На крају Јованиног еванђеља, (у Јеванђеље по Јовану 21:1-14), налазимо причу у којој је неколико дана након Исусовог распећа и васкрсења седморо Исусових ученика отпутовало северно од Јерусалима, до Галилејског мора. На Петрову сугестију, сви су изашли у Петровом чамцу да лове рибу. Али они покушавају целу ноћ, а немају среће и не улове ништа. Близу су обале, а како рано јутарње светло почиње да расте, виде човека како стоји поред воде. Позива их и пита их да ли су нешто ухватили. Кад им одговоре "не", он им каже, покушајте с друге стране чамца. Кад то ураде, улове толико рибе да не могу да вуку мрежу у чамац, превише је тежак. Тако они веслају према обали пуштајући да се мрежа пуна рибе вуче по дну.
У почетку не препознају да је човек кога виде Исус. Има малу ватру и кува рибу, и позива их да доручкују с њим. Тада Јован тихо говори Петру да је то Исус. Петер зграби свој огртач, окова га око себе како би прекрио голотињу и ускочио је да плива на обалу, јер су већ близу.
Ова прича има неколико занимљивих детаља које треба истражити. Прва од прича о стварима које су се десиле након Господиновог успона десила се у Јерузалему или близу њега, али ова се налази у Галилеји. Петорица од тих ученика су именована, а најмање четворица од петорице за које знамо да су из Галилеје, тако да су они дошли код куће, а то су риболовци, па ће риболов ићи у њиховој крви. Петорица имена су Симон (или Петар), браћа Јамес и Јохн, Тхомас и Натханаел, а затим још двојица која нису именована, како би сачинила седам. Било би разумно претпоставити да су двојица неименованих Андрев, Петров брат и Филип, Натанаелов пријатељ, за кога знамо да су из тог краја у близини језера.
Анђели које су Петар и Јован видели код гроба рекли су им да ће их Исус срести у Галилеји на "планини", а можда ће и ових седам, јер су дошли из Галилеје, пожурити испред осталих.
Погледајмо њихова имена и видећемо шта је дословно значење и шта они представљају на духовни начин.
- Симона је Исус преименовао у "Петар" што на грчком значи стијена, а у његовом случају најчвршћи и најкритичнији камен, или истина, хришћанства, да је Исус био од Бога.
- Јохн значи љубав или љубав.
- Џанов брат Џејмс значи доброчинство.
- Натханиел значи дар од Бога, и будући да је Филип пријатељ, мислим да је можда Божји дар који он представља љубав према учењу ствари које испуњавају разумевање, нашу радозналост.
- Тхомас, на грчком, значи близанац, а пошто је именован одмах по Петру, можда има слично представљање. Петар верује у Господа лако због онога што је видео и онога што му је Господ рекао, док Тома верује и верује једнако снажно, али тек након што су његове сумње избрисане, након што му се показало.
Градови који се у еванђељима највише помињу у причама које се одвијају око „Галилејског мора“ су Бетсаида, Кафарнаум, Кана и Назарет. Сама Бетсаида значи "место риболова." Карте које имам на овом подручју су маленог обима и нису све потпуно исте, али показатељ је да се налази на северном крају језера или чак на реци горњег Јордана, пре него што се уђе у језеро. Капернаум и Магдала налазе се на северозападној обали, а Кана и Назарет су у унутрашњости, али само четири или пет миља западно од овог угла језера. У овом подручју је одгајана већина ових ученика, а риболов је био уобичајено занимање.
Име Галилеја значи "круг". Реч нас учи да је Исус учио у градовима око језера, тако да је читање свега што је Исус учио и учинио у тој земљи могао да се замисли као "круг" Његовог учења.
Следећи детаљ који нас занима је када Господ предложи другу страну чамца и резултат је велики улов рибе након дуге ноћи ничега. Ово подсећа на риболовни инцидент наведен у Јеванђеље по Луки 5:4-7. Будући да ученици требају постати "рибари људи" (као у Јеванђеље по Матеју 4:19) а они треба да убеде људе у знање и обожавање Господа, Христа, то је можда поука да у њиховој служби увек морају да их воде Господи.
