1
I tako devete godine njegovog carovanja, desetog meseca desetog dana dođe Navuhodonosor, car vavilonski sa svom vojskom svojom na Jerusalim, i stadoše u logor pod njim, i načiniše opkope oko njega.
2
I grad bi opkoljen do jedanaeste godine carovanja Sedekijinog.
3
I devetog dana meseca četvrtog posta velika glad u gradu, te narod zemaljski nemaše hleba.
4
Tada grad bi provaljen, a vojnici svi pobegoše noću na vrata između dva zida uz vrt carev; a Haldeji behu svuda oko grada; i car otide putem k pustinji.
5
Ali vojska haldejska potera cara, i stigoše ga u polju jerihonskom, a sva vojska što beše s njim razbeže se od njega.
6
I uhvatiše cara, i odvedoše ga k caru vavilonskom u Rivlu, i onde mu sudiše.
7
I sinove Sedekijine poklaše na njegove oči, pa onda Sedekiji iskopaše oči, i svezaše ga u dva lanca bronzana, i odvedoše ga u Vavilon.
8
A sedmog dana petog meseca godine devetnaeste carovanja Navuhodonosora, cara vavilonskog dođe u Jerusalim Nevuzardan zapovednik stražarski, sluga cara vavilonskog.
9
I popali dom Gospodnji i dom carski i sve domove u Jerusalimu; sve velike kuće popali ognjem.
10
I zidove jerusalimske unaokolo razvali sva vojska haldejska, koja beše sa zapovednikom stražarskim.
11
A ostatak naroda što osta u gradu, i prebege što prebegoše k caru vavilonskom, i ostali prosti narod odvede Navuzardan, zapovednik stražarski.
12
Samo od siromaha u zemlji ostavi zapovednik stražarski koji će biti vinogradari i ratari.
13
I stupove bronzane što behu u domu Gospodnjem, i podnožja, i more bronzano koje beše u domu Gospodnjem, izlomiše Haldejci, i bronzu od njih odnesoše u Vavilon.
14
I lonce i lopate i viljuške i kadionice i sve sudove bronzane kojima služahu, uzeše,
15
I klešta i kotliće, šta god beše zlatno i šta god beše srebrno, uze zapovednik stražarski,
16
Dva stupa, jedno more i podnožja, što načini Solomun za dom Gospodnji; ne beše mere bronzi od svih tih sudova;
17
Osamnaest lakata beše visok jedan stup, i ozgo na njemu beše oglavlje bronzano, i oglavlje beše visoko tri lakta, i pletenice i šipci oko oglavlja, sve od bronze; takav beše i drugi stup s pletenicom.
18
Uze zapovednik stražarski i Seraju prvog sveštenika i Sofoniju drugog sveštenika, i tri vratara.
19
A iz grada uze jednog dvoranina, koji beše nad vojnicima i pet ljudi koji stajahu pred carem, koji se nađoše u gradu, i prvog pisara vojničkog, koji popisivaše narod po zemlji u vojsku, i šezdeset ljudi iz naroda zemaljskog, koji se nađoše u gradu.
20
Uze ih Nevuzardan, zapovednik stražarski, i odvede k caru vavilonskom u Rivlu.
21
A car ih vavilonski pobi i pogubi u Rivli u zemlji ematskoj. Tako bi preseljen Juda iz zemlje svoje.
22
A nad narodom koji osta u zemlji Judinoj, koji ostavi Navuhodonosor car vavilonski, nad njim postavi Godoliju, sina Ahikama, sina Safanovog.
23
A kad čuše sve vojvode i ljudi njihovi da je car vavilonski postavio Godoliju, dođoše ka Godoliji u Mispu, na ime: Ismailo sin Netanijin, i Joanan sin Karijajev i Seraja sin Tanumetov iz Netofata, i Jazanija sin Mahatov, oni i ljudi njihovi.
24
I Godolija se zakle njima i ljudima njihovim i reče: Ne bojte se službe Haldejima; sedite u zemlji i služite caru vavilonskom, i biće vam dobro.
25
Ali sedmog meseca dođe Ismailo, sin Netanije sina Elisamovog, roda carskog, i deset ljudi s njim, i ubiše Godoliju, te pogibe; tako i Judeje i Haldeje koji behu s njim u Mispi.
26
Tada se podiže sav narod, malo i veliko, i vojvode, te otidoše u Misir, jer se pobojaše Haldeja.
27
A trideset sedme godine otkako se zarobi Joahin, car Judin, dvanaestog meseca, dvadeset sedmog dana Evil-Merodah car vavilonski iste godine zacarivši se izvadi iz tamnice Joahina, cara Judinog.
28
I lepo govori s njim, i namesti mu presto više prestola drugih careva koji behu kod njega u Vavilonu.
29
I promeni mu haljine tamničke, i on jeđaše svagda s njim svega veka svog.
30
I hrana mu se jednako davaše od cara svaki dan svega veka njegovog do smrti njegove.
