¹ Posle mu se javi Gospod u ravnici mamrijskoj kad seđaše na vratima pred šatorom svojim u podne.

² Podigavši oči svoje pogleda, i gle, tri čoveka stajahu prema njemu. I ugledavši ih potrča im u susret ispred vrata šatora svog, i pokloni se do zemlje;

³ I reče: Gospode, ako sam našao milost pred Tobom, nemoj proći sluge svog.

⁴ Da vam donesem malo vode i operite noge, te se naslonite malo pod ovim drvetom.

⁵ I izneću malo hleba, te potkrepite srce svoje, pa onda pođite, kad idete pored sluge svog. I rekoše: Učini šta si kazao.

⁶ I Avram otrča u šator k Sari, i reče: Brže zamesi tri kopanje belog brašna i ispeci pogače.

⁷ Pa otrča ka govedima i uhvati tele mlado i dobro, i dade ga momku da ga brže zgotovi.

⁸ Pa onda iznese masla i mleka i tele koje beše zgotovio, i postavi im, a sam stajaše pred njima pod drvetom dokle jeđahu.

⁹ I oni mu rekoše: Gde je Sara žena tvoja? A on reče: Eno je pod šatorom.

¹⁰ A jedan između njih reče: Dogodine u ovo doba opet ću doći k tebi, a Sara će žena tvoja imati sina. A Sara slušaše na vratima od šatora iza njega.

¹¹ A Avram i Sara behu stari i vremeniti, i u Sare beše prestalo šta biva u žena.

¹² Zato se nasmeja Sara u sebi govoreći: Pošto sam ostarela, sad li će mi doći radost? A i gospodar mi je star.

¹³ Tada reče Gospod Avramu: Što se smeje Sara govoreći: Istina li je da ću roditi kad sam ostarela?

¹⁴ Ima li šta teško Gospodu? Dogodine u ovo doba opet ću doći k tebi, a Sara će imati sina.

¹⁵ A Sara udari u bah govoreći: Nisam se smejala. Jer se uplaši. Ali On reče: Nije istina, nego si se smejala.

¹⁶ Potom ustaše ljudi odande, i pođoše put Sodoma; a Avram pođe s njima da ih isprati.

¹⁷ A Gospod reče: Kako bih tajio od Avrama šta ću učiniti,

¹⁸ Kad će od Avrama postati velik i silan narod, i u njemu će se blagosloviti svi narodi na zemlji?

¹⁹ Jer znam da će zapovediti sinovima svojim i domu svom nakon sebe da se drže puteva Gospodnjih i da čine što je pravo i dobro, da bi Gospod navršio na Avramu šta mu je obećao.

²⁰ I reče Gospod: Vika je u Sodomu i Gomoru velika, i greh je njihov grdan.

²¹ Zato ću sići da vidim eda li sve čine kao što vika dođe preda me; ako li nije tako, da znam.

²² I ljudi okrenuvši se pođoše put Sodoma; ali Avram još stajaše pred Gospodom,

²³ I pristupiv Avram reče: Hoćeš li pogubiti i pravednog s nepravednim?

²⁴ Može biti da ima pedeset pravednika u gradu; hoćeš li i njih pogubiti, i nećeš oprostiti mestu za onih pedeset pravednika što su u njemu?

²⁵ Nemoj to činiti, ni gubiti pravednika s nepravednikom, da bude pravedniku kao i nepravedniku; nemoj; eda li sudija cele zemlje neće suditi pravo?

²⁶ I reče Gospod: Ako nađem u Sodomu pedeset pravednika u gradu, oprostiću celom mestu njih radi.

²⁷ A Avram odgovori i reče: Gle, sada bih progovorio Gospodu, ako i jesam prah i pepeo.

²⁸ Može biti pravednika pedeset manje pet, hoćeš li za onih pet potrti sav grad? Odgovori: Neću, ako nađem četrdeset i pet.

²⁹ I stade dalje govoriti, i reče: Može biti da će se naći četrdeset. Reče: Neću radi onih četrdeset.

³⁰ Potom reče: Nemoj se gneviti, Gospode, što ću reći; može biti da će se naći trideset. I reče: Neću, ako nađem trideset.

³¹ Opet reče: Gle sada bih progovorio Gospodu; može biti da će se naći dvadeset. Reče: Neću ih pogubiti za onih dvadeset.

³² Najposle reče: Nemoj se gneviti, Gospode, što ću još jednom progovoriti; može biti da će se naći deset. Reče: Neću ih pogubiti radi onih deset.

³³ I Gospod otide svršivši razgovor sa Avramom; a Avram se vrati na svoje mesto.

¹ I kad svrši Isus reči ove, otide iz Galileje, i dođe u okoline judejske preko Jordana.

² I za Njim idoše ljudi mnogi i isceli ih onde.

³ I pristupiše k Njemu fariseji da Ga kušaju, i rekoše Mu: Može li čovek pustiti ženu svoju za svaku krivicu?

⁴ A On odgovarajući reče im: Niste li čitali da je Onaj koji je u početku stvorio čoveka muža i ženu stvorio ih?

⁵ I reče: Zato ostaviće čovek oca svog i mater, i prilepiće se k ženi svojoj, i biće dvoje jedno telo.

⁶ Tako nisu više dvoje, nego jedno telo; a šta je Bog sastavio čovek da ne rastavlja.

⁷ Rekoše Mu: Zašto dakle Mojsije zapoveda da se da knjiga raspusna, i da se pusti?

⁸ Reče im: Mojsije je vama dopustio po tvrđi vašeg srca puštati svoje žene; a iz početka nije bilo tako.

⁹ Nego ja vama kažem: Ako ko pusti svoju ženu, osim za kurvarstvo, i oženi se drugom, čini preljubu; i koji uzme puštenicu čini preljubu.

¹⁰ Rekoše Mu učenici Njegovi: Ako je tako čoveku sa ženom, nije se dobro ženiti.

¹¹ A On reče im: Ne mogu svi primiti te reči do oni kojima je dano.

¹² Jer ima uškopljenika koji su se tako rodili iz utrobe materine; a ima uškopljenika koje su ljudi uškopili; a ima uškopljenika koji su sami sebe uškopili carstva radi nebeskog. Ko može primiti neka primi.

¹³ Tada privedoše k Njemu decu da metne ruke na njih, i da se pomoli Bogu; a učenici zabranjivahu im.

¹⁴ A Isus reče: Ostavite decu i ne zabranjujte im dolaziti k meni; jer je takvih carstvo nebesko.

¹⁵ I metnuvši na njih ruke otide odande.

¹⁶ I gle, neko pristupivši reče Mu: Učitelju blagi! Kakvo ću dobro da učinim da imam život večni?

¹⁷ A On reče mu: Što me zoveš blagim? Niko nije blag osim jednog Boga. A ako želiš ući u život, drži zapovesti.

¹⁸ Reče Mu: Koje? A Isus reče: Da ne ubiješ; ne činiš preljube; ne ukradeš; ne svedočiš lažno;

¹⁹ Poštuj oca i mater; i ljubi bližnjeg svog kao samog sebe.

²⁰ Reče Mu mladić: Sve sam ovo sačuvao od mladosti svoje; šta mi još treba?

²¹ Reče mu Isus: Ako hoćeš savršen da budeš, idi i prodaj sve što imaš i podaj siromasima; i imaćeš blago na nebu; pa hajde za mnom.

²² A kad ču mladićreč, otide žalostan; jer beše vrlo bogat.

²³ A Isus reče učenicima svojim: Zaista vam kažem da je teško bogatome ući u carstvo nebesko.

²⁴ I još vam kažem: Lakše je kamili proći kroz iglene uši nego li bogatome ući u carstvo Božije.

²⁵ A kad to čuše učenici, divljahu se vrlo govoreći: Ko se dakle može spasiti?

²⁶ A Isus pogledavši na njih reče im: Ljudima je ovo nemoguće, a Bogu je sve moguće.

²⁷ Tada odgovori Petar i reče Mu: Eto mi smo ostavili sve i za Tobom idemo; šta će dakle biti nama?

²⁸ A Isus reče im: Zaista vam kažem da ćete vi koji idete za mnom, u drugom rođenju, kad sede Sin čovečiji na prestolu slave svoje, sešćete i vi na dvanaest prestola i suditi nad dvanaest kolena Izrailjevih.

²⁹ I svaki, koji ostavi kuće, ili braću, ili sestre, ili oca, ili mater, ili ženu, ili decu, ili zemlju, imena mog radi, primiće sto puta onoliko, i dobiće život večni.

³⁰ Ali će mnogi prvi biti poslednji i poslednji prvi.