Разговор након доручка

(Коментар о Јеванђеље по Јовану 21:15-25)

У првом делу овог поглавља седам ученика се вратило кући у Галилеју. Они су отишли на пецање, видели Исуса на обали, следили његовим упутствима да пецају с десне стране чамца, извукли су мрежу напуњену 153 рибом на обалу и ... како почиње друга половина поглавља, управо су имали завршили су брзи раст са Њим. Сада се опуштају.

Исус каже Петру: "Да ли ме волиш?" и Петар, можда мало запрепашћен питањем, мислећи да је одговор очит, одговара „да“, а Исус одговара: „Нахрани моја јагњета“. Још два пута овај низ се понавља, али са неким изменама. Затим, након овог необичног разговора, Господин им свима говори малу присподобу о томе да буду млади и касније остареју. Тада Господ говори Петру да га слиједи, а Петар, наизглед љубоморан, пита шта Иван треба да ради. Господ благо побија Петрову љубомору рекавши: "Ако овај човек посегне док ја не дођем шта вам је то?", Али тада каже и Ивану да га следи.

Коначно, Иваново еванђеље, и заиста збирка сва четири еванђеља, затвара се објашњењем Јована да је писац овог еванђеља.

Дакле, погледајмо пажљивије у разговору, присподобама и избијању љубоморе.

У овом делу приче помињу се само два од седам ученика, Петар и Јован. Петар представља веру или истину, али истина о духовним стварима у које стварно верујемо од Бога. Јован представља добро или љубав према ближњем. Прво пребива у делу који разуме, а други у вољи.

Говорећи Петру да храни овце, Господ каже да следити Њега значи проповедати истине које сви ученици сада знају о Господу, његовом доласку и о томе како треба водити живот, како би могао бити следбеник Господ у новој цркви. У разговору је Господин директан и сондиран. "Симон, Јонасов сине, волиш ли ме више од овога?" Мислим да се Петра пита да ли воли Господа, Исуса, више него што воли своје колеге галилејске пријатеље, иако је то двосмислено, може ли значити „да ли ме волиш више од ових шесторице?“ Када Петар одговори први пут каже: "Господе, знаш да те волим."

Уз ово прво од три пробна питања, Господин одговара „Храните моја јагњета“, док је након тога одговор „Храните моје овце“. Овце и јагње обоје представљају људе који воле љубав према добру, али док овце значе оне који воле чинити добро ради ближњег, јагње значе оне који чине добро зарад Господа. Прво је духовно добро, а друго више, и назива се небеско добро. Али људи који у почетку желе чинити добро не знају шта је добро; они то морају научити из Речи и бити поучени. Због тога се Петру каже да их „нахрани“, што значи да истина мора указивати на то колико добро треба учинити. Да би се урадиле добре ствари, мора се повезати жеља воље и разумевање како се то може решити. За успешан хришћански живот, или у већем обиму, хришћанска црква, "Петар" и "Јован", морају да раде у складу.

Затим долази парабола. "Када сте били млади, сами сте се спремили и радили оно што сте желели. Али када постанете стари, морате посегнути за помоћ и други ће вас одвести тамо где не желите да идете."

Изгледа да се овде не уклапа, али наравно да јесте, и на два начина. Први начин је дат у библијском тексту; говори о Господиновој смрти да су га сва пророчанства водила ка његовом распећу, као што је већ поменуто. Други начин је лекција за све нас. Када смо млади, самоуверени и јаки, осећамо да можемо радити оно што желимо и није нам потребна никаква помоћ. Искушења да чинимо зло с којима се ми сами можемо суочити. Али кад будемо мудрији схватамо да сва наша снага долази од Господара, и ако наставимо да зависимо само од нас самих, искушења из пакла ће бити прејака и ми ћемо бити приморани да радимо оно што пакао желе за нас, а не оно што желимо. Морамо научити у почетку да следимо Господа и да зависимо од Њега. То каже на крају присподобе, где се чини да се не уклапа док не разумијемо присподобу. "А кад је то рекао, он им каже: слиједите ме." То је оно што такође морамо да урадимо.

Петар је сретан што проповиједа истину и можда осјећа да је издвојен, али такође схвата да Јован такође воли Господа и да је вољен заузврат. Па пита: "А шта овај човек треба да ради?" Изгледа да потребна хармонија још увек није присутна и да је Петер љубоморан на везу, и вероватно се нада да ће му бити осигурано да је број један ... али то се неће догодити. Петру је једноставно речено да то није важно; он мора да ради посао који му је дат.

Подсећам на причу о Јакову и Езаву, у Постанак 25, где је Езав прворођени и наследиће од Изак-а право рођења и благослов. Јаков занатом који је осмислила његова мајка превари Изака и краде оно што је Езав. Затим бежи у Падан-Арам и тамо остаје са ујаком и постаје богат. Тек се на повратку, када се бори са анђелом, а име му је промењено у Израел, поново среће са Изавом. Промјена имена значи да сада када је Јаков богат истином из Речи, сада пријатељским сусретом са Езавом, такође богатим, да се два близанаца могу у присподоби спојити у једну личност, звану Израел, што значи спајање добра и истина у уму.

