¹ Tada se podiže Jakov i otide u zemlju istočnu.

² I obzirući se ugleda studenac u polju; i gle, tri stada ovaca ležahu kod njega, jer se na onom studencu pojahu stada, a veliki kamen beše studencu na vratima.

³ Onde se skupljahu sva stada, te pastiri odvaljivahu kamen s vrata studencu i pojahu stada, i posle opet privaljivahu kamen na vrata studencu na njegovo mesto.

⁴ I Jakov im reče: Braćo, odakle ste? Rekoše: Iz Harana smo.

⁵ A on im reče: Poznajete li Lavana sina Nahorovog? Oni rekoše: Poznajemo.

⁶ On im reče: Je li zdrav? Rekoše: Jeste, i evo Rahilje kćeri njegove, gde ide sa stadom.

⁷ I on reče: Eto još je rano, niti je vreme vraćati stoku; napojte stoku pa idite i pasite je.

⁸ A oni rekoše: Ne možemo, dokle se ne skupe sva stada, da odvalimo kamen s vrata studencu, onda ćemo napojiti stoku.

⁹ Dok on još govoraše s njima, dođe Rahilja sa stadom oca svog, jer ona pasaše ovce.

¹⁰ A kad Jakov vide Rahilju kćer Lavana ujaka svog, i stado Lavana ujaka svog, pristupi Jakov i odvali kamen studencu s vrata, i napoji stado Lavana ujaka svog.

¹¹ I poljubi Jakov Rahilju, i povikavši zaplaka se.

¹² I kaza se Jakov Rahilji da je rod ocu njenom i da je sin Revečin; a ona otrča te javi ocu svom.

¹³ A kad Lavan ču za Jakova sina sestre svoje, istrča mu na susret, i zagrli ga i poljubi, i uvede u svoju kuću. I on pripovedi Lavanu sve ovo.

¹⁴ A Lavan mu reče: Ta ti si kost moja i telo moje. I osta kod njega ceo mesec dana.

¹⁵ Tada reče Lavan Jakovu: Zar badava da mi služiš, što si mi rod? Kaži mi šta će ti biti plata?

¹⁶ A Lavan imaše dve kćeri: starijoj beše ime Lija, a mlađoj Rahilja.

¹⁷ I u Lije behu kvarne oči, a Rahilja beše lepog stasa i lepog lica.

¹⁸ I Jakovu omile Rahilja, te reče: Služiću ti sedam godina za Rahilju, mlađu kćer tvoju.

¹⁹ A Lavan mu reče: Bolje tebi da je dam nego drugom; ostani kod mene.

²⁰ I odsluži Jakov za Rahilju sedam godina, i učiniše mu se kao nekoliko dana, jer je ljubljaše.

²¹ I reče Jakov Lavanu: Daj mi ženu, jer mi se navrši vreme, da legnem s njom.

²² I sazva Lavan sve ljude iz onog mesta i učini gozbu.

²³ A uveče uze Liju kćer svoju i uvede je k Jakovu, i on leže s njom.

²⁴ I Lavan dade Zelfu robinju svoju Liji kćeri svojoj da joj bude robinja.

²⁵ A kad bi ujutru, gle, ono beše Lija; te reče Jakov Lavanu: Šta si mi to učinio? Ne služim li za Rahilju kod tebe? Zašto si me prevario?

²⁶ A Lavan mu reče: Ne biva u našem mestu da se uda mlađa pre starije.

²⁷ Navrši nedelju dana s tom, pa ćemo ti dati i drugu za službu što ćeš služiti kod mene još sedam godina drugih.

²⁸ Jakov učini tako, i navrši s njom nedelju dana, pa mu dade Lavan Rahilju kćer svoju za ženu.

²⁹ I dade Lavan Rahilji kćeri svojoj robinju svoju Valu da joj bude robinja.

³⁰ I tako leže Jakov s Rahiljom; i voljaše Rahilju nego Liju, i stade služiti kod Lavana još sedam drugih godina.

³¹ A Gospod videći da Jakov ne mari za Liju, otvori njoj matericu, a Rahilja osta nerotkinja.

³² I Lija zatrudne, i rodi sina, i nadede mu ime Ruvim, govoreći: Gospod pogleda na jade moje, sada će me ljubiti muž moj.

