909. Da ptica predstavlja ono što je u razumu, a zver ono što je u volji, a oboje je u unutrašnjem čoveku, i da sve što gmiže po zemlji predstavlja saobrazne stvari u spoljašnjem čoveku, očito je iz značenja ptice, kao što je pokazano (stav 40, 776), i zveri (stav 45, 46, 142, 143, 246).

Da sve što gmiže po zemlji označava saobrazne stvari u spoljašnjem čoveku, sada je očito, jer se ono što gmiže odnosi kako na ptice, ili ono što je u razumu, tako i na zveri, ili ono što je u volji. Pradrevni ljudi su čulne stvari i telesna zadovoljstva nazivali onim što gmiže, jer je to isto kao ono što gmiže po zemlji. Isto tako, oni su čovekovo telo smatrali sličnim zemlji ili polju, čak su ga i zvali zemlja ili polje, kao u ovome odlomku, gde je zemljom označen spoljašnji čovek.

______________

143. U sadašnje vreme može da izgleda čudno što su se zverima i životinjama označavala osećanja i tome slično; no ljudi su u to vreme bili u nebeskoj ideji, i pošto životinje označavaju isto to u svetu duhova, i to tako da su njihova osećanja tamo predstavljena životinjama, to je razumljivo da su ljudi u to vreme mislili na osećanja kada su pominjali životinje. To isto je označeno životinjama u Reči na mestima gde se one pominju uopšteno ili pojedinačno. Proročki deo Reči je pun toga, pa stoga onaj ko ne zna šta pojedina životinja označava, ne može da zna ni šta je sadržano u unutrašnjem smislu Reči. Ali, kao što je već primećeno, ima životinja dve vrste – zlih i štetnih, kao i dobrih i bezazlenih – gde se dobrim životinjama označavaju dobra osećanja, kao što su ovce, jagnjad i golubice kada se govori o nebeskom, ili o nebesko-duhovnom čoveku. Da zveri uopšte označavaju osećanja, može da se vidi napred, potvrđeno nekim odlomcima iz Reči, stavovi 45, 46, tako da nije potrebno tražiti nove potvrde.