¹ Opet reče Gospod Mojsiju govoreći:

² Reci sinovima Izrailjevim i kaži im: Kad dođete u zemlju gde ćete nastavati, koju ću vam ja dati,

³ I stanete prinositi žrtvu ognjenu Gospodu, žrtvu paljenicu ili žrtvu zaveta radi ili od drage volje, ili o praznicima svojim, gotoveći miris ugodni Gospodu od krupne ili od sitne stoke,

⁴ Tada ko prinese prinos svoj Gospodu, neka donese uza nj dar, desetinu efe belog brašna pomešanog s četvrtinom ina ulja.

⁵ I vina četvrt ina za naliv donesi uz žrtvu paljenicu ili uz drugu žrtvu, na svako jagnje.

⁶ A uz ovna donesi dar, dve desetine belog brašna pomešanog sa trećinom ina ulja,

⁷ I vina za naliv trećinu ina prinećeš za miris ugodni Gospodu.

⁸ A kad prinosiš tele na žrtvu paljenicu ili na žrtvu radi zaveta ili na žrtvu zahvalnu Gospodu,

⁹ Onda neka se donese uz tele dar, tri desetine efe belog brašna pomešanog s po ina ulja,

¹⁰ I vina donesi za naliv po ina; to je žrtva ognjena za miris ugodni Gospodu.

¹¹ Tako neka bude uza svakog vola i uza svakog ovna i uza svako živinče između ovaca ili koza.

¹² Prema broju koliko prinesete, učinite tako uza svako, koliko ih bude.

¹³ Svaki domorodac tako neka čini prinoseći žrtvu paljenicu za miris ugodni Gospodu.

¹⁴ Tako ako bude među vama i došljak ili ko bi se bavio među vama, pa bi prineo žrtvu ognjenu za miris ugodni Gospodu, neka čini onako kako vi činite.

¹⁵ Zbore! Vama i došljaku koji je među vama jedan da je zakon, zakon večan od kolena na koleno; došljak će biti kao i vi pred Gospodom.

¹⁶ Jedan zakon i jedna uredba da bude vama i došljaku, koji je među vama.

¹⁷ Još reče Gospod Mojsiju govoreći:

¹⁸ Kaži sinovima Izrailjevim i reci im: Kad dođete u zemlju, u koju ću vas ja odvesti,

¹⁹ Pa stanete jesti hleb one zemlje, tada prinesite prinos Gospodu.

²⁰ Od prvina testa svog prinosite u prinos kolač, kao prinos od gumna tako ga prinosite.

²¹ Od prvina testa svog dajte Gospodu prinos od kolena do kolena.

²² A kad biste pogrešili, te ne biste učinili svih ovih zapovesti, koje kaza Gospod Mojsiju,

²³ Sve što vam je zapovedio Gospod preko Mojsija, od dana kad zapovedi Gospod i posle od kolena do kolena,

²⁴ Ako se bude učinilo pogreškom, da zbor ne zna, onda sav zbor neka prinese na žrtvu paljenicu za miris ugodni Gospodu tele s darom njegovim i s nalivom njegovim po uredbi, i jedno jare na žrtvu za greh.

²⁵ I sveštenik neka očisti sav zbor sinova Izrailjevih, i oprostiće im se, jer je pogreška i oni donesoše pred Gospoda svoj prinos za žrtvu ognjenu Gospodu i prinos za greh svoj radi pogreške svoje.

²⁶ Oprostiće se svemu zboru sinova Izrailjevih i došljaku koji se bavi među njima, jer je pogreška svega naroda.

²⁷ Ako li jedna duša zgreši ne znajući, neka prinese kozu od godine na žrtvu za greh.

²⁸ I sveštenik neka očisti dušu koja bude zgrešila ne znajući pred Gospodom, i kad je očisti oprostiće joj se.

²⁹ I za rođenog u zemlji sinova Izrailjevih i za došljaka, koji se bavi među vama, jedan zakon neka bude kad ko zgreši ne znajući.

³⁰ Ali ko od sile zgreši između rođenih u zemlji ili između došljaka, on ruži Gospoda; neka se istrebi duša ona iz naroda svog.

³¹ Jer prezre reč Gospodnju, i zapovest Njegovu pogazi; neka se istrebi ona duša; bezakonje je njeno na njoj.

³² A kad behu sinovi Izrailjevi u pustinji, nađoše jednog gde kupi drva u subotu.

³³ I koji ga nađoše gde kupi drva, dovedoše ga k Mojsiju i k Aronu i ka svemu zboru.

³⁴ I metnuše ga pod stražu, jer ne beše kazano šta će se činiti s njim.

³⁵ A Gospod reče Mojsiju: Neka se pogubi taj čovek; neka ga zaspe kamenjem sav zbor iza logora.

³⁶ I sav zbor izvede ga iza logora i zasuše ga kamenjem, i umre, kao što zapovedi Gospod Mojsiju.

³⁷ Još reče Gospod Mojsiju govoreći:

³⁸ Reci sinovima Izrailjevim i kaži im, neka udaraju rese po skutovima od haljina svojih od kolena do kolena, i nad rese neka meću vrpcu plavu.

³⁹ I imaćete rese zato da se gledajući ih opominjete svih zapovesti Gospodnjih i tvorite ih, i da se ne zanosite za srcem svojim i za očima svojim, za kojima činite preljubu;

⁴⁰ Nego da pamtite i tvorite sve zapovesti moje, i budete sveti Bogu svom.

