316. I imaše sedam rogova. Da ovo označava, kome pripda Svemoć, vidi se iz značenja roga, koji označava moć istine protivu obmane, ali kada se time opisuje Gospod, tada označava svu moć ili svemoć. Razlog da je Jagnje viđeno sa sedam rogova, je zato što sedam označava sve, i kaže se za ono što je sveto (vidi gore, br. 257). Rog i rogovi označavaju moć, jer moć rogate stoke, kao volova, ovnova, jaraca, i drugih, leži u njihovim rogovima. Da rog ili rogovi označavaju moć istine protivu obmane, a u najvišem smislu, gde se govori o Gospodu, Svemoć, a u obrnutom smislu, moć obmane protivu istine, vidi se iz mnogih odlomaka u Reči; i pošto se otuda vidi šta rogovi u Reči označavaju, a koji se često pominju kod Danila, a tako isto i u Apokalipsi, i pošto se još uvek koriste kod krunisanja kraljeva, želim da ih navedem.

Kod Jezekilja:

2. U onaj ću dan učiniti da naraste rog domu Izrailjevu, i tebi ću otvoriti usta među njima, i znaće da sam ja Jehova (29:21).

Učiniti rod domu Izrailjevu, označava istinu u obilju, gde dom Izrailjev označava crkvu; pošto je to označeno rogom i njegovim rastom, stoga se i kaže, I tebi ću otvoriti usta među njima, čime se označava besediti istinu.

I u prvoj knjizi Samuilovoj:

3. Podiže se rog moj u Jehovi; otvoriše se usta moja na neprijatelje moje, jer sam radosna radi spasenja mojega. On će dati snagu caru svojemu, i uzvisiće rog pomazaniku svojemu (2:1, 10).

Ovo je proročki govor Hanin. Rog koji se podiže u Jehovi, označava da ju je ispunila Božanska istina, i učinila je silnom protivu obmana; pa stoga što je to označeno, kaže se, Otvoriše se usta moja na neprijatelje moje; otvoriti usta označava besediti istinu snažno, a neprijatelji označavaju obmane koje razgone Božansku istinu. On će dati snagu caru svojemu, i uzvisiće rog pomazaniku svojemu, označava Gospodovu Svemoć od Božanskog dobra preko Božanske istine; jer snaga u Reči kaže se za moć dobra, a rog za moć istine; a pomazanik Jehovin označava Gospoda kao Božansko Ljudsko, koje poseduje Svemoć (kao što se može videti, br. 3008, 3009, 9954).

Kod Davida:

4. Jehova je uzvisio rog naroda svojega, slavu svijeh svetaca svojih, sinova Izrailjevih, naroda, koji je blizu njega (Psalam 148:14).

Uzvisiti rog naroda svojega, označava da ih je On ispunio Božanskim istinama, stoga se kaže, Slava svih svetaca njegovijeh, sinova Izrailjevih, naroda koji je blizu njega, jer oni se nazivaju svetima koji su u Božanskim istinama, jer je Božanska istina ono što se naziva svetim (kao što se može videti gore, br. 204). Izrailj označava crkvu koja je u istinama, gde njeni sinovi označavaju istine; narod se kaže za one koji su u istinama, a za one za koje se kaže da su blizu njega, to su oni koji su povezani s Gospodom.

Kod istoga:

5. Jehova, Bože nad vojskama, ko je silan kao ti, Bože, i po milosti tvojoj uzvišuje se rog naš (Psalam 89:8, 17).

Uzvisivati rog označava ispuniti Božanskom istinom, i tako dati moć protivu obmana; zbog čega se kaže, doktrinu istine; Jehova, Bože nad vojskama, po milosti tvojoj imamo snagu (uzvisuje se rog naš); milost se kaže u Reči za crkvu, i za njenu doktrinu istine.

Kod istoga:

6. Blago onome koji je milostiv i daje u zajam! Pravda njegova traje do vijeka, rog se njegov uzvišuje u slavi (Psalam 112:5, 9).

Da rog označava Božansku istinu, vidi se iz ove okolnosti, što se kaže, njegova će pravda trajati do vijeka, a rog se njegov uzvisuje u slavi; pravda u Reči kaže se za dobro, pa se stoga rog kaže za istinu; jer u svakoj pojedinosti Reči postoji brak dobra i istine; slava isto tako označava Božansku istinu.

Kod Avakuma:

7. Blistavilo Jehovino bijaše kao svjetlost (kao sunce), zraci izlažahu mu iz ruku, i ondje bježe sakrivena sila njegova (3:4).

Pošto rogovi označavaju Božansku istinu sa silom, stoga se kaže, Blistavilo Jehovino će biti kao sunce, a u rogovima je sakrivena Njegova snaga. Blistavilo Jehovino i sunce (svetlost), označava Božansku istinu; a skrivanje njegove sile u rogovima, označava svemoć Božanskog dobra preko Božanske istine, jer sva moć dobra je kroz istinu; a u Božanskoj istini leži sakrivena Svemoć kaja pripada Božanskom dobru.

Kod Davida:

8. Nađoh Davida, slugu svojega, svetim uljem svojim pomazah ga. Istina je moja i milost moja s njim. Ruka će moja biti jednako s njim; i u moje ime uzvisiće se rog njegov (Psalam 89:20, 21, 24).

Davidom se označava Božanska istina (kao što se može videti gore, br. 205); a njegovim se rogom, koji će se uzvisiti, označava Njegova Božanska moć, koju ima od Božanskog dobra preko Božanske istine; stoga se kaže, Moja će istina i milost biti s njim; milost u Reči, kada se govori o Jehovi ili Gospodu, označava Božansko dobro Božanske ljubavi. Pošto se Davidom označava Gospod kao Božanska istina koja proističe od Njegovog Božanskog Ljudskog, stoga se on naziva David sluga Moj; slugom se u Reči označava sluga u opštem smislu, a kaže se i o istini, jer služi dobro radi nečega, ovde radi moći.

Kod istoga;

9. Učiniću da poraste rog Davidu, postaviću vidjelo pomazaniku svojemu (132:17).

Ovde se Davidom označava Gospod kao Božanska istina, a isto tako i pomazanikom; učiniti da Mu poraste rog, označava umnožavanje Božanske istine u nebesima i na zemljama od Njega; stoga se kaže, Postaviću vidjelo pomazaniku svojemu, čime se označava isto. Da Gospod kao Božanska istina koja proizlazi od Njegovog Božanskog dobra naziva videlom, može se videti gore, br. 62. Kod istoga: 10. Jehova je snaga moja, stijena moja, tvrdi grad moj; Bog je stijena u koju se uzdam, štit moj, i rog spasenja mojega (Psalam 18:1, 2; 2 Samuilova 22:3).

Snaga i stena, kada se govori o Jehovi ili Gospodu, kao u ovome odlomku, označavaju svemoć; tvrdi grad i stena u koje se uzda, označavaju odbranu; snaga, tvrdi grad, i štit u Reči kažu se za Božansko dobro; kamen, stena, i rog kažu se za Božansku istinu; stoga se tim stvarima označava svemoć, odbrana, i spasenje, koji su od Božanskog dobra preko Božanske istine.

Kod Luke:

11. Blagosloven da je Gospod Bog Izrailjev; jer pohodi i izbavi narod svoj, i podiže nam rog spasenja u domu Davida sluge svojega; da nas izbavi od naših neprijagtelja (1:68, 69, 71).

Ovo je proročanstvo Zaharije o Gospodu i Njegovom dolasku. Rog spasenja u domu Davidovom, označava svemoć spasavanja uz pomoć Božanske istine od Božanskog dobra; rog označava tu svemoć; dom Davidov označava Gospodovu crkvu. Neprijatelji, od kojih treba da nas izbavi, su obmane od zla, jer su ovo neprijatelji od kojih Gospod spasava one koji Ga primaju; da nije bilo drugih neprijatelja od kojih Gospod spasava one koji se nazivaju Njegovim narodom, poznato je.

Kod Miheja:

12. Ustani i vrsi, kćeri Sionska, jer ću ti načiniti rog gvozden, i kopita ću ti načiniti mjedena, te ćeš satrti u komade mnoge narode (4:13).

Ustani i vrsi kćeri Sionska, označava razgonjenje zla kod onih koji pripadaju toj crkvi; vrsiti, označava rasipati; a kći Sionska označava crkvu koja je u osećanju dobra. Načiniću ti rog od gvožđa, označava Božansku istinu silnu i moćnu; a kopita od mjedi imaju slično značenje, gde kopita označavaju istine u poslednjim stvarima. Da ćeš satrti u komade mnoge narode, označava kako bi raspršala obmane; jer narodi se kažu za istine, a u obrnutom smislu, za obmane.

Kod Zaharije:

13. I vidjeh, i gle, četiri roga koji razmeću Judu, Izrailja i Jerusalim. Po tom mi pokaza četiri kovača, i reče: ovo u rogovi koji razmetnuše Judu da niko ne podiže glave; a ovi dođoše da ih uplaše, da odbiju rogove narodima koji podigoše rog na zemlju Judinu da je razmetnu (1:18-21).

Ovime se opisuje pustošenje crkve, a posle njena obnova. Judom, Izrailjem, i Jerusalimom, označavaju se crkva i njena doktrina; rogovi, od kojih se plaše, označavaju obmane od zla i koje pustoše crkvu; kovači označavaju isto što i gvožđe, naime, istinu u poslednjim, koja je silna i moćna, stoga ista koja je označena gvozdenim rogom; stoga se o njemu kaže, Ovi dođoše da razbiju rogove narodima koji su podigli rog protivu zemlje Judine. Rogovi naroda označavaju obmane od zla koje pustoše crkvu, i koje se razgone kako bi se ona /crkva/ mogla obnoviti.

U Plaću:

14. Gospod razori u gnjevu svim gradove Judine; i na zemlju obori i oskrvni carsto i knezove njegove. Odbi u žestokome gnjevu sav rog Izrailju (2:2, 3).

Ovde se govori o potpunom pustošenju crkve. Poslednje vreme, kada je opustošena, označeno je žestokim gnevom Gospodovim sa, Razori u gnjevu svom gradove Judine, i na zemlju obori i oskrvni carstvo i knezove njegove. Kći Judina označava crkvu; njeni gradovi označavaju istine od dobra; carstvo i knezovi označavaju istine od dobra; otuda je jasno šta se označava sa, Odbi u žestokome gnjevu rog Izrailju, naime, svu moć istine crkve da se odupre obmanama od zla.

Kod Danila:

13. Danilo vidje u viđenju četiri velike zvijeri kako izlaze iz mora, svaka drugačija; četvrta vrlo snažna, sa gvozdenim zubima. Ona proždiraše i lomljaše u komade; a imala je deset rogova; i opazih i gle, drugi mali rog im izraste, a tri prva iskorijeniše se pred njim; i u ovoga bjehu oči kao oči čovječije, a usta govorahu velike stvari. I vidjeh ovaj rog učini rat sa svetima, i prevlada ih, i govoraše rije i protivu Svevišnjega; a deset rogova, to su deset careva, i on će pokoriti tri cara (7:3, 7, 8, 21, 23, 24, 25).

Da se ovde rogovima označavaju obmane koje razaraju istine crke, očito je. Zveri, koja izlazi iz mora, označava se ljubav prema sebi, iz koje potiču sva zla, u ovome slučaju ljubav da se vlada nad nebom i zemljom, kojoj kao potčinjena sredstva služe svete stvari; ovakva je ljubav koja je označena Vavilonom u Apokalipsi. Zver je viđena kako izlazi iz mora, jer more označava prirodnog čoveka odvojenog od duhovnog; jer je on tada takav da više od svega želi da vlada nad svima, i da potvrđuje svoju vladavinu smislom slova u Reči. Deset rogova označavaju obmane svake vrste, jer deset označava sve; stoga se kaže i da su deset rogova deset careva, jer carevi označavaju istine, a u obrnutom smislu, obmane. Mali rog, koji je izrastao među ovima, pred kojim su tri roga pred njim iskorenjena, označava potpuno izokretanje Reči pomoću primjene smisla slova, da potvrde ljubav za vladanjem. Ovaj se rog naziva malim, jer tako ne izgleda kada je Reč izokrenuta; a ono što se ne pokazuje pred vidom čovekovog duha, ili pred njegovim razumom, smatra se da ili sa nije ništa, i da je nešto malo; u duhovnom svetu ovakve se stvari pokazuju, ali samo ih neki razumeju. Tri roga koja su pre toga bila iskorenjena, označavaju istine Reči tamo, koje se tako razaraju obmanama; te su istine označene i sa tri cara koja su njima potčinjena. Sa tri se ne označavaju tri, nego ono šo je puno, stoga da su istine bile potpunio razorene. Pošto taj rog označava izokrenutost Reči u pogledu smisla slova, a taj se smisao pokazuje pred očima ljudi da bi se tako razumeo, i nikako drugačije, stoga mu niko ne može protivurečiti, stoga se kaže o ovome rogu da je imao oči kao što su oči ljudi i da su njegova usta govorila velike stvari. Oči označavaju razumevanje; a oči kao oči čoveka, razumevanje kao istine; a usta označavaju misao i govor iz toga.

Iz ovih se razmatranja sada može videti šta je označeno stvarima koje se ovde pominju; kao šta je označeno zveri koja se podiže iz mora, koja je imala deset rogova, i gvozdene zube, i koja je proždirala i lomila u komade; šta malim rogom koji se među njima pojavio, pred kojim su se tri roga iskorenila, a u kojega su bile oči kao oči čoveka, a usta govorila velike stvari; kao i šta je bilo označeno ratom sa svetima i kako ih je savladao, i da je govorio svetogrdne riječi protivu Svevišnjega; i da su rogovi bili toliko careva.

Kod istoga;

16. I vidjeh u utvari ovna sa dva roga, a rogovi su bili visoki; a jedan je bio viši od drugoga, a viši izraste poslednji. I vidjeh ovna gdje bode na zapad i na sjever i na jug, i ni jedna zvijer ne mogaše mu odoljeti. I gle, iđaše jarac od zapada povrh zemlje a ne doticaše se zemlje; i taj jarac imaše rog znamenit među očima svojim. I dođe do ovna koji imaše dva roga, kojega vidjeh gdje stoji kraj vode, i potrča na nj gnjevno silom svojom. I vidjeh ga gdje dođe do ovna, i razgnjevi se na nj udari ovna, te mu slomi oba roga i ne bješe sile u ovnu da mu odoli, nego ga obori na zemlju i pogazi. I jarac posta vrlo velik; i kad osili, slomi se veliki rog, i mjesto njega narastaše znamenita četiri roga prema četiri vjetra nebeska. I iz jednoga od njih izide jedan rog mali i naraste vrlo velik prema jugu i istoku i prema krasnoj zemlji. I naraste dori do vojske nebeske, i obori na zemlju neke od vojske i od zvijezda, i pogazi ih, i naraste dori do poglavara toj vojsci, i uze mu svagdašnju žrtvu, obori istinu na zemlju (8:2-12, 21, 25).

Ovde se opisuje još jedna stvar koja pustoši crkvu, a to je vera sama. Ovnom se označava dobro ljubavi prema bližnjem i njena vera, a jarcem vera odvojena od ljubavi prema bližnjem, ili vera sama; ili, što je isto, oni koji su u njoj; njihovim se rogovima označavaju istine od dobra i obmane od zla, koji se bore; istine od dobra /označavaju se/ rogovima ovna; a obmane od zla, rogovima od jarca: ovnom sa dva roga, jednim višim od drugoga, a drugi koji izraste poslednji, označava se istina vere od dobra ljubavi prema bližnjem; a ovo treba da razume u skladu s influksom dobra i istine kod ljudi i duhova, jer svo dobro se prima iza, a sva istina ispred. Jer mali mozak je stvoren da prima dobro volje, a veliki mozak da prima istinu razuma. Zapadom, severom, i jugom, kada je rog rastao, označavaju se dobra i istine koje primaju oni koji su u ljubavi prema bližnjemu i u veri iz nje, i pomoću kojih oni razgone zla i obmane.

Jarcem koji je pokrio celu zemlju označava se vera odvojena od ljubavi prema bližnjem, koja potiče od zla života; jarac od koze označava tu veru; zapad označava zlo života; zemlja označava crkvu; a imao je rog koji se video između očiju, označava da je to bila samo-inteliegencija; da je udario na ovna vrlo gnevno, i slomio njegova dva roga, i bacio ga na zemlju, i zgazio ga, označava potpuno razaranje ljubavi prema bližnjemu i vere iz nje; jer kada se razori ljubav prema bližnjemu, razara se i vera, jer je potonja od prethodne. To što je veliki rog jarca bio slomljen, i da su na mesto njega izrasla četiri, prema četiri vetra nebeska, označava sve obmane povezane sa njihovim zlima; rogovi označavaju obmane od zla; četiri, njihovu povezanost; a četiri vetra nebeska sve kako obmane tako i zla. Da je iz jednoga od njih izašao jedan mali rog, označava opravdanje kroz to, jer je to rođeo kroz načelo vere same; kaže se da je mali, zato što ne izgleda kao obmana.

Da je ovaj rog rastao vrlo prema jugu, i prema istoku, i prema krasnoj zemji (prema slavi); i da je rastao čak i do nebeske vojske, i bacio na zemlju tu vojsku, i pogazio je, označava da je razbio sve istine i dobra crkve. Jug označava gde je istina u svetlosti; istok i slava označavaju gde je istina jasna; vojska nebeska označava sve istine i dobra neba i crkve; baciti na zemlju vojsku, i pogaziti je, označava potpuno je razrušiti; uzdizati se, sve do poglavara vojske, i da je stan svetinje bio oboren, označava odricanje Gospodovog Božanskog Ljudskog, i stoga pustošenje crkve. Poglavar vojske označava Gospoda kao Božansko Ljudsko, jer od njega proističu sve istine i dobra koja sačinjavaju crkvu; stan svetinje označava crkvu gde su te stvari; a one su istine razorena od obmana koje su time označene, što je očito, jer se kaže, i baci istinu na zemlju.

Da su ovakve stvari označene ovnom i jarcem, i njihovim rogovima, vrlo je jasno sudeći po izgledima u duhovnom svetu; jer, kada su se oni koji su se bili potvrdili u doktrini vere same, i u opravdanju preko nje, raspravljali s onima koji su bili u doktrini ljubavi prema bližnjem, tada su se onima koji su stajali daleko od jaraca, pokazivai slični rogovi, sa sličnim uvredama i gnevom protivu ovna ili ovnova, i videlo se kako jarac gazi stoplalima po zvezdama. Ove sam stvari i ja video, a videli su ih i oni koji su stajali pored mene, koji su se tada uverili da su kod Danila takve stavri označene; a i da su slične stvari označene ovcama na desnoj strani a jarcima na levoj strane (Matej, 25:32 do kraja); naime, ovcama oni koji su u dobru ljubavi prema bližnjem, a jarcima oni koji su u veri samoj.

Iz ovih odlomaka, koji su navedeni iz Danila, može se u nekoj meri videti šta je označeno u Otkrovenju:

Aždajom sa deset rogova (12:3).

Zvijeri koja sje izlazila iz mora, koja je imala deset rogova (13:1).

Ženom koja se vidjela kako sjedi na crvenoj zvijeri, koja je imala deset glava i deset rogova; o kojoj je anđeo rekao: dest rogova koje vidiš, su deset careva (17:3, 5, 12).

Ali o ovim predmetima vidi objašnjenje na sledećim stranicama.

17. Da se moć obmane protivu istine označava rogom ili rogovima, jasno je iz sledećih odlomaka: Kod Jeremije:

Rog Moavov će se otkinuti, i mišica njegova slomiti (48:25).

Moavom se označavaju oni koji su u lažnim dobrima, i u obmana iz ovih, koja /dobra/ su u sebi obmane. Razbijanje ovih obmane označeno je rogom Moava koji će se otkinuti, a razaranjem Moavovih zala slamanjem njegove mišice.

U Plaču:

18. Jehova razveseli tobom neprijatelja, podiže rog protivnicima tvojim (2:17).

Neprijateljem se označava zlo, a protivnicima obmane od zla; podignuti rog protivnika, znači da će obmane prevladati nad istinama i razoriti ih.

Kod Jezekilja:

19. Što bokovima (bocima) i ramenima otiskujete i rogovima svojm bodete sve bolesne tako da ih razagnaste na polje (34:21).

Otiskivati bokovia i ramenima, i svom snagom; bosti bolesne ovce dok ih ne razagnaju na polje, označava pomoću obmana razarati one koji su naklonjeni dobru, ali još nisu u istinama od dobra, ali ih žele.

Kod Amosa:

20. Kad pohodim Izrailja, tada ću pohoditi i oltare Vetiljske, i odbiće se rogovi oltaru i pašće na zemlju (4:14).

Oltarima Vetiljskim označava se bogoštovanje od zla, a rogovima oltara označavaju se obmane toga zla; a da ovi treba da se razore, ozna eno je rogovima koji će biti odbijeni, i koji će pasti na zemlju.

