¹ Ovo su reči koje govori Mojsije svemu Izrailju s onu stranu Jordana, u pustinji, u polju prema Crvenom moru, između Farana i Tofola i Lovona i Asirota i Dizava,

² Jedanaest dana hoda od Horiva preko gore Sira do Kadis-Varnije.

³ A beše četrdesete godine prvi dan jedanaestog meseca, kad Mojsije kaza sinovima Izrailjevim sve što mu beše zapovedio Gospod da im kaže,

⁴ Pošto ubi Siona, cara amorejskog koji življaše u Esevonu, i Oga cara vasanskog koji življaše u Astarotu i u Edrajinu.

⁵ S one strane Jordana u zemlji moavskoj poče Mojsije kazivati ovaj zakon govoreći:

⁶ Gospod Bog naš reče nam na Horivu govoreći: Dosta ste bili na ovoj gori.

⁷ Obrnite se i podignite se i idite ka gori amorejskoj i u svu okolinu njenu, u ravnice i u brda i u doline, i na jug i na bregove morske, u zemlju hanansku i na Livan i do reke velike, reke Efrata.

⁸ Eto, dao sam vam zemlju, uđite u nju, i uzmite zemlju, za koju se zakleo Gospod ocima vašim, Avramu, Isaku i Jakovu, da će im je dati i semenu njihovom nakon njih.

⁹ I rekoh vam onda govoreći: Ne mogu vas nositi sam.

¹⁰ Gospod Bog vaš umnožio vas je, i eto vas danas ima mnogo kao zvezda nebeskih.

¹¹ Gospod Bog otaca vaših da vas umnoži još hiljadu puta više, i da vas blagoslovi kao što vam je kazao.

¹² Kako bih ja sam nosio muke vaše, bremena vaša i raspre vaše?

¹³ Dajte iz plemena svojih ljude mudre i vešte i poznate da vam ih postavim za starešine.

¹⁴ Tada mi odgovoriste i rekoste: Dobro je da se učini šta si kazao.

¹⁵ Tada uzevši starešine od plemena vaših, ljude mudre i poznate, postavih vam ih za starešine, za hiljadnike i stotinare i pedesetare i desetare i upravitelje po plemenima vašim.

¹⁶ I zapovedih onda sudijama vašim govoreći: Saslušavajte raspre među braćom svojom i sudite pravo između čoveka i brata njegovog i između došljaka koji je s njim.

¹⁷ Ne gledajte ko je ko na sudu, saslušajte i malog i velikog, ne bojte se nikoga, jer je sud Božiji, a stvar koja bi vam bila teška iznesite preda me da je čujem.

¹⁸ I zapovedih vam onda sve što ćete činiti.

¹⁹ Potom otišavši od Horiva pređosmo svu onu pustinju veliku i strašnu, koju videste, idući ka gori amorejskoj, kao što nam zapovedi Gospod Bog naš, i dođosmo do Kadis-Varnije.

²⁰ Tada vam rekoh: Dođoste do gore amorejske, koju nam daje Gospod Bog naš.

²¹ Gle, dao ti je Gospod Bog tvoj tu zemlju, idi i uzmi je, kao što ti je rekao Gospod Bog otaca tvojih; ne boj se i ne plaši se.

²² A vi svi dođoste k meni i rekoste: Da pošaljemo ljude pred sobom da nam uhode zemlju, i da nam jave za put kojim ćemo ići i za gradove u koje ćemo doći,

²³ I to mi bi po volji, i uzeh između vas dvanaest ljudi, iz svakog plemena po jednog;

²⁴ I oni se podigoše i izišavši na goru dođoše do potoka Eshola, i uhodiše zemlju;

²⁵ I nabraše roda one zemlje i donesoše nam, i javiše nam govoreći: Dobra je zemlja, koju nam daje Gospod Bog naš.

²⁶ Ali ne hteste ići nego se suprotiste zapovesti Gospoda Boga svog.

²⁷ I vikaste u šatorima svojim govoreći: Mrzi na nas Gospod, zato nas izvede iz zemlje misirske, da nas da u ruke Amorejcima i da nas potre.

²⁸ Kuda da idemo? Braća naša uplašiše srce naše govoreći: Narod je veći i viši od nas, gradovi su veliki i ograđeni do neba, pa i sinove Enakove videsmo ovde.

²⁹ A ja vam rekoh: Ne plašite se i ne bojte ih se.

³⁰ Gospod Bog vaš, koji ide pred vama, On će se biti za vas onako kako vam je učinio u Misiru na vaše oči,

³¹ I u pustinji, gde si video kako te je nosio Gospod Bog tvoj, kao što čovek nosi sina svog, celim putem kojim ste išli dokle dođoste do ovog mesta.

³² Ali zato opet ne verovaste Gospodu Bogu svom,

³³ Koji iđaše pred vama putem tražeći vam mesto gde biste stali, iđaše noću u ognju da vam svetli putem kojim biste išli, a danju u oblaku.

³⁴ I ču Gospod glas reči vaših, i razgnevi se i zakle se govoreći:

³⁵ Nijedan od ovog roda zlog neće videti ove dobre zemlje, za koju se zakleh da ću dati vašim ocima,

³⁶ Osim Haleva, sina Jefonijinog; on će je videti, i njemu ću dati zemlju po kojoj je išao, i sinovima njegovim, jer se sasvim držao Gospoda.

³⁷ Pa i na mene se razgnevi Gospod s vas; i reče: Ni ti nećeš ući onamo.

³⁸ Isus, sin Navin, koji te služi, on će ući onamo, njega utvrdi; jer će je on razdeliti sinovima Izrailjevim u nasledstvo.

³⁹ A deca vaša, za koju rekoste da će postati roblje, sinovi vaši, koji danas ne znaju ni šta je dobro ni šta je zlo, oni će ući onamo, i njima ću je dati i oni će je naslediti.

⁴⁰ Vi, pak, vratite se i idite u pustinju k Crvenom Moru.

⁴¹ A vi odgovoriste i rekoste mi: Sagrešismo Gospodu; ići ćemo i bićemo se sasvim kako nam je zapovedio Gospod Bog naš. I uzevši svaki svoje oružje hteste izaći na goru.

⁴² A Gospod mi reče: Kaži im: Ne idite i ne bijte se, jer nisam među vama, da ne izginete pred neprijateljima svojim.

⁴³ I ja vam rekoh, ali ne poslušaste, nego se opreste zapovesti Gospodnjoj, i navaliste na goru.

⁴⁴ Tada iziđoše pred vas Amoreji, koji seđahu u onoj planini, i pognaše vas kao što čine pčele, i pobiše vas na Siru pa do Orme.

⁴⁵ I vrativši se plakaste pred Gospodom, ali Gospod ne posluša glas vaš niti okrete uho svoje k vama.

⁴⁶ I ostadoste u Kadisu dugo vremena dokle onde stajaste.

¹ I potom hođaše Isus po Galileji; jer po Judeji ne htede da hodi, jer gledahu Jevreji da Ga ubiju.

² Beše pak blizu praznik jevrejski, građenje senica.

³ Tada Mu rekoše braća Njegova: Iziđi odavde i idi u Judeju, da i učenici Tvoji vide dela koja činiš;

⁴ Jer niko ne čini šta tajno, a sam traži da je poznat. Ako to činiš javi sebe svetu.

⁵ Jer ni braća Njegova ne verovahu Ga.

⁶ Tada im reče Isus: Vreme moje još nije došlo, a vreme je vaše svagda gotovo.

⁷ Ne može svet mrzeti na vas: a na mene mrzi, jer ja svedočim za nj da su dela njegova zla.

⁸ Vi iziđite na praznik ovaj: ja još neću izići na praznik ovaj, jer se moje vreme još nije navršilo.

⁹ Rekavši im ovo osta u Galileji.

¹⁰ A kad iziđoše braća Njegova na praznik, tada i sam iziđe, ne javno nego kao tajno.

¹¹ A Jevreji Ga tražahu na praznik i govorahu: Gde je on?

¹² I behu za Nj mnoge raspre u narodu: jedni govorahu da je dobar, a drugi: Nije, nego vara narod.

¹³ Ali niko ne govoraše javno za Nj od straha jevrejskog.

¹⁴ Ali odmah u polovini praznika iziđe Isus u crkvu i učaše.

¹⁵ I divljahu se Jevreji govoreći: Kako ovaj zna knjige, a nije se učio?

¹⁶ Tada im odgovori Isus i reče: Moja nauka nije moja, nego Onog koji me je poslao.

¹⁷ Ko hoće Njegovu volju tvoriti, razumeće je li ova nauka od Boga ili ja sam od sebe govorim.

