¹ Ovo su putevi sinova Izrailjevih kad izađoše iz zemlje misirske u četama svojim pod upravom Mojsijevom i Aronovom.

² I Mojsije popisa kako iziđoše i gde stajaše po zapovesti Gospodnjoj; i ovo su putevi njihovi kako putovaše.

³ Pođoše iz Ramese prvog meseca petnaesti dan, sutradan posle pashe, i iziđoše sinovi Izrailjevi rukom podignutom pred očima svih Misiraca.

⁴ A Misirci pogrebavahu prvence koje pobi Gospod među njima, kad i na bogovima njihovim izvrši Gospod sudove.

⁵ I otišavši sinovi Izrailjevi iz Ramese stadoše u logor u Sohotu.

⁶ A iz Sohota otišavši stadoše u logor u Etamu, koji je na kraj pustinje.

⁷ A iz Etame otišavši saviše k Irotu, koji je prema Velsefonu i stadoše u logor pred Magdalom.

⁸ A od Irota otišavši pređoše preko mora u pustinju, i išavši tri dana preko pustinje Etama stadoše u logor u Meri.

⁹ A iz Mere otišavši dođoše u Elim, gde beše dvanaest studenaca i sedamdeset palmovih drveta, i onde stadoše u logor.

¹⁰ A iz Elima otišavši stadoše u logor kod Crvenog Mora.

¹¹ I otišavši od Crvenog Mora stadoše u logor u pustinji Sinu.

¹² A iz pustinje Sina otišavši stadoše u logor u Rafaku.

¹³ A iz Rafaka otišavši stadoše u logor u Elusu.

¹⁴ A iz Elusa otišavši stadoše u logor u Rafidinu, gde nemaše narod vode da pije.

¹⁵ A iz Rafidina otišavši stadoše u logor u pustinji Sinajskoj.

¹⁶ A iz pustinje Sinajske otišavši stadoše u logor u Kivrot-Atavi.

¹⁷ A iz Kivrot-Atave otišavši stadoše u logor u Asirotu.

¹⁸ A iz Asirota otišavši stadoše u logor u Ratamu.

¹⁹ A iz Ratama otišavši stadoše u logor u Remnon-Faresu.

²⁰ A iz Remnon-Faresa otišavši stadoše u logor u Lemvonu.

²¹ A iz Lemvona otišavši stadoše u logor u Resanu.

²² A iz Resana otišavši stadoše u logor u Makelatu.

²³ A iz Makelata otišavši stadoše u logor kod gore Safera.

²⁴ A od gore Safera otišavši stadoše u logor u Haradu.

²⁵ A iz Harada otišavši stadoše u logor u Makidotu.

²⁶ A iz Makidota otišavši stadoše u logor u Katatu.

²⁷ A iz Katata otišavši stadoše u logor u Taratu.

²⁸ A iz Tarata otišavši stadoše u logor u Meteku.

²⁹ A iz Meteka otišavši stadoše u logor u Aselmonu.

³⁰ A iz Aselmona otišavši stadoše u logor u Mosirotu.

³¹ A iz Mosirota otišavši stadoše u logor u Vanakanu.

³² A iz Vanakana otišavši stadoše u logor na planini Gadadu.

³³ A sa planine Gadada otišavši stadoše u logor u Etavati.

³⁴ A iz Etavate otišavši stadoše u logor i Evronu.

³⁵ A iz Evrona otišavši stadoše u logor u Gesion-Gaveru.

³⁶ A iz Gesion-Gavera otišavši stadoše u logor u pustinji Sinu, a to je Kadis.

³⁷ A iz Kadisa otišavši stadoše u logor kod gore Ora ne međi zemlje edomske.

³⁸ I iziđe Aron sveštenik na goru Or po zapovesti Gospodnjoj, i umre onde četrdesete godine po izlasku sinova Izrailjevih iz zemlje misirske, prvi dan petog meseca.

³⁹ A Aronu beše sto i dvadeset i tri godine kad umre na gori Oru.

⁴⁰ Tada ču Hananej, car aradski, koji življaše na jugu u zemlji hananskoj, da idu sinovi Izrailjevi.

⁴¹ Potom otišavši od gore Ora stadoše u logor u Selmonu.

⁴² A iz Selmona otišavši stadoše u logor u Finonu.

⁴³ A iz Finona otišavši stadoše u logor u Ovotu.

⁴⁴ A iz Ovota otišavši stadoše u logor na humovima avarimskim na međi moavskoj.

⁴⁵ A od tih humova otišavši stadoše u logor u Devon-Gadu.

⁴⁶ A iz Devon-Gada otišavši stadoše u logor u Gelmon-Devlataimu.

⁴⁷ A iz Gelmon-Devlataima otišavši stadoše u logor u planinama avarimskim prema Navavu.

⁴⁸ A iz planina avarimskih otišavši stadoše u logor u polju moavskom na Jordanu prema Jerihonu.

⁴⁹ I stajahu u logoru kraj Jordana od Esimota do Vel-Satima u polju moavskom.

⁵⁰ I reče Gospod Mojsiju u polju moavskom na Jordanu prema Jerihonu govoreći:

⁵¹ Kaži sinovima Izrailjevim i reci im: Kad pređete preko Jordana u zemlju hanansku,

⁵² Oterajte od sebe sve koji žive u onoj zemlji, i potrite sve slike njihove rezane, i sve slike njihove livene potrite, i sve visine njihove oborite.

⁵³ A kad ih isterate iz zemlje, naselite se u njoj; jer sam vama dao onu zemlju da je vaša.

