingdom and for the Church, 'peoples' those with whom the truths of faith predominate, 'nations' for those with whom the goods of charity do so, and therefore they are mentioned separately. In David,

You will deliver me from the strivings of the people; You will set me as the head of nations. A people whom I have not known will serve me. Psalms 18:43.

Here similarly 'people' stands for those with whom truths predominate, 'nations' for those with whom good does so. And because these are what constitute the member of the Church, both are mentioned. In the same author,

The peoples will confess You, O God, all the peoples will confess You; the nations will be glad and exultant, for You will judge the peoples with uprightness, and You will guide the nations into the land. Psalms 67:3-4.

'Peoples' clearly stands for those with whom truths of faith predominate, and 'nations' for those with whom the good of charity predominates.

[6] In Moses,

Remember the days of old, understand the years of generation after generation; ask your father and he will show you, and your elders and they will tell you, When the Most High gave to the nations an inheritance and separated the sons of man, He fixed the boundaries of the peoples according to the number of the sons of Israel. Deuteronomy 32:7-8.

This refers to the Most Ancient Church and the Ancient Churches, which are respectively 'the days of old' and 'the years of generation after generation'. Those with whom the good of charity predominated were called 'the nations' to whom an inheritance was given. 'The sons of man' and in the next sentence 'the peoples' mean those with whom the truths of faith deriving from charity predominated. Since 'the nations' means the goods of the Church and 'the peoples' its truths, it was therefore said of Esau and Jacob when they were still in the womb,

Two nations are in your womb, and two peoples will be separated from your bowels. Genesis 25:23.

These places now make clear what the Church of the nations is in the genuine sense. The Most Ancient Church was the true Church of the nations, as was the Ancient Church after that.

[7] Since those governed by charity are called 'nations' and those governed by faith are called 'peoples', the Lord's priesthood is therefore associated with 'nations' because it has reference to celestial things, which are goods, while His kingship is associated with 'peoples' because it has reference to spiritual things, which are truths This distinction was also represented in the Jewish Church in which they were 'a nation' before they had kings, but became 'a people' after they received them.

Notas de rodapé: