¹ Dvadeset i jedna godina beše Sedekiji kad poče carovati, i carova jedanaest godina u Jerusalimu. Materi mu beše ime Amutala, kći Jeremijina, iz Livne.

² On činjaše što je zlo pred Gospodom sasvim kako je činio Joakim.

³ Jer od gneva Gospodnjeg zbi se Jerusalimu i Judi, te ih odbaci ispred sebe. A Sedekija se odmetnu od cara vavilonskog.

⁴ I tako, devete godine njegova carovanja, desetog dana dođe Navuhodonosor car vavilonski sa svom vojskom svojom na Jerusalim; i stadoše u logor pod njim, i načiniše opkope oko njega.

⁵ I grad bi opkoljen do jedanaeste godine carovanja Sedekijinog.

⁶ I devetog dana, četvrtog meseca, nasta velika glad u gradu, te narod zemaljski nemaše hleba.

⁷ Tada grad bi provaljen, i vojnici svi pobegoše i iziđoše iz grada noću na vrata između dva zida uz vrt carev, a Haldejci behu svuda oko grada; i otidoše putem k pustinji.

⁸ Ali vojska haldejska potera cara, i stigoše Sedekiju u polju jerihonskom, a sva vojska što beše s njim razbeže se od njega.

⁹ I uhvatiše cara i odvedoše ga k caru vavilonskom u Rivlu u zemlji ematskoj; i onde mu sudi.

¹⁰ I pokla car vavilonski sinove Sedekijine na njegove oči, i sve knezove Judine pokla u Rivli.

¹¹ I Sedekiji iskopa oči, i svezav ga u dvoje verige bronzane odvede ga car vavilonski u Vavilon i metnu ga u tamnicu gde osta do smrti svoje.

¹² A desetog dana petog meseca godine devetnaeste carovanja Navuhodonosora cara vavilonskog dođe u Jerusalim Nevuzardan, zapovednik stražarski, koji služaše caru vavilonskom.

¹³ I popali dom Gospodnji i dom carski i sve domove u jerusalimu; sve velike kuće popali ognjem.

¹⁴ I sve zidove jerusalimske u naokolo razvali sva vojska haldejska što beše sa zapovednikom stražarskim.

¹⁵ A narod siromašni i ostatak naroda što osta u gradu, i prebege što prebegoše k caru vavilonskom, i ostali prosti narod, odvede Nevuzardan, zapovednik stražarski.

¹⁶ Samo od siromašnog naroda u zemlji ostavi Nevuzardan zapovednik stražarski koji će biti vinogradari i ratari.

¹⁷ I stupove bronzane što behu u domu Gospodnjem, i podnožja i more bronzano koje beše u domu Gospodnjem, izlomiše Haldejci, i bronzu od njih odnesoše u Vavilon.

¹⁸ I lonce i lopate i viljuške i kotliće i kadionice i sve sve sudove bronzane kojima služahu, uzeše.

¹⁹ I umivaonice i klešta s kotlićima i loncima i svećnjacima i kadionicama i čašama, šta god beše zlatno i šta god beše srebrno, uze zapovednik stražarski.

²⁰ Dva stupa, jedno more, i dvanaest volova bronzanih što behu pod podnožjima, što načini car Solomun za dom Gospodnji, ne beše mere bronzi od svih tih sudova.

²¹ A stupovi behu svaki od osamnaest lakata u visinu, a u naokolo od dvanaest lakata, a četiri prsta beše svaki debeo i šupalj;

²² I ozgo na njemu beše oglavlje bronzano, i oglavlje beše visoko pet lakata, i pletenica i šipci oko oglavlja, sve od bronze; takav beše i drugi stup sa šipcima.

²³ I beše devedeset i šest šipaka sa svake strane; svega šipaka na pletenici u naokolo beše sto.

²⁴ Uze zapovednik stražarski i Seraju, prvog sveštenika, i Sofoniju, drugog sveštenika, i tri vratara.

²⁵ A iz grada uze jednog dvoranina, koji beše nad vojnicima, i sedam ljudi koji stajahu pred carem, koji se nađoše u gradu, i prvog pisara vojničkog, koji popisivaše narod po zemlji u vojsku, i šezdeset ljudi iz naroda zemaljskog, koji se nađoše u gradu.

²⁶ Uze ih Nevuzardan zapovednik stražarski i odvede k caru vavilonskom u Rivlu.

²⁷ A car ih vavilonski pobi i pogubi u Rivli u zemlji ematskoj. Tako bi preseljen Juda iz zemlje svoje.

²⁸ Ovo je narod što ga preseli Navuhodonosor: sedme godine tri hiljade i dvadeset i tri Judejca;

²⁹ Godine osamnaeste Navuhodonosorove preseli iz Jerusalima osam stotina i trideset i dve duše;

³⁰ Godine dvadeset treće Navuhodonosorove preseli Nevuzardan zapovednik stražarski Judejaca sedam stotina i četrdeset i pet duša; svega četiri hiljade i šest stotina duša.

³¹ A trideset sedme godine od kako se zarobi Joahin car Judin, dvanaestog meseca, dvadeset petog dana, Evil-Merodah car vavilonski iste godine zacarivši se izvadi iz tamnice Joahina, cara Judinog.

³² I lepo govori s njim, i namesti mu presto više prestola drugih careva koji behu kod njega u Vavilonu.

³³ I promeni mu haljine tamničke, i on jeđaše svagda s njim svega veka svog.

³⁴ I hrana mu se jednako davaše od cara vavilonskog, svaki dan, svega veka njegovog do smrti njegove.

¹ Tada me podiže duh, i odnese me na istočna vrata doma Gospodnjeg, koja gledaju na istok, i gle, na vratima beše dvadeset i pet ljudi, i među njima videh Jezaniju, sina Azurovog i Felatiju sina Venajinog, poglavare narodne.

² I reče mi: Sine čovečji, ovi ljudi smišljaju bezakonje, i zlo savetuju u tom gradu,

³ Govoreći: Nije blizu; da gradimo kuće; ovaj je grad lonac a mi meso.

⁴ Zato prorokuj protiv njih, prorokuj, sine čovečji.

⁵ I pade na me duh Gospodnji i reče mi: Reci: Ovako veli Gospod: Dome Izrailjev, tako govoriste, i znam misli srca vašeg.

⁶ Mnoge pobiste u tom gradu, i napuniste ulice njihove pobijenih.

⁷ Zato ovako veli Gospod Gospod: Koje pobiste i pobacaste usred njega, oni su meso, a on je lonac, a vas ću izvesti iz njega.

⁸ Bojite se mača; mač ću pustiti na vas, govori Gospod Gospod.

⁹ I izvešću vas iz njega, i daću vas u ruke tuđincima, i izvršiću na vama sudove.

¹⁰ Od mača ćete pasti, na međi Izrailjevoj sudiću vam, i poznaćete da sam ja Gospod.

¹¹ Ovaj grad neće vam biti lonac niti ćete vi biti u njemu meso; na međi Izrailjevoj sudiću vam.

¹² I poznaćete da sam ja Gospod, jer po uredbama mojim ne hodiste niti zakone moje izvršavaste, nego činiste po zakonima tih naroda što su oko vas.

¹³ A kad prorokovah, umre Felatija sin Venajin; tada padoh na lice svoje i povikah glasno i rekoh: Jaoh Gospode Gospode! Hoćeš li da istrebiš ostatak Izrailjev?

¹⁴ A glas Gospodnji dođe mi govoreći:

¹⁵ Sine čovečji, braća su tvoja, braća tvoja, rodbina tvoja i dom Izrailjev vaskoliki, kojima govoriše Jerusalimljani: Idite daleko od Gospoda, nama je data zemlja u nasledstvo.

¹⁶ Zato reci: Ovako veli Gospod Gospod: Ako ih i odagnah daleko među narode, ako ih i rasejah po zemljama, opet ću im biti svetinja za malo u zemljama u koje otidoše.

¹⁷ Zato reci: Ovako veli Gospod Gospod: Sabraću vas iz naroda i pokupiću vas iz zemalja u koje se rasejaste, i daću vam zemlju Izrailjevu.

¹⁸ I kad dođu u nju, izbaciće iz nje sve gadove njene i sve gnusobe njene.

¹⁹ I daću im jedno srce, i nov duh metnuću u njih, i izvadiću iz tela njihovog kameno srce i daću im srce mesno,

²⁰ Da bi hodili po mojim uredbama i držali moje zakone i izvršavali ih; i biće mi narod, i ja ću im biti Bog.

²¹ A kojima srce ide po želji gnusoba njihovih i gadova njihovih, njihov ću put obratiti na njihovu glavu, govori Gospod Gospod.

²² Potom mahnuše heruvimi krilima svojim, i točkovi otidoše prema njima, i slava Boga Izrailjevog beše ozgo nad njima.

²³ I podiže se slava Gospodnja isred grada, i stade na gori koja je s istoka gradu.

²⁴ A mene duh podiže i odnese u utvari duhom Božjim u Haldejsku k roblju: i utvara koju videh otide od mene.

²⁵ I kazah roblju sve reči Gospodnje što mi pokaza.