¹ Opet mi dođe reč Gospodnja govoreći:

² Sine čovečji, zagonetni zagonetku i kaži priču o domu Izrailjevom,

³ I reci: Ovako veli Gospod Gospod: Orao velik, velikih krila, dugih pera, pun perja, šaren, dođe na Livan i uze vrh od kedra,

⁴ Odlomi vrh od mladih grana njegovih, i odnese ga u zemlju trgovačku, u grad trgovački metnu ga.

⁵ I uze seme iz one zemlje, i metnu ga na njivu, odnese ga gde ima mnogo vode, i ostavi ga dobro.

⁶ I izniče, i posta busat čokot, nizak, kome se loze pružahu k njemu a žile behu pod njim; posta čokot, i pusti grane i izbi odvode.

⁷ A beše drugi orao velik, velikih krila i pernat, i gle, taj čokot pusti k njemu žile svoje i grane svoje pruži k njemu da bi ga zalivao iz brazda svog sada.

⁸ Posađen beše u dobroj zemlji kod mnoge vode, da pusti grane i rađa rod i bude krasna loza.

⁹ Kaži: Ovako veli Gospod Gospod: Hoće li napredovati? Neće li mu počupati žile i rod mu odlomiti da se posuši? Sve će mu se grane što je pustio posušiti, i bez velike sile i bez mnogog naroda iščupaće ga iz korena.

¹⁰ Eto, posađen je, hoće li napredovati? I neće li se sa svim posušiti čim ga se dohvati ustoka? Posušiće se u brazdi gde je posađen.

¹¹ Potom, dođe mi reč Gospodnja govoreći:

¹² Kaži tom domu odmetničkom: Ne znate li šta je ovo? Reci: Evo, dođe car vavilonski u Jerusalim, i uze mu cara i knezove, i odvede ih sa sobom u Vavilon.

¹³ I uze jednog od carskog semena, i učini s njom veru, i zakle ga, i uze silne u zemlji,

¹⁴ Da bi carstvo bilo sniženo da se ne bi podiglo, nego da bi držeći veru s njim stajalo.

¹⁵ Ali se odmetnu od njega poslavši poslanike svoje u Misir da mu da konja i mnogo naroda. Hoće li biti srećan? Hoće li uteći ko tako čini? Ko prestupa veru hoće li uteći?

¹⁶ Tako ja živ bio, govori Gospod Gospod, u mestu onog cara koji ga je zacario, kome je zakletvu prezreo i kome je veru prestupio, kod njega će u Vavilonu umreti.

¹⁷ Niti će mu Faraon s velikom vojskom i mnogim narodom pomoći u ratu, kad iskopa opkope i pogradi kule da pogubi mnoge duše.

¹⁸ Jer prezre zakletvu prestupajući veru; i gle, davši ruku čini sve to; neće pobeći.

¹⁹ Zato ovako veli Gospod Gospod: Tako ja živ bio, obratiću mu na glavu zakletvu svoju koju prezre i veru svoju koju prestupi.

²⁰ Jer ću razapeti nad njim mrežu svoju i uhvatiće se u zamku moju; i odvešću ga u Vavilon, i onde ću se suditi s njim za bezakonje koje mi učini.

²¹ I sva bežan njegova sa svom vojskom njegovom pašće od mača, a koji ostanu raspršaće se u sve vetrove, i poznaćete da sam ja Gospod govorio.

²² Ovako veli Gospod Gospod: Ali ću ja uzeti s vrha od tog visokog kedra, i posadiću; s vrha od mladih grana njegovih odlomiću grančicu, i posadiću na gori visokoj i uzdignutoj.

²³ Na visokoj gori Izrailjevoj posadiću je, i pustiće grane, i rodiće, i postaće krasan kedar, i pod njim će nastavati svakojake ptice, u hladu grana njegovih nastavaće.

²⁴ I sva će drveta poljska poznati da ja Gospod snizih visoko drvo i uzvisih nisko drvo, posuših zeleno drvo i učinih da ozeleni suvo drvo. Ja Gospod rekoh, i učiniću.

¹ Ne prinosi Gospodu Bogu svom ni vola ni jagnjeta ni jareta na kome ima mana ili kako god zlo; jer je gadno pred Gospodom Bogom tvojim.

² Ako se nađe kod tebe u kome od mesta tvojih, koja ti da Gospod Bog tvoj, čovek ili žena da učini zlo pred Gospodom Bogom tvojim prestupajući zavet Njegov,

³ I otide te služi drugim bogovima i klanja im se, ili suncu ili mesecu ili čemu god iz vojske nebeske, što nisam zapovedio,

⁴ I tebi se to javi i ti čuješ, onda raspitaj dobro; pa ako bude istina i doista se učinila ona gadna stvar u Izrailju,

⁵ Izvedi onog čoveka ili onu ženu, koji učiniše ono zlo, na vrata svoja, čoveka onog ili ženu, i zaspi ih kamenjem da poginu.

⁶ Na svedočanstvo dva ili tri čoveka da se pogubi onaj koga valja pogubiti; ali na svedočanstvo jednog čoveka da se ne pogubi.

⁷ Svedoci neka prvi dignu ruke na nj da ga ubiju; a potom sav narod; tako izvadi zlo iz sebe.

⁸ Kad ti bude teško rasuditi između krvi i krvi, između raspre i raspre, ili između rane i rane, oko kojih bude parnica u tvom mestu, tada ustani i idi u mesto koje izabere Gospod Bog tvoj;

⁹ I otidi k sveštenicima Levitima ili k sudiji koji onda bude, pa ih upitaj, i oni će ti kazati kako valja presuditi.

¹⁰ I učini onako kako ti kažu u mestu koje izabere Gospod, i gledaj da učiniš sasvim onako kako te nauče.

¹¹ Po zakonu kome te nauče, i po presudi, koju ti kažu, učini; ne odstupi od onog što ti kažu ni nadesno ni nalevo.

¹² Ako li bi se ko upro te ne bi hteo poslušati sveštenika koji onde stoji te služi Gospodu Bogu tvom, ili sudije, takav čovek da se pogubi; i izvadi zlo iz Izrailja,

¹³ Da sav narod čuje i boji se, i unapred, da ne radi uporno.

¹⁴ Kad uđeš u zemlju koju ti daje Gospod Bog tvoj da je naslediš, i naseliš se u njoj, ako kažeš: Da postavim sebi cara, kao što imaju svi narodi oko mene,

¹⁵ Samo onog postavi sebi za cara, kog izabere Gospod Bog tvoj; između braće svoje postavi cara sebi; a nemoj postaviti nad sobom čoveka tuđina, koji nije brat tvoj.

¹⁶ Ali da ne drži mnogo konja, i da ne vraća narod u Misir da bi imao mnogo konja, jer vam je Gospod kazao: Ne vraćajte se više ovim putem.

¹⁷ I da nema mnogo žena, da se ne bi otpadilo srce njegovo, ni srebra ni zlata da nema vrlo mnogo.

¹⁸ A kad sede na presto carstva svog, neka prepiše sebi u knjigu ovaj zakon od sveštenika Levita;

¹⁹ I neka ga drži kod sebe i neka ga čita dok je živ, da se uči bojati se Gospoda Boga svog, držati sve reči ovog zakona i ove uredbe, i tvoriti ih;

²⁰ Da se ne bi podiglo srce njegovo iznad braće njegove, i da ne bi odstupilo od ove zapovesti ni nadesno ni nalevo, da bi dugo carovao on i sinovi njegovi u Izrailju.