4925. I gle izađe njegov brat. Da ovo označava istinu od dobra, vidi se iz značenja brata, što je srodna vrsta dobra (br. 3815, 4267), stoga istina od dobra; istina od dobra je istina iz dobra, ili vera iz ljubavi prema bližnjem. Ovde se, u unutrašnjem smislu, govori o prvorođenstvu (primogenituri) onih koji su preporođeni od Gospoda, stoga, o preporađanju u crkvi. Od drenih vremena postoji raspra, šta je je prvi rođeno, da li dobro ljubavi prema bližnjem ili istina vere; i pošto se dobro ne pokazuje dok se čovek preporađa i postaje crkva, nego je prikriveno u nutrinji čoveka, a pokazuje se samo u nekm osećanju koje ne deluje na čula spoljašnjeg ili prirodnog čoveka, sve dok nije nanovo rođen, dok se istina pokazuje zato što ulazi preko čula da bi se čuvala u memoriji spoljašnjeg ili prirodnog čoveka, stoga mnogi ljudi padaju u zabludu misleći da je istina prvorođena i na kraju, da je istina suština crkve i to toliko, da se veruje da istina, koju oni nazivaju verom, ona ima moć da spasi bez dobra ljubavi ka bližnjemu.

2. Od ove jedne zablude, pojavile su se mnoge druge, koje su zarazile ne samo dokrtrine, nego i život. Kao, na primer, da bez obzira kako čovek živi, ako ima veru, on je spasen; da se čak i najgori ljudi primaju u nebo ako su u času smrti ispovedali stvari koje pripadaju veri; i da se svako prima u nebo po čistoj milosti, kakav god da mu je bio život. Kao posledica držanja ove doktrine, oni na kraju ne znaju šta je ljubav prema bližnjemu, niti se trude da znaju; i na kraju, ne veruju da ima nešto što je nebo ili pakao. Razlog je tome to, što vera bez ljubavi ka bližnjem, ili istina bez dobra, ništa ne uči; a što se više udaljava od dobra, to čini čovka glupljim. Jer Gospod utiče (uliva se) i daje inteligenciju i mudrost kroz dobro, to jest, daje viši umni pogled, a i opažanje o tome da li je nešto tako ili nije.

3. Sve ovo pokazuje kakav je slučaj sa prvorođenstvom – da ono pripada dobru u stvarnosti, dok pripada istini samo po izgledu. To je, dakle, ono št je opisano u unutrašnjem smislu Tamarinm rađanjem dva sina, crvenim koncem koji je primalja stavila na ruku vidi br. 4922); i sa izađe prvi, što znači prvenstvo (br. 4923); sa povuče ruku označava se prikrivanje njegove moći, kao što je gore pokazano; sa njegovim bratom koji izađe prvi, označava se istina; sa kako prodre? označava se prividno odvajanje istine od dobra; s njegovim bratom koji izađe posle označava se dobro koje je u stvarnosti prvo; sa crvenim koncem na ruci označava se piznavanje da je dobro prvo (važnije, superiornije) ; jer se dobro ne priznaje da je prvo sve dok se čovek ne preporodi, jer tada postupa od dobra i od njega gleda na istinu i na to kakva je.

4. Ovo s tvari sadržane u unutrašnjem smislu, koji uči kakav je slučaj s dobrom i istinom u čoveku koji se nanovo rađa, naime, da je dobro u stvarnosti prvo (po savršenstvu i superornosti?), a istina je to samo po izgledu; i da prvo ne izgleda da je prvo dok se čovek nanovo rađa, ali se pokazuje kao takvo onda kada je već nanovo rođen. Ali ovo ne treba ovde više objašnjavati, jer su ove stvari bile objašnjene i ranije (vidi br. 3324, 3325, 3494, 3325, 3494, 3539, 3548, 3556, 3570, 3576, 3603, 3701, 4243, 4244, 4247, 4337).

Da je od drevnih vremena raspra čemu pripada primogenitura, da li dobru ili istini, odnosno da li ljubavi ka bližnjemu ili veri, bilo je gore pokazano (br. 2435).

