1
И тако су била довршена небеса и земља, и сва војска њихова.
2
И седмог дана Бог доврши своје дело које учини. И одмори у седми дан од свега дела које учини.
3
И Бог благослови седми дан и посвети га: јер у њему је одморио од свих дела својих што их је Бог створио и начинио.
4
Ово је рођење небеса и земље када их је њих створио, у дан када је Јехова Бог начинио земљу и небеса.
5
И сваки грм пољски још није био на земљи, и свако растиње пољско још није никло, јер Јехова Бог још не пусти кишу на земљу. И није било човека да обрађује земљу.
6
И учини да се магла (пара*) подизаше са земље да натапа сву земљу.
7
Ја Јехова, Бог, обликова човека од праха земаљског и у ноздрве му удахну дах живота. Тако постаде човек жива душа.
8
И Јехова Бог засади врт у Едену са истока, и тамо постави човека којег је Он обликовао.
9
И из земље Јехова Бог учини да израсте свако дрво пожељно за гледање и добро за храну; дрво живота такође, усред врта; и дрво знања добра и зла.
10
И река је излазила из Едена да натапа врт, и одатле се раздвајала, и постајала у четири главе.
11
Име прве је Фисон; он окружује сву земљу Хавила, где има злата.
12
И злато те земље је добро; тамо су бделијум и оникс камење.
13
И име друге реке је Гихон; она окружује сву земљу Куш.
14
И име треће реке је Хидекел; она иде источно према Асирији; а четврта река, она је Еуфрат.
15
И узме Јехова Бог човека и постави га у еденски врт да га обрађује и да га чува.
16
И Јехова Бог заповеди човеку говорећи: „Са сваког дрвета у врту смеш јести,
17
Али са дрвета знања добра и зла да ниси јео! У онај дан у који с њега окушаш, зацело ћеш умрети!
18
И рече Јехова Бог: Није добро да човек буде сам; начинићу му помоћ као с њим.
19
И Јехова Бог обликова из земље сваку животињу поља и сваку птицу небеску, и доведе их човеку да види како ће их назвати; и како год човек назва душу живу, то јој беше име.
20
И човек даде имена свакој звери, и птици небеској, и свакој дивљој животињи поља; али за човека не нађе се помоћ као код њега.
21
И Јехова Бог је учинио да Адама обузме дубок сан те је заспао; онда му је узео једно од његових ребара, а оно место је затворио месом.
22
И ребро које је Јехова Бог узео од човека, начинио је у жену и довео је њу при човеку.
23
И Адам рече: „Ово је сада кост од костију мојих, и месо од меса мога; она ће се звати жена, јер је од човека узета!”
24
Стога ће човек оставити оца свог и мајку своју, и прионуће уз жену своју, и биће једно тело.
25
И беху обоје голи, човек и његова жена, и не стиђаху се.
