5943. Ješćete najbolje obilje (pretilinu) ove zemlje. Da ovo označava usvajanje dobra, vidi se iz značenja jesti, što je biti povezan i usvojen (vidi br. 2187, 4745); i iz značenja pretiline ili obilja zemlje, naime Egipta, što je dobro u Prirodnom. Da obilje (debljina, salo) označava nebesko, ili dobro, jasno je iz mnogih odlomaka u Reči; ne samo debljina (salo) koje je kod životinja, nego i druge vrste, kao što je maslo i ulje. Sve u čemu ima masnoće, u nekoj meri označava ono što je dobro, kao što je mleko, kad i miro; da je pretilina (debljina) pretstavljala nebesko dobro, a i ljubav od Gospoda, vidi se po žrtvama paljenicama i prinosima, kada se salo sagorevalo na oltaru, a miris od toga je bio miris ugodni Jehovi. I zbog toga je sinovima Izrailjevim bilo zabranjeno da jedu salo; iz čega se vidi, kao i iz drugih stvari, da su stvari ustanovljene među Izrailjcima, bile pretstave nebeskih i duhovnih stvari, i da su stoga bile povezane sa svetim stvarima. Inače ne bi bilo razloga da se sve salo prinosi na žrtvu i da bude miris ugodni Jehovi; kao i zabrana da se jede krv. Zasigurno, bilo bi grubo misliti tako o Božanskom, ako bi se verovalo da je salo bilo prijatno Jehovi, i da bi Jehova dao zapovest koja ne bi sadržala nešto unutarnje! Osim toga, čovek bi bio odviše zemaljski i telesan, kada ne bi želeo da zna šta je označeno ovakvim stvarima; to bi bio znak da nema želje da zna stvari koje se odnose na Reč i na večni život; o čemu čitamo kod Mojsija: Uzmi sve salo po crijevima, i mrežicu na jetri, i oba bubrega, i salo oko njih, i zapali na oltaru. Po tom uzmi salo od ovna i rep i salo što je po crijevima, mrežicu na jetri i oba bubrega i salo oko njih, i desno pleće; jer je ovan posvetni (Izlazak 29:13, 22; i Levitska 3:4, 5, 935; 7:3, 4). Salo na plećima se takođe spaljivalo (Levitska 7:30, 31).

Da je to bio miris ugodni Jehovi, stoga: I neka zapali svećenik na oltaru: to je jelo od žrtve ognjene za ugodni miris. Sve je salo Jehovino Levitska 3:16. I svećenik neka pokropi krvlju po oltaru Jehovinom na vratima šatora od sastanka, i salo neka zapali za ugodni miris Jehovi Levitska 17:6. I na drugome mestu: A prvenca od krave ili prvenca od ovce ili prvenca od koze ne daj da se otkupi; svete su stvari; krvlju njihovm pokropi oltar, i salo njihovo zapali, da bude žrtva ognjena za miris ugodni Jehovi (Brojevi 18:17). Miris ugodni označava ono što je prijatno od dobra ljubavi. Da salo sinovi Izrailjevi nisu smeli jesti: Neka sve salo bude Jehovi. Stoga da je to uredba vječna od koljena na koljeno u svijem stanovima vašim da ne jedete sala ni krvi (Levitska 3:16, 17). I na drugome mestu: Kaži sinovima Izrailjevim, i reci: ne jedite sala od vola, ovce i koze. Ko bi jeo salo od stoke koju prinosi čovjek na žrtvu ognjenu Jehovi, neka se istrijebi iz naroda svojega onaj koji jede. Ni krvi ne jedite u stanovima svojim ni ptice niti od kojega živinčeta (Levitska 7:23, 25, 26). Žrtve paljenice i prinosi bili su glavni deo Božanske službe kod toga naroda (br. 923, 2180), pa stoga žrtve paljenice i prinosi označavaju bogoštovanje uopšte, a onim što je žrtvovano kao i celim postupkom žrtvovanja označen je kvalitet bogoštovanja, a salom i paljenjem sala označena je sama Božanska služba, koja je dobro ljubavi od Gospoda, kao što se vidi iz sledećih odlomaka.

Kod Isaije: Nijesi mi kupio za srebro (za novce) kada, niti si me pretilinom žrtava svojim počastio, nego si me mučio grijesima, i dosadio si mi bezakonjem svojim (Isaija 43:24. Nisi mi kupio za srebro (za novce) kada označava nisi sebi pribavio istine vere; niti si me pretilinom žrtava svojih počastio, označava da dobro ljubavi nije bilo pribavljeno.

Kod Davida: Žrtve paljenice pretile ću ti prinijeti s dimom od pretiline ovnujske, prinijeću ti teoce s jarićima (Psalam 66:15). Prinijeti pretilinu označava bogoštovanje od ljubavi.

Kod Mojsija: I reći će: gdje su bogovi njihovi? stijena u koju se uzdaše? Koji salo od žrtava njihovijeh jedoše i piše vino od naljeva njihovijeh? (Zak. Ponovljeni 32:37, 38). Ovo bi se moglo kazati za Neznabošce koji su mislili da bogove treba hraniti, posebno ovakvim stvarima; pošto nisu bili svesni da je pretilina žrtava bila nebesko, ili dobro ljubavi, u bogoštovanju; a da je vino u naljevima bilo istina vere iz toga; ove su stvari uticale na anđele dok su se prinosile žrtve, pa su stoga one bile zapoveđene kako bi nebo bilo blizu čoveka preko pretstava i korespondencija (saobraznosti).

Kod Davida:

2180. I uhvati tele mlado i dobro: da ovo označava Nebesko Prirodno koje je na sebe uzelo Racionalno kako bi se spojilo s opažanjem od Božanskog, vidi se iz značenja teleta, ili sina od vola, što u Reči označava prirodno dobro; i pošto se ovde radi o Gospodovom Racionalnom, ono se naziva mladim (nežnim) zato što je u njemu bilo nešto od Nebeskog Duhovnog ili istine od dobra, i dobra zbog nebeskog samog. . U pravom Racionalnom ima osećanja za istinu, i osećanja za dobro, kao što je gore pokazano u br. 2072, te se stoga naziva mladim (nežnim); ali se naziva i mladim i dobrim, kao što je to često u Reči, zbog braka istine i dobra, o čemu vidi gore, br. 2173. Da mlado tele, ili sin vola označava Nebesko Prirodno, ili, što je isto, prirodno dobro, vidi se posebno iz žrtava koje su bile glavni reprezentativi bogosluženja (bogoštovanja) u Hebrejskoj Crkvi, a posle i u Jevrejskoj. Njihove su žrtve uzimane iz tora ili iz stada, dakle od životinja raznih vrsta koje su bile čiste, kao što su volovi, telad, ovnovi, ovce, jarci, koze, jarad, i jaganjci, pored grlica i mladih golubova; sve su one označavale unutarnje stvari bogosluženja, to jest, stvari nebeske i duhovne (br. 2165, 2177), gde su životinje iz kora označavale nebeske prirodne stvari, a iz stada nebeske racionalne stvari; a pošto ima kako prirodnih tako i racionalnih stvari manje ili više unutrašnjih, stoga i ima toliko vrsta životinja koje su bile žrtvovane; to se vidi i po tome što je bilo određeno koje životinje treba da budu žrtve ognjene, kao razne žrtve, a i kao svakodnevne žrtve, na Sabate i na svetkovine, kao dobrovoljne, kao zahvalne, i kao zavetovane žrtve, neke za ispaštanje za krivicu i za greh, a neke za očošćenje i pranje, kao i žrtve pri posvećivanja; životinje su bile naročito imenovane, kao i njihov broj, kod svake vrste žrtve; ovo se nikad ne bi radilo da to nema neko osobito značenje, kao što se vidi iz onih odlomaka gde se radi o žrtvama, kao u Knjizi Izlaska XXIX; levitskoj I; III; IV; IX; XVI; XXIII; Brojevi VII; VIII; XV; XXIX; ali šta je označeno u pojedinim slučajevima, ovde nije mesto da se to objašnjava. Sličan je slučaj i sa Prorocima, gde se imenuju životinje; i iz njih se može videti da tele označava nebeske prirodne stvari. Da su ovime bile označene samo nebeske stvari, može se videti po heruvimima koje je video Jezikilj, i po životinjama koje je Jovan video pred prestoljem. O heruvimima je pisano kod toga Proroka: A lice bijaše u sve četiri lice čovječije i lice lavovo s desne strane, a s lijeve strane lice volujsko i lice orlolvo u sve četiri Levitska 1:10. A o četiri životinje pred prestoljem, ovako se piše kod Jovana: I pred prijestolo ijaše stakleno more, kao kristal; i na sred prijestola i oko prijestola četiri životinje, pune očiju sprijeda i sastrag. I prva životinja bješe kao lav, a druga kao tele, a treća životinja imaše lice kao čovjek, i četvrta bješe kao orao kad leti. I svaka od četiri životinje imaše po šest krila naokolo, i unutra puna očiju, i mira nemaju dan i noć govoreći: svet, svet, svet Gospod Bog svedržitelj, koji bješe, koji jeste, i koji će doći (Otkr. 4:6-8). Svak može videti da su heruvimima i životinjama pretstavljene svete stvari, kao i volovima i teladima u ovim odeljcima. Na sličan način i u proroštvu Mojsijevom o Josifu: Neka (blagoslov) siđe na glavu Josifovu i na tjeme odvojenome (Nazireju) između braće svoje. Krasota je njegova kao u prvenca teleta, i rogovi njegovi kao rogovi u jednoroga; njima će bosti narode sve do kraja zemlje; to je mnoštvo tisuća Efraimovijeh i tisuće Manasijine (Zakoni Ponovljeni 33:16, 17. Niko ne može razumeti ove stvari osim ako zna šta je označeno u unutrašnjem smislu volom, ili jednorogom, rogovima, i drugim stvarima. Što se tiče žrtava u opšem smislu, njih je zaista zapovedio Mojsije Izrailjskom narodu; ali Pradrevna Crkva, koja je postojala pre potopa, nije ništa znala o žrtovanjima, niti im je dolazilo na pamet da da se klanjaju Gospodu tako što će zaklati životinju. Ni Drevna Crkva, koja je bila posle potopa, nije znala za žrtve; to je bilo tek u reprezentativnoj crkvi, ali ne u bogosluženju uz zrtve, da su po prvi put ustanovljene u sledećoj crkvi, nazvanoj Hebrejska Crkva, odakle se proširilo po Neznabošcima, te je stiglo do Avrama, Isaka i Jakova, a tako i do Jakovljevog potomstva. Da je kod Neznabožaca postojalo bogosluženje uz žrtve, bilo je pokazano u br. 1343, kao i kod Jakovljevog potomstva pre nego li su napustili Egipat, dakle pre nego li je Mojsije naredio žrtve na Gori Sinajskoj, kao što se vidi iz Knjige Izlaska 5:3; 10:25,26; 18:12Č 24:4, 5; posebno od njihovog idolopoklonstva pred zlatnim teletom, o čemu se ovako piše kod Mojsija: Aron načini oltar pred teletom; i povika Aron i reče: sutra je praznik Gospodu. I sjutradan rano ustavši prinesoše žrtve paljenice i žrtve zahvalne; i posjeda narod, i jedoše i piše; a poslije ustaše da se igraju (Knjiga Izlaska 32:5, 6). Ovo se radilo dok je Mojsije bio na Gori Sinajskoj, a to znači pre nego li im je data zapovest za oltar i žrtve. Zapovest je data iz razloga što je idoloplokloničko bogosluženje već postojalo među njima, kao među Neznabošcima, pa se oni nisu mogli odvojiti od ovakvog bogosluženja, jer su oni smatrali da je to glavna sveta stvar, i zato što Gospo ikad ne lomi ono što je već iznutra usađeno je od detinjstva ukorenjeno kao sveto, osim kad je suporotno samom redu, negi On to savija, osobito ako su to u decu usadili njihovi očevi, te se tako ukorenilo. To je bio razlog da su žrtve ustanovljene na način o kojem čitamo u Mojsijevim Knjigama. Da Jehova nije odobravao žrtve, nego da su one samo bile dopuštene i tolerisane iz razloga koji je naveden, vidi se iz Proroka, kao kod Jeremije: Ovako veli Jehova nad vojskama Bog Izrailjhev: žrtve svoje paljenice sastavite s prinosima svojim, i jedite meso. Jer ne govorih ocima vašim niti im zapovijedih, kad ih izvedoh iz zemlje Egipatske, za žrtve paljenice ni za prinose. Nego im ovo zapovijedih govoreći: slušajte glas moj, i biću vam Bog i vi ćete biti moj narod, i idite svijem putovima koje vam zapovijedih, da bi vam dobro bilo(7:21-23). I kod Davida: Žrtve i darove ne ćeš. Ti si mi uši otvorio; žrtve paljenice i koja se za grijeh prinosi ne tražiš. Hoću činiti volju tvoju, Bože moj, i zakon je tvoj meni u srcu (Psalam 40:6, 8).

Opet: Jer žrtve ne ćeš: ja bih je prinio; za žrtve paljenice ne mariš. Žrtva je Bogu duh skrušen, srca skrušena i poništena ne odbacuješ, Bože (Psalam 51:16, 179). Ponovo: Ne treba mi uzimati teleta iz doma tvojega, ni jarića iz torova tvojih. Prinesi Bogu hvalu na žrtvu, i izvršuj višnjemu zavjete svoje (Psalam 50:9,14; 107:21,22; 116:17; Zakoni Ponovljeni 23:19).

Kod Osije: Tražim milost a ne žrtve, znanje o Bogu više nego žrtve ognjene Osija 6:6. Samuilo je rekao Saulu: Zar su mile Gospodu žrtve paljenice i prinosi kao kad se sluša glas njegov? Gle, poslušnost je bolja od žrtve, i pokornost je bolja od pretiline ovnujske (l Samuilova 15:22). I kod Miheja: Su čim ću doći pred Gospoda da se poklonim Bogu višnjemu? Hoću li doći preda nj sa žrtvama paljenicama? S teocima od godine? Hoće li Gospodu biti mile tisuće ovnova? Desetine potoka ulja? Hoću li dati prvenca za prijestup svoj? Plod utrobe svoje za grijeh duše svoje? Pokazao ti je, čovječe, što je dobro; i šta Gospod ište od tebe osim da činiš što je pravo i da ljubiš milost i da hodiš smjerno s Bogm svojim Mihej 6:6-8. Otuda se vidi da žrtve nisu bile naređene već dopuštene; osim toga, da su se u žrtvama gledale samo unutarnje stvari; da je primano ono to je unutrašnje a ne ono što je spoljašnje; zbog toga ih je Gospod ukinuo, kao što je pretskaza Danilo ovim rečima: I utvrdiće zavjet s mnogima za nedjelju dana, a u polovinu nedjelje ukinuće žrtvu i prinos; i krilima mrskim koja pustoše, do svršetka određenoga izliće se na pustoš Danijel 9:27. , govoreći o Gospodovom dolasku; vidi šta se kaže o ovome predmetu br. 922, 923, 1128, 1823{ign95} . Što se tiče teoca kojega je Avram spremio ili pripravio za tri čoveka{ign95} to je imalo isto značenje koje ima kod žrtvovanja{ign95} i to se vidi oz onoga što Avram kaže Sari{ign95} da treba da uzme tri merice {ign94}efe) belog brašna. O belom brašnu na jedno tele{ign95} ovo se kaže kod Mojsija: Kada uđete u zemlju. . . i kad stanete prinositi žrtvu ognjenu Gospodu{ign95} žrtvu paljenicu ili žrtvu zavjeta radi ili od drage volje ili o praznicima svojim. I kad prinosiš tele na žrtvu paljenicu{ign95} onda neka se nese uz tele dar tri efe bijeloga brašna pomiješana s po ina ulja{ign94}Knjiga Brojeva 15:2, 8, 9), gde se pominju tri efe, na jednom mestu tri desetine, na drugom mestu tri efe (merice); a za ovna je naloženo da se doda samo dve desetine, vidi stihovi 4-6 istoga poglavlja.