³³ I opet zatrudne, i rodi sina i reče: Gospod ču da sam prezrena, pa mi dade i ovog. I nadede mu ime Simeun.

³⁴ I opet zatrudne, i rodi sina, i reče: Da ako se sada većpriljubi k meni muž moj, kad mu rodih tri sina. Zato mu nadeše ime Levije.

³⁵ I zatrudne opet, i rodi sina, i reče: Sada ću hvaliti Gospoda. Zato mu nadede ime Juda; i presta rađati.

¹ Molim vas dakle ja sužanj u Gospodu, da se vladate kao što prilikuje vašem zvanju u koje ste pozvani,

² Sa svakom poniznošću i krotošću, s trpljenjem, trpeći jedan drugog u ljubavi,

³ Starajući se držati jedinstvo Duha u svezi mira;

⁴ Jedno telo, jedan duh, kao što ste i pozvani u jednoj nadi zvanja svog.

⁵ Jedan Gospod, jedna vera, jedno krštenje,

⁶ Jedan Bog i Otac svih, koji je nad svima, i kroza sve, i u svima nama.

⁷ A svakome se od nas dade blagodat po meri dara Hristovog.

⁸ Zato govori: Izišavši na visinu zaplenio si plen, i dade dare ljudima.

⁹ A šta iziđe, šta je, osim da i siđe u najdonja mesta zemlje?

¹⁰ Koji siđe to je Onaj koji i iziđe više svih nebesa da ispuni sve.

¹¹ I On je dao jedne apostole, a jedne proroke, a jedne jevanđeliste, a jedne pastire i učitelje,

¹² Da se sveti priprave za delo službe, na sazidanje tela Hristovog;

¹³ Dokle dostignemo svi u jedinstvo vere i poznanje Sina Božijeg, u čoveka savršenog, u meru rasta visine Hristove;

¹⁴ Da ne budemo više mala deca, koju ljulja i zanosi svaki vetar nauke, u laži čovečijoj, putem prevare;

¹⁵ Nego vladajući se po istini u ljubavi da u svemu uzrastemo u Onome koji je glava, Hristos.

¹⁶ Iz kog je sve telo sastavljeno i sklopljeno svakim zglavkom, da jedno drugom pomaže dobro po meri svakog uda, i čini da raste telo na popravljanje samog sebe u ljubavi.

¹⁷ Ovo dakle govorim i svedočim u Gospodu da više ne hodite kao što hode i ostali neznabošci u praznosti uma svog,

¹⁸ Koji imaju smisao tamom pokriven, i udaljeni su od života Božijeg za neznanje koje je u njima, za okamenjenje srca svojih;

¹⁹ Koji ostavivši poštenje predadoše se besramnosti, na činjenje svake nečistote i lakomstva.

²⁰ Ali vi tako ne poznaste Hrista;

²¹ Jer Ga čuste i u Njemu se naučiste, kao što je istina u Isusu,

²² Da odbacite, po prvom življenju, starog čoveka, koji se raspada u željama prevarljivim;

²³ I da se obnovite duhom uma svog,

²⁴ I obučete u novog čoveka, koji je sazdan po Bogu u pravdi i u svetinji istine.

²⁵ Zato odbacite laž, i govorite istinu svaki sa svojim bližnjim; jer smo udi jedan drugom.

²⁶ Gnevite se i ne grešite; sunce da ne zađe u gnevu vašem.

²⁷ Niti dajte mesta đavolu.

²⁸ Koji je krao više da ne krade, nego još da se trudi, čineći dobro rukama svojim da ima šta davati potrebnome.

²⁹ Nikakva rđava reč da ne izlazi iz usta vaših, nego samo šta je dobro za napredovanje vere, da da blagodat onima koji slušaju.

³⁰ I ne ožalošćavajte Svetog Duha Božijeg, kojim ste zapečaćeni za dan izbavljenja.

³¹ Svaka gorčina, i gnev, i ljutina, i vika, i hula, da se uzme od vas, sa svakom pakošću.

³² A budite jedan drugom blagi, milostivi, praštajući jedan drugom, kao što je i Bog u Hristu oprostio vama.