⁴¹ Ja sam Gospod Bog vaš, koji sam vas izveo iz zemlje misirske, da vam budem Bog. Ja sam Gospod Bog vaš.

¹ A posle ovih stvari dogodi se: Navutej Jezraeljanin imaše vinograd u Jezraelu do dvora Ahava cara samarijskog.

² I reče Ahav Navuteju govoreći: Daj mi svoj vinograd da načinim od njega vrt za zelje, jer je blizu dvora mog; a ja ću ti dati za nj bolji vinograd, ili ako voliš, daću ti u novcu šta vredi.

³ A Navutej reče Ahavu: Sačuvaj Bože da bih ti dao nasledstvo otaca svojih.

⁴ Tada Ahav dođe kući zlovoljan i ljutit radi reči koju mu reče Navutej Jezraeljanin govoreći: Ne dam ti nasledstvo otaca svojih. I leže na postelju svoju, i okrenu lice svoje na stranu, i ne jede hleba.

⁵ Tada dođe k njemu Jezavelja, žena njegova i reče mu: Zašto je duša tvoja zlovoljna te ne jedeš hleba?

⁶ A on joj reče: Jer govorih s Navutejem Jezraeljaninom i rekoh mu: Daj mi vinograd svoj za novce, ili ako voliš, daću ti drugi vinograd za taj. A on reče: Ne dam ti svoj vinograd.

⁷ Tada mu reče Jezavelja žena njegova: Ti li si car nad Izrailjem? Ustani, jedi hleba i budi veseo. Ja ću ti dati vinograd Navuteja Jezraeljanina.

⁸ I napisa knjigu na ime Ahavovo, i zapečati je pečatom njegovim i posla knjigu starešinama i glavarima koji behu u gradu njegovom, koji nastavahu s Navutejem.

⁹ A u knjizi napisa ovo: Oglasite post, i posadite Navuteja među glavare narodne.

¹⁰ I postavite dva nevaljala čoveka prema njemu, pa neka zasvedoče na nj govoreći: Hulio si na Boga i na cara. Tada ga izvedite i zaspite kamenjem, da pogine.

¹¹ I učiniše ljudi onog grada, starešine i glavari, koji življahu u gradu njegovom, kako im zapovedi Jezavelja, kako beše napisano u knjizi koju im posla.

¹² I oglasiše post, i posadiše Navuteja među glavare narodne.

¹³ I dođoše dva nevaljala čoveka, i stadoše prema njemu; i svedočiše na Navuteja ti nevaljali ljudi pred narodom govoreći: Navutej je hulio na Boga i na cara. I izvedoše ga iza grada, i zasuše ga kamenjem, te pogibe.

¹⁴ Potom poslaše k Jezavelji i poručiše joj: Zasut je kamenjem Navutej, i poginuo je.

¹⁵ A kad Jezavelja ču da je Navutej zasut kamenjem i poginuo, reče Ahavu Jezavelja: Ustani, uzmi vinograd Navuteja Jezraeljanina, koji ti ne hte dati za novce, jer Navutej nije živ nego je umro.

¹⁶ A kad ču Ahav da je umro Navutej, usta i pođe u vinograd Navuteja Jezraeljanina da ga uzme.

¹⁷ Ali dođe reč Gospodnja k Iliji Tesvićaninu govoreći:

¹⁸ Ustani, iziđi na susret Ahavu, caru Izrailjevom, koji sedi u Samariji; eno ga u vinogradu Navutejevom, kuda je otišao da ga uzme.

¹⁹ I reci mu i kaži: Ovako veli Gospod: Nisi li ubio i nisi li prisvojio? Pa mu kaži i reci: Ovako veli Gospod: Kako psi lizaše krv Navutejevu, tako će lizati psi i tvoju krv.

²⁰ A Ahav reče Iliji: Nađe li me neprijatelju moj? A on reče: Nađoh, jer si se prodao da činiš zlo pred Gospodom.

²¹ Evo, pustiću zlo na te, i uzeću nasleđe tvoje, i istrebiću Ahavu i ono što uza zid mokri, i uhvaćenog i ostavljenog u Izrailju.

²² I učiniću s domom tvojim kao s domom Jerovoama, sina Navatovog i kao sa domom Vase, sina Ahijinog, što si me gnevio i što si naveo na greh Izrailja.

²³ Takođe i za Jezavelju reče Gospod govoreći: Psi će izjesti Jezavelju ispod zidova jezraelskih.

²⁴ Ko Ahavov pogine u gradu izješće ga psi, a ko pogine u polju izješće ga ptice nebeske.

²⁵ I ne bi takvog kao Ahav, koji se prodade da čini šta je zlo pred Gospodom, jer ga podgovaraše žena njegova Jezavelja.

²⁶ I počini vrlo grdna dela idući za gadnim bogovima sasvim kao što činiše Amoreji, koje izagna Gospod ispred sinova Izrailjevih.

²⁷ A kad Ahav ču te reči, razdre haljine svoje, i priveza kostret oko tela svog, i pošćaše, i spavaše u kostreti, i hođaše polagano.

²⁸ I dođe reč Gospodnja Iliji Tesvićaninu govoreći:

²⁹ Jesi li video kako se Ahav ponizio preda mnom? Zato što se tako ponizio preda mnom, neću pustiti ono zlo za njegovog života; nego za sina njegovog pustiću ono zlo na dom njegov.