Kod istoga:

21. Vi se radujete onome što nije ništa, i govorite: nijesmo li svojm snagom dobili rogove? (6:13).

Dobiti rogove vlastitom snagom, označava moć vlastite inteligencije da se steknu obmane pomoći kojih se razaraju istine.

Kod Davida:

22. Kažem havališama: ne hvališite se, i bezakonicima: ne dižite roga. Ne dižite u vis roga svojega, ne gvorite tvrdovrato. Sve ću rogove bezbožnicma polomiti, a rogovi pravednikovi uzvisiće se (Psalam 75:4, 5, 10).

Dizati rok visoko, označava braniti obmanu snažno protivu istine; stoga se kaže, ne govori tvrdovrato. Otkidanjem rogova označava se razbijanje njegovih obmana; a podizanjem rogova pravedniku, označava se činiti da istine od dobra budu moćne i snažne.

23. Pošto se podizanjem rogova visoko označava ispuniti istinama, i učiniti ih moćnima i jakima protivu obmana, stoga se te istine nazivaju rogovi jednoroga, jer su ovi uzdignuti. Kao kod Mojsija:

Krasota je njegova kao u prvenca teleta, i rogovi njegovi kao rogovi u jednoroga; njima će bosti narode sve do kraja zemlje: to je mnoštvo tisuća Jefremovijeh i tisuće Manasijine (Zak. Ponov. 33:17).

Ove se stvari kažu o Josifu, kojim se, u najvišem smislu, predstavlja Gospod kao Božansko duhovno, ili kao Božanska istina u nebu; otuda se Josifom označavaju oni koji su u Gospodovom duhovnom carstvu (kao što se može videti, br. 3969, 3971, 4669, 6417). Prenac teleta (vola), koji ima čast, označava dobro duhovne ljubavi; njegovi rogovi koji su rogovi jednoroga, označavaju istine u svojoj punini, i u sili; bosti narode do krajeva zemaljskih, označava poučvati u istinama sve one koji pripadaju crkvi, i na taj način rasterivati obmane. Deset hiljada Jefremovijeh i hiljade Manasijine, označavaju obilje istine a otuda i mudrosti, i obilje dobra a otuda i ljubavi. Da Jefrem, u Reči, označava Intelektualno crkve, koje pripada istini, i da Manasija označava Voljno crkve, koje pripada dobru, može se videti, br. 3969, 5354, 6222, 6234, 6238, 6267, 6296; i da deset hiljada (mnoštvo) i hiljade označavaju vrlo mnogo, stoga obilje.

Kod Davida:

24. Sačuvaj me od usta lavovijeh, i od rogova jednoroga (bivolovih), čuvši, izbavi me od rogova jednoroga (Psalam 22:21).

Lavom se označava obmana silinom razarajući istinu; a rogovima jednoroga značavaju se istine koje prevladavaju nad obmanama.

Kod istoga:

25. Rog je moj kao rog u jednoroga (Psalam 92:10).

Rog jednoroga označava istinu u punini i moći.

U Apokalipsi;

26. I šesti anđeo zatrubi, i čuh glas jedan od četiri roga zlatnoga oltara, koji je pred Bogom (9:13).

Oltarom kadionim, koji se naziva i oltarom zlatnim, bilo je predstavljeno slušanje i primanje svih stvari bogoštovanja, koje su od ljubavi i ljubavi prema bližjemu od Gospoda, stoga one predstavljaju ovakve stvari bogoštovanja koje Gospod uzvisuje. Rogovi oltara predstavljaju istine koje proizlaze od dobra ljubavi; otuda se vidi zašto se glas čuo od četiri roga oltara, jer istine su sredstvo preko kojega dobro deluje i govori.

27. Pošto oltar predstavlja bogoštovanje Gospoda od dobra ljubavi, i pošto se svo bogoštovanje, koje je istinsko bogoštovanje, vrši od dobra ljubavi pomoću istina, stoga su postojali rogovi na oltaru. Da su bili rogovi na oltaru kadionom, vidi se kod Mojsija:

Načini četiri roga na oltar kadioni; ni neka izlaze iz njega. I obložićeš ih zlatom (Izlazak 30:2, 3, 10; 37:25, 26).

Da su rogovi izlazili iz samoga oltara, označavalo je da istine, koje su bile predstavljene rogovima, proizlaze od dobra ljubavi, koja je bila predstavljena oltarom; jer je sva istina od dobra. Da je bilo četiri, po jedan na svakom uglu, označavalo je da su bile četiri strane u nebu, čime su bile označene sve stvari istine od dobra.

Pošto su sva iskupljivanja i očišćenja izvođena preko istina od dobra, stoga se iskupljivanje vršilo na rogovima oltara,

Na rogovima oltara kadionog (Izlazak 30:10; Levitska 4:7).

I na rogovima oltara za žrtve paljenice (Levitska 4:25, 30, 34; 8:15; 9:9; 16:18).

A pošto je svaka Božanska zaštita dolazila od istina od dobra, stoga

Oni koji su počinili zla i plašili se smrti, oni su se hvatali za rogove oltara i tako bi se sačuvali (1. o Carevima 1:50, 51, 53);

Ali oni koji su počinili zlo sa predumišljajem, i voljno, ti se nisu mogli sačuvati (1. o Carevima 2:28-31).

Dalje, pošto su rogovi označavali istine od dobra, stoga, kada su se carevi pomazivali, to je bilo uljem iz roga. Da je David bio tako pomazan, može se videti (1. Samuilova 16:1, 13); i da je Solomon bio tako pomazan (1. o Carevima 1:39); ulje je označavalo dobro ljubavi. Zbog svih ovih značenja rogova, koja su bila poznata drevnima, bilo je uobičajeno praviti rogove koji cvetaju i koji su mirisni; otuda izraz, rog obilja .

3869. I reče, Jehova ču da sam prezrena (omrznuta). Da u najvišem smislu, ovo označava proviđenje; u unutrašnjem smislu, volju od vere; u unutarnjem smislu, poslušnost; u spoljašnjem smislu, slušanje; u ovom slučaju, veru u volji, koja je od samoga Gospoda, jasno je iz značenja čuti. Da čuti pripada čulu sluha, nepotrebno je objašnjavati; ali da je u unutarnjem smislu slušati poslušnost, a u unutrašnjem smislu vera u volji, jasno je iz mnogih odlomaka u Reči (kao što će se odmah videti); kao i iz prirode sluha u odnosu na vid. Da je u unutarnjem smislu vid razumevanje, a u unutrašnjm smislu, vera u razumu, može se videti gore (vidi br.

3863.), a ovo je stoga što se preko unutrašnjeg vida saznaje kakva je neka stvar, pa se to stoga razume verom, ali verom koja je intelektualna. Na sličan način, kada stvari koje se čuju, prodru do unutarnjeg, one se menjaju u nešto što je slično vidu, jer ono što se čuje, to se vidi na unutarnji način; pa stoga se sa vid, naime, s onim što se razume, označava i ono što pripada veri; ali slušanje u isto vreme uverava (ubeđuje) da je slučaj takav, i deluje ne samo na čovekov intelektualni deo, nego i na njegov voljni deo, i čini da ovaj hoće ono što vidi. Otuda to da slušanje označava razumevanje neke stvari, a u isto vreme poslušnost; a u duhovnom smislu, veru u volji. Pošto sve SEKCIJA 2. ovo leži u slušanju (latentno je u slušanju), naime, poslušnost i vera u volji, stoga se ovi tako označavaju u svakodnevnom govoru sa slušati, poslušati, i paziti; jer čuti je biti poslušan; a poslušati nekoga je pokoriti se. Jer su unutarnje stvari nekoga predmeta ponekad tako sadržane unutar izraza čovekovoga govora, jer čovekov duh je taj koji misli i opaža značenje govornih izraza, i to je nešto preko čega postoji veza (komunikacija) s duhovima i anđelima, koji su u prvim načelima ovih izraza. Osim toga, takav je krug stvari u čoveku, da sve što ulazi kroz uho i oko, ili preko slušanja i vida, prelazi u razum, a iz razuma u volju, a iz volje u čin. Na sličan način, i istina vere prvo postaje istina vere u znanju; posle (postaje) istina vere u volji; a konačno istina vere u činu, to jest u ljubavi ka bližnjemu. Vera u znanju, ili u razumu, je Ruben, kao što je pokazano; vera u volji je Šimun; a kada vera u volji postane ljubav ka bližnjemu, to je Levije. Da u SEKCIJA 3 najvišem smislu slušati označava proviđanje (proviđenje), može se videti iz onoga što je gore rečeno (br. 3863) o pogledati, što u najvišem smislu označava proviđanje; jer Gospodovo proviđanje je viđenje od večnosti da je slučaj takav: ali Gospodovo proviđenje je u tome da On tako upravlja da bi tako bilo; a ono je u tome što se savija čovekova sloboda prema dobru, onoliko koliko On proviđa da će čovek dozvoliti da ga se savija u SEKCIJA 4 slobodi (vidi br. 3854).

Da se sa Jehova ču, po čemu je Šimun (Simeon) dobio ime, u unutarnjem smislu, označava poslušnost, a u unutrašnjem smislu vera u volji od Gospoda samoga, pokazuje se iz mnogih odlomaka u Reči; kao iz sledećih.

Kod Mateje: I ču se glas iz oblaka, govoreći: To je Sin moj ljubljeni, koji je po Mojoj volji; Njega poslušajte Mateju 17:5. Poslušati Ga znači imati veru u Njega, i pokoravati se Njegovim zapovestima; a to znači imati veru u volji.

Kod Jovana: Zaista, zaista vam kažem, dolazi čas kada će i mrtvi čuti glas Sina

Božijega; i oni koji čuju, živjeće. Ne čudite se; jer čas je došao da oni u grobovima čuju glas Njegov Jovan 5:25, 28). Čuti glas Sina Božijega označava imati veru u Gospodove reči, i hteti ih. Oni koji imaju veru koja pripada volji, primaju život; stoga se kaže, oni koji čuju, ti će živjeti.

Opet: SEKCIJA 5 Onaj koji ulazi na vrata pastir je stada; njemu vratar otvara; i ovce čuju glas nejgov. Imam i druge ovce koje nisu od ovoga stada; njih moram da dovedem, i one će čuti glas Moj, i biće jedno stado i jedan pastir; Moje ovce čuju glas Moj, i ja njih znam, i one idu za Mnom Jovan 10:2, 3, 16, 27). Čuti glas označava pokoravati se iz vere koja pripada volji.

Opet: Svaki koji voli istinu, čuje glas Moj Jovan 18:37. Ovde se misli na isto.

Kod Luke: Abraham mu reče: imate Mojsija i proroke; neka njih poslušaju. Ako ne slušaju Mojsija i Proroke, neće se uveriti ni da neko ustane iz mrtvih Luka 16:29, 31). Poslušati Mojsija i Proroke označava znati ono što je u Reči, i imati veru u to, tako isto, hteti to; jer imati veru a ne hteti, je videti ali ne slušati, a imati veru i hteti je i videti i čuti. Stoga i videti i slušati pominju se svuda zajedno u Reči; a gledanjem se označava isto što i sa Rubenom; a slušanjem isto što i Šimunom(Simeonom); jer oni su zajedno kao brat sa bratom. Da se videti islušati pominju zajedno, vidi se iz sledećih odlomaka. SEKCIJA 6 Kod Mateje: Stoga im govorim u pričama (parabolama), jer gledajući ne vide, i čujući ne čuju niti razumiju. I zbiva se na njima proroštvo Isaijino, koje govori: ušima ćete čuti, i ne ćete razumjeti; i očima ćete gledati, i ne ćete vidjeti; jer je odrvenilo srce ovijeh ljudi, i ušima teško čuju, i oči su svoje zatvorili da kako ne vide očima. I ušima ne čuju, i srcem ne razumiju, i ne obrate se da ih iscijelim. A blago vašijem očima što vide, i ušima vašijem što čuju. Jer kažem vam zaista da su mnogi proroci i pravednici željeli vidjeti što vi vidite, i ne vidješe, i čuti što vi čujete, i ne čuše Mateju 13:13-17; Jovan 12:40; Isaija 6:9).

Kod Marka: Isus reče učenicima, šta mislite da hljeba nemate? Zar još ne osjećate i ne razumijete? Zar je još okamenjeno srce vaše? Oči imate a ne vidite? Uši imate a ne čujete? Marka 8:17, 18). SEKCIJA 7 Kod Luke: Vama je dato da znate tajne carstva Božijeg; ali drugim samo u pričama (parabolama), da gledajući ne vide, u slušajući ne čuju Luka 8:10).

Kod Isaije: Oči slijepijeh će se otvoriti, i uši gluhijeh otvoriće se (Isaija 35:5.

Opet: I u taj će dan gluhi čuti riječi u knjizi, i iz tame i mraka vjdeće oči slijepijeh (Isaija 29:18.

Opet: Čujte, vi kolji se gluhi; gledajte, da biste vidjeli (Isaija 42:18.

Opet: Izvedi narod slijepi koji ima oči i gluhi koji ima uši (Isaija 43:8.

Opet: I oči onijeh koji vide ne će biti zaslijepljene, i uši onijeh koji čuju slušaće (Isaija 32:3.

Opet: Ali ti se ne će više uzimati učitelji tvoji, nego će oči tvoje gledati učitelje tvoje; i uši će tvoje slušati riječ iza tebe gdje govori (Isaija 30:20, 21).

Opet: Ko zatiskuje uši svoje da ne čuje za krv, i zažima oči svoje da ne vidi zla, on će nastavati na visokim mjestima (Isaija 33:15, 16).

Kod Jezikilja: Sine čovječiji, nastavaš posred doma odmetničkoga, da imaju oči, i da ne vide; i da imaju uši a da ne čuju Jezekilj 12:2. U ovim odlomcinma pominje se i gledanje i slušanje jer jedno sledi drugo; to jest, vera u razumu koja je gledanje, i vera koja je u volji je slušanje; inače, bilo bi dovoljno da se pomene samo jedno; a iz ovoga je jasno zašto je jedan Jakovljev sin dobio ime od gledati a drugi od slušati. Da gledanje označava veru u znanju ili u razumu, a slušanje veru u poslušnosti ili u volji, je zbog saobraznosti (korespondencije) u drugom životu, i značenja ovih reči; jer oni koji su intelektualni su stoga u veri koja pripada oblasti očiju, i oni koji su u poslušnosti stoga su u veri koja pripada oblasti uha. Da je slučaj ovakav, videće se na kraju poglavlja gdje će, po Gospodovoj Božanskoj milosti, biti opisana saobraznost svih stvari u ljudskom telu s onima (u Gospodovom SEKCIJA 9 carstvu ili Velikom Čoveku). Otuda to da je u unutrašnjem smislu oko razumevanje (br. 2701), a da je uho poslušnost, a u duhovnom smislu je vera iz toga, ili vera u volji; kao što je očito iz sledećih odlomaka.

Kod Isaije: Niti si čuo niti znao, i prije ti se uši ne otvoriše (Isaija 48:8).

Opet: Gospod Jehova dade mi jezik učen da umijem progovoriti zgodnu riječ umornom. Gospod otvori mi uši, i ja se ne protivih (Isaija 50:4, 5).

Opet: Slušajte Me, pa ćete jesti što je dobro. I duša će se vaša nasititi pretiline. Prignite uho svoje i hodite k meni; poslušajte, i biće živa duša vaša (60:2, 3).

Kod Jeremije: Kome da govorim i svjedočim, da bi čuli; njihovo uho neobrezano je; i ne čuju Jeremija 6:10).

