5943. Ješćete najbolje obilje (pretilinu) ove zemlje. Da ovo označava usvajanje dobra, vidi se iz značenja jesti, što je biti povezan i usvojen (vidi br. 2187, 4745); i iz značenja pretiline ili obilja zemlje, naime Egipta, što je dobro u Prirodnom. Da obilje (debljina, salo) označava nebesko, ili dobro, jasno je iz mnogih odlomaka u Reči; ne samo debljina (salo) koje je kod životinja, nego i druge vrste, kao što je maslo i ulje. Sve u čemu ima masnoće, u nekoj meri označava ono što je dobro, kao što je mleko, kad i miro; da je pretilina (debljina) pretstavljala nebesko dobro, a i ljubav od Gospoda, vidi se po žrtvama paljenicama i prinosima, kada se salo sagorevalo na oltaru, a miris od toga je bio miris ugodni Jehovi. I zbog toga je sinovima Izrailjevim bilo zabranjeno da jedu salo; iz čega se vidi, kao i iz drugih stvari, da su stvari ustanovljene među Izrailjcima, bile pretstave nebeskih i duhovnih stvari, i da su stoga bile povezane sa svetim stvarima. Inače ne bi bilo razloga da se sve salo prinosi na žrtvu i da bude miris ugodni Jehovi; kao i zabrana da se jede krv. Zasigurno, bilo bi grubo misliti tako o Božanskom, ako bi se verovalo da je salo bilo prijatno Jehovi, i da bi Jehova dao zapovest koja ne bi sadržala nešto unutarnje! Osim toga, čovek bi bio odviše zemaljski i telesan, kada ne bi želeo da zna šta je označeno ovakvim stvarima; to bi bio znak da nema želje da zna stvari koje se odnose na Reč i na večni život; o čemu čitamo kod Mojsija: Uzmi sve salo po crijevima, i mrežicu na jetri, i oba bubrega, i salo oko njih, i zapali na oltaru. Po tom uzmi salo od ovna i rep i salo što je po crijevima, mrežicu na jetri i oba bubrega i salo oko njih, i desno pleće; jer je ovan posvetni (Izlazak 29:13, 22; i Levitska 3:4, 5, 935; 7:3, 4). Salo na plećima se takođe spaljivalo (Levitska 7:30, 31).

Da je to bio miris ugodni Jehovi, stoga: I neka zapali svećenik na oltaru: to je jelo od žrtve ognjene za ugodni miris. Sve je salo Jehovino Levitska 3:16. I svećenik neka pokropi krvlju po oltaru Jehovinom na vratima šatora od sastanka, i salo neka zapali za ugodni miris Jehovi Levitska 17:6. I na drugome mestu: A prvenca od krave ili prvenca od ovce ili prvenca od koze ne daj da se otkupi; svete su stvari; krvlju njihovm pokropi oltar, i salo njihovo zapali, da bude žrtva ognjena za miris ugodni Jehovi (Brojevi 18:17). Miris ugodni označava ono što je prijatno od dobra ljubavi. Da salo sinovi Izrailjevi nisu smeli jesti: Neka sve salo bude Jehovi. Stoga da je to uredba vječna od koljena na koljeno u svijem stanovima vašim da ne jedete sala ni krvi (Levitska 3:16, 17). I na drugome mestu: Kaži sinovima Izrailjevim, i reci: ne jedite sala od vola, ovce i koze. Ko bi jeo salo od stoke koju prinosi čovjek na žrtvu ognjenu Jehovi, neka se istrijebi iz naroda svojega onaj koji jede. Ni krvi ne jedite u stanovima svojim ni ptice niti od kojega živinčeta (Levitska 7:23, 25, 26). Žrtve paljenice i prinosi bili su glavni deo Božanske službe kod toga naroda (br. 923, 2180), pa stoga žrtve paljenice i prinosi označavaju bogoštovanje uopšte, a onim što je žrtvovano kao i celim postupkom žrtvovanja označen je kvalitet bogoštovanja, a salom i paljenjem sala označena je sama Božanska služba, koja je dobro ljubavi od Gospoda, kao što se vidi iz sledećih odlomaka.

