Kratki Prikaz Učenja Nove Crkve, Na koju se misli pod “Novim Jerusalimom” U knjizi Otkrovenja

Autor Emanuel Svedenborg, 1769.

I ja Jovan videh grad sveti, Jerusalim nov, gde silazi od Boga s neba, pripravljen kao nevesta ukrašena mužu svom. I čuh glas veliki s neba gde govori: Evo skinije Božije među ljudima, i živeće s njima, i oni će biti narod Njegov, i sam Bog biće s njima Bog njihov. I Bog će otrti svaku suzu od očiju njihovih, i smrti neće biti više, ni plača, ni vike, ni bolesti neće biti više; jer prvo prođe. I reče Onaj što seđaše na prestolu: Evo sve novo tvorim. I reče mi: Napiši, jer su ove reči istinite i verne. (Otkrovenje 21:2, 5)

Sadržaj

Uvod (odeljak 1)

Dogme Rimokatolika u vezi sa justifikacijom sa Tridentskog sabora (odeljci 2-8)

Dogme Protestanata u vezi sa justifikacijom, na osnovu Formula Concordiae (9-15)

Nacrt Učenja Nove Crkve (16)

1. Crkve koje su se Reformacijom odvojile od Rimokatoličke Crkve razlikuju se u raznim stvarima; ali sve se slažu u odredbama u vezi sa trojstvom osoba u božanskom, prvobitnim grehom od Adama, imputacijom Hristovih zasluga i justifikacijom putem same vere (17-18)

2. Rimokatolici, pre Reformacije, podučavali su potpuno iste stvari kao Reformisani posle nje, u vezi sa četiri gorepomenute odredbe. . . (19-20)

3. Vodeći reformisti… zadržali su sve dogme…; ali su odvojili dobročinstvo ili dobra dela od te vere i proglasili da ona istovremeno ne spasavaju, jer su imali u vidu totalnu odvojenost od Rimokatolika u odnosu na suštinske stvari crkve, koje su vera i dobročinstvo… (21-23)

4. Vodeći reformisti pripojili su dobra dela i takođe ih prisajedinili svojoj veri, ali sa čovekom kao pasivnim subjektom… (24-29)

5. Kompletan teološki sistem u Hrišćanskoj crkvi današnjice zasnovan je na ideji o tri Boga, koja izrasta iz doktrine o trojstvu osoba (30-38)

6. Dogme te teologije pokazuju se kao pogrešne pošto je ideja trojstva osoba i odatle o tri Boga, bila odbačena, a ideja o jednom Bogu u kome je Božansko Trojstvo bila primljena umesto nje (39-40)

7. Tada je istinski spasavajuća vera, koja je vera u jednog Boga, sjedinjena sa dobrim delima, priznata i primljena. (41-42)

8. Ova vera je u Boga spasitelja Isusa Hristosa, koja je u svojoj jednostavnoj formi sledeća: 1. da postoji jedan Bog u kome je Božansko Trojstvo…; 2. spasavajuća vera je verovati u njega; 3. zla treba da budu izbegavana … ; 4. dobra treba da budu činjena . . . ; 5. ona treba da budu činjena od strane čoveka kao od njega samog, ali treba verovati da su od Gospoda. . . (43-44)

9. Vera današnjice odvojila je religiju od crkve, jer se religija sastoji u priznavanju jednog Boga i bogosluženju njemu na osnovu vere dobročinstva. (45-46)

10. Vera današnjice ne može da bude sjedinjena sa dobročinstvom i proizvede bilo kakve plodove koji su dobra dela. (47-50)

11. Iz vere današnje crkve proizlazi bogosluženje sa usana, a ne od života. . . (51-52)

12. Doktrina današnje crkve protkana je različitim paradoksima… I, zbog toga, njene dogme mogu da uđu samo u pamćenje, a ne mogu ni u jedan deo razumevanja . . . (53-57)

13. Dogme današnje crkve ne mogu da budu naučene i zadržane bez velikih teškoća. . . (58-59)

14. Doktrina vere današnje crkve pripisuje ljudske osobine Bogu. . . (60-63)

15. Vera današnje crkve proizvela je čudovišna rođenja… Jeresi od najranijeg doba do današnjih dana iskakale su iz doktrine zasnovane na ideji o tri Boga… (64-69)

16. Na poslednje stanje današnje crkve, kad je ova na svom kraju, misli se pod iscrpljivanjem doba; a zatim dolaskom Gospoda (Matej 24:3). (70-73)

17. Na zagađenost iz obmana… koja danas preovlađuje u Hrišćanskim crkvama, misli se pod “nevoljom velikom kakva nije bila od postanja sveta dosad niti će biti” (Matej 24:21). (74-76)

18. Neće biti ni ljubavi, ni vere, niti poznanja dobra i istine u poslednje vreme crkve, kad se približava kraju… (77-81)

19. Na one koji su u današnjoj veri misli se pod “jarcima” u knjizi proroka Danila i Jevanđelju po Mateju. (82-86)

20. Na one koji su se potvrdili u današnjoj veri misli se u Otkrovenju pod “aždahom i njenim dvema zverima” i pod “skakavcima” . . . (87-90)

21. Osim ako je nova crkva uspostavljena od Gospoda, niko ne može biti spasen . . . (91-94)

22. Na otvaranje i odbacivanje dogmi vere današnje crkve i otkrovenje i primanje načela nove crkve, misli se u rečima u Otkrovenju 21:5. . . (95-98)