⁵⁴ I razdelite je u nasledstvo žrebom na porodice svoje; kojih ima više, njima veće nasledstvo podajte; a kojih ima manje, njima podajte manje nasledstvo; koje mesto kome žrebom dopadne, ono neka mu bude; na plemena otaca svojih razdelite nasledstvo.

⁵⁵ Ako li ne oterate od sebe onih koji žive u onoj zemlji, onda će oni koje ostavite biti trnje očima vašim i ostani vašim bokovima, i pakostiće vam u zemlji u kojoj ćete živeti.

⁵⁶ I šta sam mislio učiniti njima, učiniću vama.

¹ I reče Gospod Mojsiju govoreći:

² Kaži sinovima Izrailjevim neka saviju i stanu u logor pred Pi-Airot između Migdola i mora prema Vel-Sefonu; prema njemu neka stanu u logor pokraj mora.

³ Jer će Faraon reći za sinove Izrailjeve: Zašli su u zemlju, zatvorila ih je pustinja.

⁴ I učiniću da otvrdne srce Faraonu, te će poći u poteru za vama, i ja ću se proslaviti na njemu i na svoj vojsci njegovoj, i Misirci će poznati da sam ja Gospod. I učiniše tako.

⁵ A kad bi javljeno caru misirskom da je pobegao narod, promeni se srce Faraonovo i sluga njegovih prema narodu, te rekoše: Šta učinismo, te pustismo Izrailja da nam ne služi?

⁶ I upreže u kola svoja, i uze narod svoj sa sobom.

⁷ I uze šest stotina kola izabranih i šta još beše kola misirskih, i nad svima vojvode.

⁸ I Gospod učini te otvrdnu srce Faraonu caru misirskom, i pođe u poteru za sinovima Izrailjevim, kad sinovi Izrailjevi otidoše pod rukom visokom.

⁹ I teravši ih Misirci stigoše ih, sva kola Faraonova, konjici njegovi i vojska njegova, kad behu u logoru na moru kod Pi-Airota prema Vel-Sefonu.

¹⁰ I kad se približi Faraon, podigoše sinovi Izrailjevi oči svoje a to Misirci idu za njima, i uplašiše se vrlo, i povikaše sinovi Izrailjevi ka Gospodu.

¹¹ I rekoše Mojsiju: Zar ne beše grobova u Misiru, nego nas dovede da izginemo u pustinji? Šta učini, te nas izvede iz Misira.

¹² Nismo li ti govorili u Misiru i rekli: Prođi nas se, neka služimo Misircima? Jer bi nam bolje bilo služiti Misircima nego izginuti u pustinji.

¹³ A Mojsije reče narodu: Ne bojte se, stanite pa gledajte kako će vas Gospod izbaviti danas; jer Misirce koje ste videli danas, nećete ih nikada više videti do veka.

¹⁴ Gospod će se biti za vas, a vi ćete ćutati.

¹⁵ A Gospod reče Mojsiju: Što vičeš k meni? Kaži sinovima Izrailjevim neka idu.

¹⁶ A ti digni štap svoj i pruži ruku svoju na more, i rascepi ga, pa neka idu sinovi Izrailjevi posred mora suvim.

¹⁷ I gle, ja ću učiniti da otvrdne srce Misircima, te će poći za njima; i proslaviću se na Faraonu i na svoj vojsci njegovoj, na kolima njegovim i na konjicima njegovim.

¹⁸ I Misirci će poznati da sam ja Gospod, kad se proslavim na Faraonu, na kolima njegovim i na konjicima njegovim.

¹⁹ I podiže se anđeo Gospodnji, koji iđaše pred vojskom izrailjskom, i otide im za leđa; i podiže se stup od oblaka ispred njih, i stade im za leđa.

²⁰ I došav među vojsku misirsku i vojsku izrailjsku beše onim oblak mračan a ovim svetljaše po noći, te ne pristupiše jedni drugima celu noć.

²¹ I pruži Mojsije ruku svoju na more, a Gospod uzbi more vetrom istočnim, koji jako duvaše celu noć, i osuši more, i voda se rastupi.

²² I pođoše sinovi Izrailjevi posred mora suvim, i voda im stajaše kao zid s desne strane i s leve strane.

²³ I Misirci terajući ih pođoše za njima posred mora, svi konji Faraonovi, kola i konjici njegovi.

²⁴ A u stražu jutarnju pogleda Gospod na vojsku misirsku iz stupa od ognja i oblaka, i smete vojsku misirsku.

²⁵ I pobaca točkove kolima njihovim, te ih jedva vucijahu. Tada rekoše Misirci: Bežimo od Izrailja, jer se Gospod bije za njih s Misircima.

²⁶ A Gospod reče Mojsiju: Pruži ruku svoju na more, neka se vrati voda na Misirce, na kola njihova i na konjike njihove.

²⁷ I Mojsije pruži ruku svoju na more, i dođe opet more na silu svoju pred zoru, a Misirci nagoše bežati prema moru; i Gospod baci Misirce usred mora.

²⁸ A vrativši se voda potopi kola i konjike sa svom vojskom Faraonovom, što ih god beše pošlo za njima u more, i ne osta od njih nijedan.

²⁹ I sinovi Izrailjevi iđahu posred mora suvim; i stajaše im voda kao zid s desne strane i s leve strane.

³⁰ I izbavi Gospod Izrailja u onaj dan iz ruku misirskih; i vide Izrailj mrtve Misirce na bregu morskom.

³¹ I vide Izrailj silu veliku, koju pokaza Gospod na Misircima, i narod se poboja Gospoda, i verova Gospodu i Mojsiju sluzi Njegovom.