5. Kako je Gospod, u najvišem smislu, Prvorođeni, stoga je i ljubav ka Njemu i ljubav ka bližnjemu (su prvorođeni), stoga je bilo zakonom zapoveđeno, u reprezentativnoj crkvi, da svaki prvenac prpadne Jehovi, kao što čitamo kod Mojsija: Posveti mi sve to je prvenac, što otvara utrobu kod sinova Izraljevih, u čoveka kao i u živinčetam, neka je Moje. ( Izlazak 13:2). Odvajaćeš Jehovi sve što otvra matericu, i od stoke tvoje što otvara matericu, što je muško, da bude Jehovi ( 13:12). Što god otvara matericu između svakoga tijela koje prinose Jehovi; između ljudi i između stoke, tvoje da bude; ali prvenac čovječiji neka se otkupljuje; i prvenac nečiste stoke neka se otkupljuje (Brojevi 18:15). Jer je moj svaki prvenac; od onoga dana kada pobih sve prvence u zemlji Egipatskoj, posvetih sebi svakoga prvenca u Izrailju od čovjeka do živinčeta; moji će biti; ja sam Jehova. (Brojevi 3:13).

6. Pošto je prvenac sve što otvori matericu, zato gde se prvenac reč pominje, kaže se i što otvara utrobu, kako bi se istaklo dobro. Da ovo označava dobro, vidi se iz pojedinosti u unutrašnjem smislu, posebno iz onoga što je izneseno o Tamarinim sinovima – da je Zara otvorio matericu rukom, čime je predstavljeno dobro, što se vidi iz crvenga konca na njegovoj ruci (br. 4922): Osim toga, utroba za koju se kaže da se otvara, to je gde su dobro i istina, sledstveno, crkva (br. 4918); a otvoriti utrobu je dati moć da bi se istina rodila.

7. Pošto je Gospod jedini Prvorođeni; jer On je dobro samo, i od Njegovog dobra je sva istina, stoga da bi Jakov, koji nije bio prvenac, mogao da Ga predstavlja, njemu je bilo dopušteno da kupi prvorođenstvo (prvenaštvo) od Isava njegovoga brata; ali pošto ovo nije bilo dovoljno, on je nazvan i Izrailjem, kako bi ovo ime predstavljalo dobro od istine; jer je Izrailj u reprezentativnom smislu dobro do kojega se dolazi preko istine (br. 3654, 4286, 4598).

2280. Može biti da će se naći dvadeset, da ovo označava, da ako ima i malo borbe, ima i dobra, vidi se iz značenja dvadeset. Pošto svi brojeviu Reči označvaju stanja i stvari, već prema tome šta se kaže i pokazuje na raznim mestima gore (br. 2252), stoga je tako i sa dvadeset, čije se značenje pokazuje iz onoga iz čega je sastavljen, a to je dva puta deset. Deset u Reči, a isti tako i desetina, označava ostatke, kojima su označena sva dobra i istine koje Gospod uliva u čoveka od detinjstva pa sve do kraja života, o kojim ostacima biće više rečeno u sledećem stihu; dva puta deset, to je dvadeset, i dve desetine, označavaju istu stvar, ali u višem stepenu, naime, ozmnačavaju dobro. Dobra tri vrste označena su ostacima, naime, dobra detinjstva, dobra neznanja, i dobra inteligencije. Dobra detinjstva se ulivaju u čoveka od rođenja, do doba kada prima pouku i stekne neko znanje; dobra neznanja koja se ulivaju onda kada prima pouku, i kada stekne neko znanje; dobra inteligencije koja se ulivaju onda kad je on u stanju da razmišlja o tome šta je dobro i šta je istinito. Dobro detinjstva postoji od čovekovog detinjstva pa do deset godina starosti; dobro neznanja od ovoga doba pa do dvadesete godine; od ove godine čovek počinje da biva racionalan, i da je sposoban da misli o dobru i istini, i da sebi pribavi dobro inteligencije. Dobro neznanja je označeno sa dvadeset, jer oni koji nisu u dobru neznanja ne dolaze ni u kakvo iskušenje; jer niko nije kušan pre nego li je sposoban da razmišlja, i da opazi na svoj način šta je dobro i šta je istinito. Oni koji prime dobra preko iskušenja, o njima se govorilo u stihovima koji prethode; ovaj stih govori o onima koji nisu u iskušenjima, a koji imaju dobra. To je bilo zbog značenja dvadeset, koje označava one koji imaju ovo dobro, koje se naziva dobro neznanja, da su svi oni koji su napustili Egipat, da su se brojali oni koji su bii dvadest i više godina; ili, kao što je rečeno, svaki onaj koji je išao u vojsku, a kojima su bili označeni oni koji više nisu bili u dobru neznanja, o kojima vidi

