¹ Kad odeš na vojsku na neprijatelja svog i vidiš konje i kola i narod veći od sebe, nemoj se uplašiti od njih, jer je s tobom Gospod Bog tvoj, koji te je izveo iz zemlje misirske.

² I kad pođete da se pobijete, neka pristupi sveštenik i progovori narodu,

³ I neka im kaže: Slušaj Izrailju! Vi polazite danas u boj na neprijatelje svoje, neka ne trne srce vaše, ne bojte se i ne plašite se, niti se prepadajte od njih.

⁴ Jer Gospod Bog vaš ide s vama i biće se za vas s neprijateljima vašim da vas sačuva.

⁵ Potom i vojvode neka progovore narodu, i kažu: Ko je sagradio novu kuću a nije počeo sedeti u njoj? Neka ide nek se vrati kući svojoj, da ne bi poginuo u boju, i drugi počeo sedeti u njoj.

⁶ I ko je posadio vinograd a još ga nije brao? Neka ide, nek se vrati kući svojoj, da ne bi poginuo u boju, i drugi ga brao.

⁷ I ko je isprosio devojku a još je nije odveo? Neka ide, nek se vrati kući svojoj, da ne bi poginuo u boju, i drugi je odveo.

⁸ Još i ovo neka kažu vojvode narodu: Ko je strašljiv i trne mu srce? Neka ide, nek se vrati kući svojoj, da ne bi trnulo srce braći njegovoj kao njemu.

⁹ I kad vojvode izgovore narodu, onda neka nameste glavare od četa pred narod.

¹⁰ Kad dođeš pod koji grad da ga biješ, prvo ga ponudi mirom.

¹¹ Ako ti odgovori mirom i otvori ti vrata, sav narod koji se nađe u njemu neka ti plaća danak i bude ti pokoran.

¹² Ako li ne učini mira s tobom nego se stane biti s tobom tada ga bij.

¹³ I kad ga Gospod Bog tvoj preda u ruke tvoje, pobij sve muškinje u njemu mačem.

¹⁴ A žene i decu i stoku i šta god bude u gradu, sav plen u njemu, otmi, i jedi plen od neprijatelja svojih, koji ti da Gospod Bog tvoj.

¹⁵ Tako čini sa svim gradovima, koji su daleko od tebe i nisu od gradova ovih naroda.

¹⁶ A u gradovima ovih naroda, koje ti Gospod Bog tvoj daje u nasledstvo, ne ostavi u životu nijednu dušu živu.

¹⁷ Nego ih zatri sasvim, Heteje i Amoreje i Hananeje i Ferezeje i Jeveje i Jevuseje, kao što ti je zapovedio Gospod Bog tvoj.

¹⁸ Da vas ne nauče činiti gadna dela koja činiše bogovima svojim, i da ne zgrešite Gospodu Bogu svom.

¹⁹ Kad opkoliš kakav grad i budeš dugo pod njim bijući ga da bi ga uzeo, ne kvari drveta njegova sekirom; jer možeš s njih jesti, zato ih ne seci; jer drvo poljsko je li čovek da uđe u grad ispred tebe?

²⁰ Nego drveta koja znaš da im se rod ne jede, njih obaljuj i seci i gradi zaklon od grada koji se bije s tobom, dokle ne padne.

¹ I Hiram, car tirski posla sluge svoje k Solomunu čuvši da su ga pomazali za cara na mesto oca njegovog, jer Hiram ljubljaše Davida svagda.

² A Solomun posla ka Hiramu i poruči mu:

³ Ti znaš da David, otac moj nije mogao sagraditi dom imenu Gospoda Boga svog od ratova kojima ga opkoliše, dokle ih Gospod ne položi pod noge njegove.

⁴ A sada Gospod Bog moj dao mi je mir od svuda, nemam ni jednog neprijatelja ni zlu smetnju.

⁵ Zato, evo, velim da sagradim dom imenu Gospoda Boga svog, kao što je rekao Gospod Davidu ocu mom govoreći: Sin tvoj, kog ću posaditi mesto tebe na presto tvoj, on će sagraditi dom imenu mom.

⁶ Zato zapovedi sada neka mi naseku drva kedrovih na Livanu, a sluge će moje biti sa slugama tvojim, a platu slugama tvojim daću ti kako god kažeš; jer ti znaš da u nas nema ljudi koji umeju seći drva kao sidonci.

⁷ I kad Hiram ču reči Solomunove, obradova se veoma i reče: Da je blagosloven Gospod danas, koji dade Davidu mudrog sina nad ovim narodom velikim.

⁸ I posla Hiram Solomunu, i poruči: Čuo sam čega radi si slao k meni; ja ću učiniti svu volju tvoju za drva kedrova i za drva jelova.

⁹ Moje će sluge sneti s Livana na more, i ja ću ih povezati u splavove i spustiti morem do mesta koje mi kažeš, i onde ću razvezati, pa ih nosi; a ti ćeš učiniti moju volju i dati hranu čeljadi mojoj.

¹⁰ I tako davaše Hiram Solomunu drva kedrova i drva jelova, koliko mu beše volja.

¹¹ A Solomun davaše Hiramu dvadeset hiljada kora pšenice za hranu čeljadi njegovoj, i dvadeset kora ulja ceđenog; toliko davaše Solomun Hiramu svake godine.

¹² I Gospod dade mudrost Solomunu kako mu beše obrekao, i beše mir između Hirama i Solomuna, i uhvatiše veru među sobom.

¹³ I odredi Solomun ljude iz svega Izrailja, i bi određenih trideset hiljada ljudi.

¹⁴ I slaše ih na Livan po deset hiljada svakog meseca naizmence; jedan mesec behu na Livanu a dva meseca kod kuća svojih. A Adoniram beše nad ovim poslanicima.

¹⁵ I imaše Solomun sedamdeset hiljada nosilaca i osamdeset hiljada tesača u planini,

¹⁶ Osim nastojnika Solomunovih, koji behu nad tim poslom, tri hiljade i trista, koji upravljahu narodom koji poslovaše taj posao.

¹⁷ I zapovedi car da snose veliko kamenje, skupoceno kamenje za temelj domu, tesano kamenje.

¹⁸ I tesahu poslenici Solomunovi i poslenici Hiramovi i Givleji, i pripravljahu drvo i kamenje da se zida dom.