23. псалам је једно од најпознатијих и најомиљенијих књижевних дела на свету и можда је најбоља песма икада написана. Такође је леп пример моћи фигуративног језика: дубоке ствари читамо у визији себе као овце, коју је љубазни пастир водио до зелених пашњака и добре воде. Оснажујуће је осећати самопоуздање да неустрашиво одлазите у долину сенке смрти и осећати љубав и бригу стола који је Господ припремио и чаше толико пуне да се прелива.

Међутим, оно што људи не знају јесте да овај језик заправо има прецизна унутрашња значења и да када их видимо у песми постоји још дубља лепота. То је зато што је оно што заправо описује пут до неба и жестока жеља коју Господ мора да нас одведе тамо.

Први корак је пустити Господа да нам буде пастир - да прихватимо Његово учење и Његово вођство. Зелени пашњаци и мирне воде представљају ствари које ће нас научити за путовање. Тада Он почиње да ради изнутра, сређујући наш духовни живот, тако да желимо да чинимо оно што је добро и да волимо једни друге. То се представља враћањем наших душа и водећи нас стазама праведности.

Али и даље ћемо се суочавати са изазовима. Ми и даље живимо спољашњи живот, ван света, и подложни смо жељама које се јављају у тим спољним, у нашим телесним животима. То је долина сенке смрти. Али штап и особље представљају истину од Господа и на спољном и на унутрашњем нивоу, идеје које нас могу бранити од тих жеља.

А ако наставимо да следимо, Господ ће нам припремити трпезу - место у нама које може испунити љубављу (уље за помазање) и мудрошћу (преливена чаша). Тако преображени, можемо ући на небо, с љубављу према другима („доброта“) и љубављу од Господа („милост“) и можемо волети и бити вољени до вечности.

Једна од многих лепих ствари у вези с овим је чињеница да је Господ тај који заиста обавља сав посао. У целом тексту овца једино предузима ходање долином сенке смрти. Осим тога, они следе Господа, верују Господу, прихватају благослове Господње. И то је заиста тачно! У спољним државама (у долини) можда се чини да сами обављамо посао, али изнутра, духовно, једноставно треба да се предамо Господу и пустимо да нас благослови.

Основна идеја овде је да нас је Господ створио да би могао да нас воли, волећи нас жели да будемо срећни, зна да ће наша највећа срећа доћи од тога што смо Му спојени на небу, а Сам не жели ништа друго него да будемо повезани нама. Дакле, све што Он чини, у сваком тренутку сваког дана за сваку особу на планети, усредсређено је на циљ да ту особу одведе на небо. Жели свакоме од нас на небу више него што смо способни да замислимо. Само треба да сарађујемо.

(Referenties: Apocalipsa Objašnjena 375 [34], 727 [2]; The Inner Meaning of the Prophets and Psalms 273)

3728. 'And poured oil on the top of it' means holy good [in which it originated]. This is clear from the meaning of 'oil' as the celestial element of love, which is good, dealt with in 886, 3009, and from the meaning of 'the top' as that which is higher, or what amounts to the same, that which is interior - good being that which is higher or interior, and truth that which is lower or exterior, as has been shown in many places. From this one may see what was meant by the ancient practice when people poured oil on the top of a pillar, namely that truth should not be devoid of good but should be grounded in good, thus that good should rule, like the head on top of the body. For truth devoid of good is not truth but is a meaningless sound and the kind of thing that is reduced to nothing. In the next life it is so reduced even with those whose knowledge of truth or matters of doctrine concerning faith, and with those whose knowledge of matters of doctrine concerning love, has been superior to anybody else's, if they have not led a good life and so have not out of a desire for good held on to truth.

[2] Consequently the Church is not the Church by virtue of truth separated from good, nor therefore by virtue of faith separated from charity, but by virtue of truth that is grounded in good, or faith that is grounded in charity. The same is also meant by what the Lord said to Jacob,

I am the God of Bethel, where you anointed a pillar, where you made a vow to Me. Genesis 31:13

Also,

Jacob again set up a pillar, a stone pillar, and poured out a drink-offering over it, and poured oil over it. Genesis 35:14.

'Pouring out a drink-offering over the pillar' means the Divine good of faith, and 'pouring oil over it' the Divine good of love. Anyone may see that unless it meant something celestial and spiritual, pouring oil over a stone would be a ridiculous and idolatrous action.