Тада Јован схвата и шапне Петру, "то је Господ" (Јеванђеље по Јовану 21:7) а Петар брзо навлачи огртач и ускаче како би брже стигао до обале. Зашто Јохн то прво схвати? Јован представља љубав и наклоност док Петар представља веру или истину. Док је истина средство понашања, као што то и Петер чини, љубав је средство повезивања, што је и Јохн учинио. И зашто је Петар морао да зграби свој огртач и обуче га? Одјећа у Ријечи представља истине о духовним стварима које би сви људи могли имати ако их траже, а посебне истине формирају Петра као ученика, "Ти си Христос" (Јеванђеље по Матеју 16:16-18) да одговара Господу, а та истина је камен хришћанске цркве. Имати ову истину као део себе потребно је упознати Господа.
Кад су сви на обали, Исус им каже да донесу мало рибе коју су уловили, па Петар оде до воде и извуче пуну мрежу на песак и изброји стотину педесет три. Тада Исус позива све да дођу и једу.
Сада се у причу ставља чудан коментар: "... нико од ученика га не пита" ко си ти? ", Знајући да је то био Господ." (Јеванђеље по Јовану 21:12). Изгледа да су требали знати, слиједили су га неколико година. Питам се да ли је ово подсетник да хришћанска црква тек треба да разуме праву стварност Господа - да ли је он био Бог или је био човек? Католичка црква је то тврдила више од тристо година, а савет који је требало да донесе одлуку са три одвојене особе, Оцем, Сином и Духом Светим, све у једном Богу. Неке данашње хришћанске цркве усредсређене су на двоје, Оца и Сина рођеног из вечности, који очигледно обе владају заједно.
Нова хришћанска црква схвата да је Исус рођен и Бог и човек, али да се током Његовог живота одвијала спора, али неизбежна промена. Рођен је с Богом, Јеховом, као Његовим нутрином, и људским наслеђем и телом од Марије као покривачем или плаштом преко ове унутрашњости. Сјећате се да је Марија била Давидова краљевска кућа, па је њена насљедност била и снажна и свеобухватна, те је тако представљала све што је повезано са жидовским обликом богослужења. Током Исусовог живота (и почевши рано, иако не знамо само колико рано), Он је одложио ствари од Марије и на своје место ставио оно што је било одговарајуће Божанско, од Његове нутрине, све до ускрсног јутра. потпуно божанско, с тим што је све што је дошло од Његове мајке расуто и нестало. Постоји само један Бог.
Зашто се у овој малој причи спомиње број риба које су уловљене у мрежи и зашто се сада чини толико важним да је Петар одвојио време да их броји док су сви чекали? Нешто што је откривено Новој хришћанској цркви јесте да сви бројеви који се користе у причама Речи имају значење које припада том броју чак и изван дословне употребе у причи. Број 153 може се посматрати као комбинација 150 и 3, и оба имају велико значење. Полазећи од "тројке", требало би бити мало сумње да нешто значи јер се користи тако често. Исус је ускрснуо трећи дан. Такође три је број ствари које, заједно, чине нешто потпуним, жеља или жеља да се то учини, знање како се то ради и стварно чињење. То важи за било који задатак - од печења колача до Господинове љубави, његове мудрости и Његовог дела представљеног у стварању свемира. Сто педесет није тако јасно. Свјестан сам само два мјеста које се користи у Ријечи, а речено нам је да то значи тоталну промјену, завршетак нечега и почетак нечег другог. Овде се користи и у причи о поплави, на крају Постанак 7 а у Постанак 8:3; "И воде су превладале на земљи сто педесет дана." "... и воде су се непрестано враћале са земље; и након сто педесет дана воде су биле опуштене." Употреба овде је да значи крај Цркве која се зове "Адам" и почетак цркве која се зове "Ноа" (Погледајте на овој веб страници "Цркве", а за значење погледајте Duhovnom Dnevniku 812, 846). У причи за коју сматрамо да значи крај Цркве која се зове Израел и почетак хришћанске цркве, мада је то вероватно завршен дан или два касније када се Господ сусреће са свим својим ученицима на планини и пошаље их ван проповедати и исцељивати.
Овај први део ове приче завршава се са свих седам ученика на обали с Исусом, и Његов им је дао доручак хлеба и печене рибе, и овим давањем можда су сви у потпуности схватили ко је он, као и са двојицом у Емаус и Еванђеље коментаришу: „Ово је трећи пут да се Исус показао својим ученицима након тога што је васкрсао из мртвих.