Opet: Ovo sam im zapovijedio, govoreći, Poslušajte glas Moj, i biću vam Bog, i vi ćete biti Moj narod; i ne poslušaše, i neprikloniše uho svoje Jeremija 7:23, 24, 26).

Opet: Počujte riječ Jehovinu, žene, i neka primi uho vaše riječ usta njegovijeh Jeremija 9:20).

Opet: Ali ne prignuste uha svojega, i ne poslušaste Jeremija 35:15).

Kod Jezikilja: Sine čovječiji, sve riječi koje govorim, primi ih u srce svoje, i poslušaj ih svojim ušima Jezekilj 3:10).

Opet: I staviću revnost svoju tebi na suprot, te će raditi s tobom gnjevno, nos i uši otsjeći će ti Jezekilj 23:25. Otsjeći nos i uši označava (oduzeti) opažanje istine i dobra, i poslušnost veri.

Kod Zaharije: Ali ne htješe slušati, i uzmakoše ramenom natrag, i zatiskoše uši svoje da ne čuju. I srcem svopim otvrdnuše kao dijamant da ne čuju zakona Zaharija 7:11, 12).

Kod Amosa: Ovako veli Jehova: kao kad pastir istrgne iz ust avu dvije golijeni ili kraj od uha, tako će se istrgnuti sinovi Izrailjevi koji sjede u Samariji na uglu od odra i nakraj postelje Amos 3:12. Istrgnuti dvije golijeni (noge) označava volju od dobra (dobru volju). Da kraj od uha označava ovo, može se videti, kao što je rečeno, jedini iz korespondencija u drugom životu, kao i iz značenja, u skladu s kojima je unutrašnji smisao Reči, kao i obredi u Izrailjskoj i Jevrejskoj crkvi. Otuda to da kada su Aron i njegovi sinovi bili uvođeni u njihovu službu, bilo je zapoveđeno, među ostalim stvarima, da Mojsije uzme krvi od ovna, i stavi ga na vrh Aronovoga uha, kao i na vrhove ušiju njegovih sinova, i da stave palac njihove desne ruke na palac desnoga stopala (Izlazak XXOX. 20). Ovaj je obred predstavljao volju od vere, u koju je svaki sveštenik morao da bude uveden. Da je ovaj obred bio svet, svako može da zna, jer je to Mojsiju naredio Jehova; pa je stoga i stavljanje krvi na kraj od uha bilo sveto. Ali koja je posebna sveta stvar bila ovime označena, može se znati iz unutrašnjeg smisla u Reči, koji smisao je ovde da sveto vere od volje mora da se održava. Da je uhom označena poslušnost, a u unutrašnjem smislu vera koja je od toga, još je jasnije iz obreda koji se odnosi na slugu (roba) koji nije hteo nda napusti svoju službu; o čemu čitamo kod SEKCIJA 11 Mojsija: Ako li rob reče tvrdo: ljubim gospodara svojega, ženu svoju i djecu svoju, ne ću da idem i da budem slobodan. Onda neka ga dovede gospodar njegov pred sudije i postavi ga na vratima ili kod dovratka, i ondje neka mu gospodar probuši uho šilom, pa neka mu robuje do vijeka (Izlazak 21:5, 6; Zak. Ponovljeni 15:17). Probušiti uho šilom kod dovratka označava služenje ili neprekidnu poslušnost; u duhovnom smislu ne označava volju da se razume istina nego hteti istinu iz poslušnosti, SEKCIJA 12 što relativno nije sloboda. Pošto se u unutrašnjem smislu poslušnost označava ušima, a pokoravanje slušanjem, jasno je šta je označeno ovim rečima, koje je Gospod često izgovorio: Ko ima uči, neka čuje (Mateja 12:9, 43; Marko 4:9, 23; 7:16; Luka 8:8; 14:35; Otkr. 2:7, 11, 29; 3:13, 22). SEKCIJA 13 Da u najvišem smislu čuti označava proviđenje; a videti, proviđanje, jasno je iz odlomaka u Reči gde se oči i uši odnose na Jehovu ili Gospoda; kao kod Isaije: Prigni, Gospode, uho svoje i čuj; otvori, Gospode, oči svoje i vidi (37:18).

Kod Danila: O Bože, poslušaj me, i spasi me Danijel 9:18).

Kod Davida: O Bože, prikloni uho Svoje, i spasi me (Psalam 17:6).

Opet: Prikloni uši Svioje molitvi mojoj istine tvoje radi, odgovori me pravde Svoje radi (Psalam 143:1) Kod Jeremije: O Jehova, Ti čuješ glas moj, ne sakri uho svoje od uzdisaj ojega, kada vapijem (Plač 3:55, 56) Kod Davida: Molitva nevoljnika kada klone i pred Gospodom izliva tugu svoju, Gospode, čuj molitvu moju, vapaj moj neka do tebe dođe (Psalam 102:1, 2). Poznato je da Jehova nema uši i oči kao čovek, nego da je to atribut kojim se opisuje Božansko, koji je atribut opisan sa uho i oko, naime, beskrasajna volja i beskrajno razumevanje. Beskrajna volja je proviđenjem a beskrajno razumevanje je proviđanje; ovo je ono što je označeno uhom i okom u najvišem smislu, kada se pripisuje Jehovi. Iz svega ovoga sada je jasno šta je u svakom smislu označeno sa Jehova ču, po čemu je Šimun (Simeon) dobio ime.