23. Nova crkva koja treba da bude uspostavljena od Gospoda jeste novi Jerusalim, o kome se govori u Otkrovenju 21 i 22 . . . (99-101)

24. Vera nove crkve ne može ni na koji način da bude sjedinjena sa verom prethodne crkve. . . (102-104)

25. Rimokatolici danas ne znaju ništa o imputaciji Hristovih zasluga i justifikaciji verom odatle… jer je ona u potpunosti skrivena ispod spoljašnjosti njihovog bogosluženja; iz tog razloga, ako bi odstupili od svojih spoljašnjosti (spoljnih izraza) bogosluženja… mogli bi biti uvedeni u novi Jerusalim. . . (105-115)

Zaključak

Dodatak (116-120)

---

Prevodilac M. Žikić

Izdavač:

The Lord’s New Church which is Nova Hierosolyma

1725 Huntingdon Road, Huntingdon Valley, PA 19006 USA

www.thelordsnewchurch.org

Srpsko izdanje objavljeno 2021

59. Kratka analiza

Da razumevanje mora da se drži u pokornosti prema veri, postavljeno je kao moto ispred dogmi savremene crkve, da označi da su njihove unutarnje misterije ili arkane koje, pošto ih nadmašuju, ne mogu da se uliju u superiornu oblast razumevanja i tamo budu shvaćene, vidite gore (br. 54). Oni sveštenici crkve koji imaju ambiciju da budu značajni zbog svoje reputacije mudrosti i žele da budu viđeni kao proroci u duhovnim stvarima, upijaju i gutaju u školama takve stvari, posebno u smislu nadmašivanja razumevanja drugih, što čine sa pohlepom, ali ipak i sa teškoćama. I pošto su zbog toga proglašeni mudrima, a oni koji su se izdvojili i obogatili iz takvih skrivenih skladišta čašćavani su doktorskim kapama i episkopalnim odorama, oni u svojim mislima obrću i sa svojih predikaonica podučavaju jedva nešto drugo osim misterija vezanih za justifikaciju samom verom i dobrim delima kao njenim poniznim pratiocima.

A iz svoje erudicije jednako povezane sa verom i dobrim delima, oni ih na čudesan način ponekad razdvajaju, a ponekad spajaju; kao da su držali veru u jednoj ruci, a dela dobročinstva u drugoj i u nekom trenutku rašire ruke i tako ih razdvajaju, a u drugom sklope ruke i tako ih sjedinjuju. Ali ovo će biti ilustrovano primerima. Oni podučavaju da dobra dela nisu neophodna za spasenje, jer čim ih čovek čini postaju zasluge; istovremeno podučavaju takođe da dobra dela obavezno slede veru i da oboje zajedno čine jedno u predmetu spasenja. Oni podučavaju da vera bez dobrih dela, pošto je živa, opravdava; i istovremeno, da vera bez dobrih dela, pošto je mrtva, ne opravdava. Oni podučavaju da vera nije ni zaštićena ni sačuvana dobrim delima; i istovremeno, da dobra dela proizlaze od vere, kao plod od drveta, svetlost od sunca i toplina od vatre. Oni podučavaju da dobra dela čine veru savršenom kad joj se pridruže; i istovremeno, da sjedinjavanjem kao u braku ili u jednom obliku, lišavaju veru njene spasavajuće suštine.

Oni podučavaju da Hrišćanin ne odgovara zakonu; a istovremeno, da mora da bude u dnevnoj primeni zakona. Podučavaju da ako su dobra dela umešana u rad spasenja verom, kao kod oprosta grehova, justifikacije, preporoda, oživljavanja i spasenja, onda su ona štetna; ali ako nisu umešana, korisna su. Oni podučavaju da Bog kruniše svoje darove, koji su dobra dela, nagradama takođe duhovnim, ali ne i spasenjem i večnim životom. Jer je veri bez dela, kako kažu, namenjena kruna večnog života. Podučavaju da je sama vera kao kraljica, koja hoda na primeren način sa dobrim delima kao svitom pomoćnika iza sebe; ali ako joj se oni pridruže tamo napred i ljube je, ona je zbačena sa prestola i nazvana preljubnicom. Ali posebno, kada podučavaju veru i dobra dela istovremeno, vide zaslugu na jednoj strani i nezasluženost na drugoj, čineći izbor načina obraćanja koji koriste u dva različita smisla; jedan za pastvu, a drugi za sveštenstvo. Za pastvu, tako da se njena nagost ne pokazuje i za sveštenstvo, tako da se pokazuje.

Razmotrite sada, da li iko ko čuje takve stvari može iz njih da izvuče bilo kakvu doktrinu koja vodi spasenju, ili će pre, od očiglednih suprotnosti odatle, postati slep i onda pipati tražeći objekte spasenja, kao onaj koji hoda u mraku. Ko u ovom slučaju može iz evidencije dobrih dela da kaže da li on ima išta vere ili ne; i da li je bolje izbeći dobra dela zbog opasnosti od traženja zasluga ili ih činiti u strahu od gubitka vere? Ali ako ti, prijatelju, odvajaš sebe od takvih suprotnosti i izbegavaš zla kao grehe i činiš dobro i veruješ u Gospoda, spasavajuća justifikacija će ti biti data.