23. псалам је једно од најпознатијих и најомиљенијих књижевних дела на свету и можда је најбоља песма икада написана. Такође је леп пример моћи фигуративног језика: дубоке ствари читамо у визији себе као овце, коју је љубазни пастир водио до зелених пашњака и добре воде. Оснажујуће је осећати самопоуздање да неустрашиво одлазите у долину сенке смрти и осећати љубав и бригу стола који је Господ припремио и чаше толико пуне да се прелива.

Међутим, оно што људи не знају јесте да овај језик заправо има прецизна унутрашња значења и да када их видимо у песми постоји још дубља лепота. То је зато што је оно што заправо описује пут до неба и жестока жеља коју Господ мора да нас одведе тамо.

Први корак је пустити Господа да нам буде пастир - да прихватимо Његово учење и Његово вођство. Зелени пашњаци и мирне воде представљају ствари које ће нас научити за путовање. Тада Он почиње да ради изнутра, сређујући наш духовни живот, тако да желимо да чинимо оно што је добро и да волимо једни друге. То се представља враћањем наших душа и водећи нас стазама праведности.

Али и даље ћемо се суочавати са изазовима. Ми и даље живимо спољашњи живот, ван света, и подложни смо жељама које се јављају у тим спољним, у нашим телесним животима. То је долина сенке смрти. Али штап и особље представљају истину од Господа и на спољном и на унутрашњем нивоу, идеје које нас могу бранити од тих жеља.

А ако наставимо да следимо, Господ ће нам припремити трпезу - место у нама које може испунити љубављу (уље за помазање) и мудрошћу (преливена чаша). Тако преображени, можемо ући на небо, с љубављу према другима („доброта“) и љубављу од Господа („милост“) и можемо волети и бити вољени до вечности.

Једна од многих лепих ствари у вези с овим је чињеница да је Господ тај који заиста обавља сав посао. У целом тексту овца једино предузима ходање долином сенке смрти. Осим тога, они следе Господа, верују Господу, прихватају благослове Господње. И то је заиста тачно! У спољним државама (у долини) можда се чини да сами обављамо посао, али изнутра, духовно, једноставно треба да се предамо Господу и пустимо да нас благослови.

Основна идеја овде је да нас је Господ створио да би могао да нас воли, волећи нас жели да будемо срећни, зна да ће наша највећа срећа доћи од тога што смо Му спојени на небу, а Сам не жели ништа друго него да будемо повезани нама. Дакле, све што Он чини, у сваком тренутку сваког дана за сваку особу на планети, усредсређено је на циљ да ту особу одведе на небо. Жели свакоме од нас на небу више него што смо способни да замислимо. Само треба да сарађујемо.

(Ссылки: Apocalipsa Objašnjena 375 [34], 727 [2]; The Inner Meaning of the Prophets and Psalms 273)

9485. 'And they are to make an ark' means the inmost heaven. This is clear from the meaning of 'an ark' as the inmost heaven; for 'the Testimony' or 'the Law' in the ark means the Lord, the reason for this being that 'the Testimony' is Divine Truth, and Divine Truth is the Lord in heaven, see below in 9503. So this then is why 'an ark' means the inmost heaven. The ark was therefore a most holy object, and it was worshipped by the people as Jehovah since Jehovah was thought to dwell there, between the cherubs, as is clear in David,

We heard [of Him] in Ephrathah. We will enter His dwelling-place, we will bow down at His footstool. Arise, O Jehovah, to Your resting-place, You and the ark of Your strength. Psalms 132:6-8.

This refers to the Lord, Ephrathah being Bethlehem, where the Lord was born, Micah 5:2; Matthew 2:6. 'Dwelling-place' means heaven where the Lord is; and 'You and the ark of Your strength' means the Lord and a representative of Him.

[2] The fact that the ark is a representative of the Lord is evident in Jeremiah,

I will bring you back to Zion. In those days they will say no more The ark of the covenant; neither will it come to mind, ¹ nor will they make mention of it, nor will they desire it, nor will it be restored any more. At that time they will call Jerusalem the throne of Jehovah, and all the nations will be gathered to it, because of Jehovah's name, to Jerusalem. Jeremiah 3:14, 16-17.

This refers to a new Church. The representative of the former Church, which representative is to be done away with at that time, is meant by 'the ark', which will not be spoken of any more, come to mind, or be restored - 'Jerusalem', to which the nations will be gathered, being that new Church. From this it evident that 'the ark' means a representative of the Lord and the worship of Him in the Church, in the same way as 'the continual [sacrifice]' and 'the dwelling-place of [His] sanctuary' do in Daniel 8:11.

[3] The fact that the ark was worshipped as Jehovah by the Israelite and Jewish people and the fact that He was thought to dwell there, between the cherubs, is evident in the second Book of Samuel,

David caused the ark of God to go up, [the ark] on which His name is invoked - the name of Jehovah Zebaoth, who sits above it on the cherubs. 2 Samuel 6:2.

And in Moses,

Whenever the ark travelled Moses said, Arise, O Jehovah, let Your enemies be scattered, and let those who hate You flee before Your face. Whenever it came to rest he said, Return, O Jehovah, to the myriads of the thousands of Israel. Numbers 10:33-36.

The reason why the inmost heaven was meant by 'the ark' was that all the tabernacle or tent represented the whole angelic heaven, the lowest part of it being represented by the court, the middle part of it by the dwelling-place where the priest ministered, and the inmost by the dwelling-place inside the veil where the ark containing the Testimony was.

Сноски: