1
Kako grad sjedi sam, koji je imao mnogo naroda! Kako je postala kao udovica! Ona koja je bila velika među narodima, i princeza među pokrajinama, kako je postala za danak!
2
Plačući plače noću, i suze su joj na obrazima; nema nikoga da je utješi od svih njenih ljubavnika; svi njeni drugovi su podmuklo postupili s njom, postali su joj neprijatelji.
3
Juda je otišla u izgnanstvo zbog nevolje i zbog mnogo služenja; ona prebiva među narodima, ne nalazi odmora; svi njeni progonitelji sustigoše je između tjesnaca.
4
Putevi Siona tuguju, jer niko ne dolazi na svečane prilike; sva njena vrata su pusta: njeni sveštenici uzdišu, njene device su ožalošćene, i za nju je gorčina.
5
Njenim protivnicima postali su glava, njeni neprijatelji su spokojni; jer je Jehova učinio da tuguje zbog mnoštva njenih prijestupa; njene bebe su otišle u zarobljeništvo pred protivnikom.
6
I od kćeri Sionske sav njen čast je izašao; njeni knezovi su postali kao jeleni koji ne nalaze pašu, i otišli su bez snage pred progoniteljem.
7
Jeruzalem se sjetila, u danima svoje nevolje i svoje podložnosti, svih svojih željenih stvari koje su bile iz drevnih dana; kada je njen narod pao u ruke protivnika, i niko joj nije pomogao, protivnici su je vidjeli, i rugali se njenom Šabatu.
8
Jerusalim je zgriješila grijeh; zato je izolovana; svi koji su je poštovali smatraju je bezvrijednom, jer su vidjeli njenu golotinju: ona čak uzdiše, i okreće se nazad unazad.
9
ט Njena nečistoća je u njenim suknjama; ne sjeća se svojih posljednjih vremena; zato je pala u čudima; nije imala utjehe. O Jehova, vidi moju nevolju; jer se neprijatelj uzvisio.
10
Protivnik je raširio svoju ruku na sve njene željene stvari; jer je vidjela narode kako ulaze u njeno svetište, koje si Ti zapovjedio da ne ulaze u skupštinu k Tebi.
11
Сви њени људи уздишу, траже хљеб; дали су своје жељене ствари за храну да врате душу; види, о Јехова, и погледај; јер сам постала безвредна.
12
Zar vam nije ništa, svi koji prolazite putem? Pogledajte, i vidite ima li bola kao moj bol, koji je na mene nanesen, s kojim me Jehova rastužio u dan Njegovog žestokog gnjeva.
13
S visine je poslao vatru u moje kosti, i ona je zavladala nad njima; postavio je mrežu za moje noge, vratio me unazad: dao mi je pustoš i slabost cijeli dan.
14
Јарам мојих преступа је везан његовом руком; они су оплетени и долазе на мој врат: Он је учинио да моја снага посрне, Господ ме је предао у њихове руке, од којих нисам у стању да устанем.
15
Gospod je pogazio sve moje moćne u mojoj sredini; pozvao je zajednicu protiv mene da slomi moje mladiće: Gospod je gazio tijesak za djevičansku kćer Jude.
16
Za ove stvari plačem; moje oko, moje oko teče vodom, jer je utješitelj koji bi trebao vratiti moju dušu daleko od mene; moji sinovi su pusti, jer je neprijatelj nadvladao.
17
Sion širi ruke svoje, i nema nikoga da je utješi; Jehova je zapovjedio o Jakovu, da njegovi protivnici budu svuda oko njega: Jeruzalem je izolovana među njima.
18
Jehova, On je pravedan; jer sam se pobunio protiv usta Njegovih; čujte, molim vas, svi narodi, i vidite bol moju; djevice moje i mladići moji otišli su u ropstvo.
19
Pozvao sam svoje ljubavnike, ali su me prevarili; moji svećenici i moji starješine su se predali u gradu, kada su tražili svoju hranu da povrate svoje duše.
20
Vidi, o Jehova, jer sam u nevolji; moja crijeva se prevrću, srce mi se okreće u meni, jer pobunom sam se pobunio; na ulici mač oduzima, u kućama je kao smrt.
21
Čuli su da uzdišem; nema nikoga da me utješi: svi moji neprijatelji su čuli za moje zlo stanje; raduju se što si to učinio: donijećeš dan koji si pozvao, i oni će biti kao ja.
22
Neka sve njihovo zlo dođe pred Tobom; i postupi s njima, kao što si postupio sa mnom za sve moje prijestupe; jer su moji uzdasi mnogi, i srce moje je slabo.