Brojevi 1, 20, 26, 28, 30, 32, 34, 38, 40, 42, 45; 26:4; i da su svi oni koji su bili iznad dvadeset godina stari da su umrli u pustinji (Brojevi 32:10, 11), jer se njima nije moglo pripisati zlo, i oni pretstavljaju one koji su pali u iskušenjima. Iz istoga je razloga bila procena muškog deteta (kod zavetovanje u hramu) , za dete od pet do dvadeset godina bilo je dvadeset šekela (Levitska 27:5); a druga je procena bila za čoveka od dvadeset do šezdeset, bilo je pedeset šekela (stih 3 istog poglavlja). Što se tiče dobara detinjstva, neznanja, i inteligencije, ovakav je slučaj: - Dobro inteligencije je najbolje, jer je ovo dobro mudrosti; dobro koje prethodi, naime, dobro neznanja, jeste dobro; ali pošto je u njemu malo inteligencije, ne može se zvati dobrom mudrosti; dobro detinjstva zaista je dobro u sebi, ali je ipak manje dobro od prethodnih; jer njemu se nije pridružila istina inteligencije, pa tako nije postalo dobro mudrosti, nego je postalo samo osnova (podloga) na kojoj će se steći (dobro mudrosti); poznavanja dobra i istine čine da čovek postaje mudar. Samo detinjstvo, kojim se označava nevinost, ne pripada detinjstvu, već mudrosti, kao što se bolje vidi na kraju ovoga poglavlja o maloj deci u drugom životu. U ovome stihu sa dvadeset označava se samo dobro detinjstva; ovo se dobro me nalazi samo kod onih koji su mlađi od dvadeset (ili deset?) godina, kao što je rečeno, nego i kod onih koji su u dobru ljubavi prema bližnjemu, a u isto vreme u neznanju istine, kao što je to slučaj s onima unutar crkve koji su u dobru ljubavi prema bližnjemu, a koji iz raznih uzroka ne znaju šta je istina vere; kao što je slučaj sa mnogima koji misle pobožno o Bogu, i koji misle dobro o bližnjem. Isti je slučaj i s onima koji su izvan crkve, a koji se nazivaju Neznabošcima, koji isto tako žive u ljubavi prema bližnjemu. I prvi i drugi su, iako nisu u istinama vere, pošto su u dobru, oni su u stanju da prime istine vere u drugom životu, baš kao i mala deca; jer njihovo Intelektualno još nije bilo zaraženo načelima obmane, niti se njihova Volja utvrdila u životu zla, jer oni ne znaju šta je obmana i šta je zlo; a za život ljubavi prema bližnjemu karakteristično je to, da se kod njih obmana i zlo od neznanja mogu lako saviti prema istini i dobru; ali ovo nije slučaj s onima koji su se utvrdili u stvarima koje su suprotne istini, a koji su u isto vreme živeli život u stvarima protivnim dobru. U drugim slučajevima, dve desetine u Reči označavaju dobro, kako nebesko tako i duhovno; nebesko dobro, i duhovno dobro koje je izvedeno iz nebeskog, označeni su sa dve desetine svakoga kolača (na stolu pred Gospodom) (Levitska

24:5); duhovno dobro sa dve desetine kolača kad se na žrtvu prinosi jare (Brojevi 15:6; 28:12, 20, 28; 29:3, 9. 14); o čemu će, po Božanskoj miklosti Gospodovoj, biti reč na drugome mestu.