¹⁸ Koji govori sam od sebe, slavu svoju traži; a ko traži slavu onog koji ga je poslao, on je istinit i u njemu nema nepravde.

¹⁹ Ne dade li Mojsije vama zakon i niko od vas ne živi po zakonu? Zašto tražite da me ubijete?

²⁰ Odgovori narod i reče: Je li đavo u tebi? Ko traži da te ubije?

²¹ Odgovori Isus i reče im: Jedno delo učinih i svi se divite tome.

²² Mojsije vam dade da se obrezujete (ne kao da je od Mojsija nego od otaca); i u subotu obrezujete čoveka.

²³ Ako se čovek u subotu obrezuje da se ne pokvari zakon Mojsijev, srdite li se na mene što svega čoveka iscelih u subotu?

²⁴ Ne gledajte ko je ko kad sudite, nego pravedan sud sudite.

²⁵ Tada govorahu neki od Jerusalimljana: Nije li to onaj kog traže da ubiju?

²⁶ I gle, kako govori slobodno i ništa mu ne vele: Da ne doznaše naši knezovi da je on zaista Hristos?

²⁷ Ali ovog znamo otkuda je; a Hristos kad dođe, niko neće znati otkuda je.

²⁸ Tada Isus povika u crkvi učeći i reče: i mene poznajete i znate otkuda sam; i sam od sebe ne dođoh, nego ima Istiniti koji me posla, kog vi ne znate.

²⁹ Ja Ga znam, jer sam od Njega i On me posla.

³⁰ Tada gledahu da Ga uhvate; i niko ne metnu na Nj ruke, jer još ne beše došao čas Njegov.

³¹ A od naroda mnogi Ga verovaše, i govorahu: Kad dođe Hristos eda li će više čudesa činiti nego Ovaj što čini?

³² Čuše fariseji od naroda takav govor za Njega, i poslaše fariseji i glavari sveštenički sluge da Ga uhvate.

³³ Tada reče Isus: Još sam malo vremena s vama, pa idem k Onome koji me posla.

³⁴ Tražićete me i nećete me naći; i gde sam ja vi ne možete doći.

³⁵ A Jevreji rekoše među sobom: Kuda će ovaj ići da ga mi ne nađemo? Neće li ići među rastrkane Grke, i Grke učiti?

³⁶ Šta znači ova reč što reče: Tražićete me i nećete me naći; i gde sam ja vi ne možete doći?

³⁷ A u poslednji veliki dan praznika stajaše Isus i vikaše govoreći: Ko je žedan neka dođe k meni i pije.

³⁸ Koji me veruje, kao što pismo reče, iz njegova tela poteći će reke žive vode.

³⁹ A ovo reče za Duha kog posle primiše oni koji veruju u ime Njegovo: jer Duh Sveti još ne beše na njima, jer Isus još ne beše proslavljen.

⁴⁰ A mnogi od naroda čuvši ove reči govorahu: Ovo je zaista prorok.

⁴¹ Drugi govorahu: Ovo je Hristos. A jedni govorahu: Zar će Hristos iz Galileje doći?

⁴² Ne kaza li pismo da će Hristos doći od semena Davidovog, i iz sela Vitlejema odakle beše David?

⁴³ Tako raspra postade u narodu Njega radi.

⁴⁴ A neki od njih hteše da Ga uhvate; ali niko ne metnu ruku na Nj.

⁴⁵ Dođoše pak sluge ka glavarima svešteničkim i farisejima; i oni im rekoše: Zašto ga ne dovedoste?

⁴⁶ A sluge odgovoriše: Nikad čovek nije tako govorio kao ovaj čovek.

⁴⁷ Tada im odgovoriše fariseji: Zar se i vi prevariste?

⁴⁸ Verova li ga ko od knezova ili od fariseja?

⁴⁹ Nego narod ovaj, koji ne zna zakon, proklet je.

⁵⁰ Reče im Nikodim što dolazi k Njemu noću, koji beše jedan od njih:

⁵¹ Eda li zakon naš sudi čoveku dokle ga najpre ne sasluša i dozna šta čini?

⁵² Odgovoriše mu i rekoše: Nisi li i ti iz Galileje? Razgledaj i vidi da prorok iz Galileje ne dolazi.

⁵³ I otidoše svaki svojoj kući.