Kod Isaije: Nijesi mi kupio za srebro (za novce) kada, niti si me pretilinom žrtava svojim počastio, nego si me mučio grijesima, i dosadio si mi bezakonjem svojim (Isaija 43:24. Nisi mi kupio za srebro (za novce) kada označava nisi sebi pribavio istine vere; niti si me pretilinom žrtava svojih počastio, označava da dobro ljubavi nije bilo pribavljeno.

Kod Davida: Žrtve paljenice pretile ću ti prinijeti s dimom od pretiline ovnujske, prinijeću ti teoce s jarićima (Psalam 66:15). Prinijeti pretilinu označava bogoštovanje od ljubavi.

Kod Mojsija: I reći će: gdje su bogovi njihovi? stijena u koju se uzdaše? Koji salo od žrtava njihovijeh jedoše i piše vino od naljeva njihovijeh? (Zak. Ponovljeni 32:37, 38). Ovo bi se moglo kazati za Neznabošce koji su mislili da bogove treba hraniti, posebno ovakvim stvarima; pošto nisu bili svesni da je pretilina žrtava bila nebesko, ili dobro ljubavi, u bogoštovanju; a da je vino u naljevima bilo istina vere iz toga; ove su stvari uticale na anđele dok su se prinosile žrtve, pa su stoga one bile zapoveđene kako bi nebo bilo blizu čoveka preko pretstava i korespondencija (saobraznosti).

Kod Davida:

2179. Avram otrča ka govedima: da ovo označava prirodno dobro, vidi se iz značenja goveda i volova koji pripadaju krdu, o čemu će uskoro biti govora. Da životinje, bilo u krdu ili u stadu, označavaju stvari kod čoveka, može se videti iz onoga što je pokazano u br. 45, 142, 143, 246, 714, 715, 719, 776; vidi i ono što je rečeno o životinjama koje se koriste kao žrtve br. 1823. Može izgledati čudno svakome da životinje pomenute u Reči, kao i one koje su se prinosile na žrtve, da označavaju dobra i istine, ili, što je isto, nebeske i duhovne stvari; razlog je ukratko ovaj. U svetu duhova, pogledu se pokazuju različite pretstave (reprezentativi), pa se i životinje pokazuju pred očima duhova, kao konji sa raznim opremama, volovi, ovce, jagnjad, i druge vrste životinja, ponekad takve kakve se nikad nisu videle na zemlji, a koje su samo pretstave; i proroci su videli takve stvari, kao što je u Reči zabeleženo, a koje imaju isti izvor. Životinje koje se tamo pokazuju su pretstave osećanja dobra i istine, a isto tako zla i obmane. Dobri duhovi savršeno dobro znaju šta one označavaju. I oni shvataju po tome o čemo anđeli razgovaraju, jer se govor anđela spušta u svet duhova, i ponekad se pokazuje pogledu. Kao, na primer, kada se pokažu konji, oni znaju da anđeli razgovaraju o intelektualnim stvarima; kada se pokazuju volovi i goveda, da se govori o prirodnim dobrima; kada se pokažu ovce, da je govor o racionalnim stvarima i o čestitosti; kada se pokažu jaganjci, to je o dobru koje je još više unutarnje, i o nevinosti; tako i u drugim slučajevima. Pošto su ljudi Pradrevne Crkve imali komunikaciju s duhovima i s anđelima, i pošto su imali neprekidno snove i viđenja kao što su to imali proroci, stoga, čim bi videli neku životinju, oni su imali ideju (pretstavu) šta ona označava. Od njih su prvo došle reprezentacije i značenja, što se nastavilo dugo posle njihovog vremena, pa su se (ti snovi i viđenja) poštovali zbog njihove drevnosti, tako da su ljudi pisali u pretstavama, a knjige, koje nisu bile tako napisane, nisu se cenile, i nisu smatrane svetima ako su bile napisane unutar crkve. Iz ovih i drugih skrivenih razloga biće, po Božanskoj milosti Gospodovoj, govora na drugome mestu, jer su i knjige u Reči bile tako napisane.