Езав значи нешто слично Ивану, оба представљају доброту или истинску љубав. Јаков значи нешто слично Петру, оба представљају истину научену из Речи. Свако наизглед непријатељство између њих око тога што је важније може их учинити и бескорисним, а код особе која постаје анђеоска (као што би сви требали тежити) нема непријатељства. Истина омогућава добро, а добро надахњује истину да би се нешто постигло. Иако о њима можемо засебно мислити и говорити, они су (савршено у Господу, а мање речено у анђелима) спојени у јединство како бисмо могли да буду ожењени. Брак Божијег добра и Божанске истине је извор свега створења. Да, све креација.

Овај брак добра и истине и потреба да обоје радимо у нашим животима, у равнотежи и хармонији, темељни је новохришћански концепт.

У Еванђељима постоји само још једна прича која се дешава после ове. У њему се остали ученици придружују овде поменутим седморицама да чују последње Господове заповести.

764. IV. This night is followed by morning, and morning is the Lord's coming.

The succeeding states of the church in general and in particular are described in the Word by the four seasons of the year, spring, summer, autumn and winter, and by the four times of day, morning, midday, evening and night. Since the present-day Christian church is in night, it follows that morning is at hand, that is, the first state of a new church. It can be established from the following passages that successive states of the church are described in the Word by the four periods of daylight:

Until the evening and the morning, two thousand three hundred [days], then will the holy place be made holy ¹ . The vision of the evening and the morning is truth, Daniel 8:14, 26.

One is calling to me from Seir, Watchman, what of the night? The watchman says, The morning is coming, and night again, Isaiah 21:11-12.

The end has come, the morning has come upon you, you that dwell in the land. Look, the day has come, the morning has gone forth, Ezekiel 7:6-7, 10.

Jehovah morning by morning will set His judgment in light, nor will He fail, Zephaniah 3:5. God is in her midst, God will help her when morning breaks, Psalms 46:5.

I have waited for Jehovah, my soul waits for the Lord more than those that watch for the morning, those that watch for the morning. For with Him is a wealth of redemption, and He will redeem Israel, Psalms 130:5-8.

[2] In these passages evening and night mean the final period of the church, morning its first period. The Lord Himself is also called the morning in the following passages:

The God of Israel spoke, the Rock of Israel talked to me. He is like the light of morning, a morning without clouds. 2 Samuel 23:3-4.

I am the root and offspring of David, the bright star of morning, Revelation 22:16.

From the womb of the dawn the dew of your youth is on you, Psalms 110:3.

These things are said of the Lord. It was because the Lord is the morning that He also rose from the tomb in the early morning, so as to begin a new church (Mark 16:2, 9).

[3] The Lord's coming is to be awaited, as is plainly established by His prediction of it in Matthew:

When Jesus was seated on the Mount of Olives, the disciples came to him, saying, Tell us, what is the sign of your coming and of the ending of the age? Matthew 24:3.

After the affliction of those days the sun will be darkened, and the moon will not give its light, the stars will fall from the sky, and the powers of the heavens will be shaken. Then will the sign of the Son of Man appear, and they will see the Son of Man coming in the clouds of heaven with power and glory, Matthew 24:29-30; Mark 13:26; Luke 21:27.

As were the days of Noah, so too will be the coming of the Son of Man. Therefore be ready, for at the time you do not expect, the Son of Man will come, Matthew 24:37, 39, 44, 46.

In Luke:

When the Son of Man comes, will He find faith upon the earth? Luke 18:8.

In John:

Jesus said of John, If I want him to stay until I come... John 21:22-23.

[4] In the Acts of the Apostles:

When they saw Jesus lifted up into heaven, two men stood before them in white clothing, and they said, Jesus who has been lifted up from you into heaven, will come like this, as you have seen him going into heaven, Acts of the Apostles 1:9-11.

In Revelation:

The Lord, the God of the holy prophets, has sent His angel to show His servants what must happen. Behold, I am coming. Blessed is he who keeps the words of the prophecy ² of this book. And behold, I am coming, and my reward is with me, so that I may give to each according to what he has done, Revelation 22:6-7, 12.

Further:

I, Jesus, have sent my angel to bear witness of these things to you in the churches. I am the root and the offspring of David, the bright star of the morning. The spirit and the bride say, Come. And let him who hears say, Come. And let him who is thirsty come; and let whoever will, take the water of life without payment. Rev:16-17.

Further:

He who bears witness to these things says, I am coming indeed. Amen, come indeed, Lord Jesus. The grace of the Lord Jesus Christ be with you all. Amen, Revelation 22:20-21.

Фусноте: