Новое христианское Изучение Библии

Библия

 

Jona 2

Учиться

   

1 Ali Gospod zapovedi, te velika riba proguta Jonu; i Jona bi u trbuhu ribljem tri dana i tri noći.

2 I zamoli se Jona Gospodu Bogu svom iz trbuha ribljeg,

3 I reče: Zavapih u nevolji svojoj ka Gospodu, i usliši me; iz utrobe grobne povikah, i Ti ču glas moj.

4 Jer si me bacio u dubine, u srce moru, i voda me opteče; sve poplave Tvoje i vali Tvoji prelaziše preko mene.

5 I rekoh: Odbačen sam ispred očiju Tvojih; ali ću još gledati svetu crkvu Tvoju.

6 Optekoše me vode do duše, bezdana me opkoli, sita omota mi se oko glave.

7 Siđoh do krajeva gorskih, prevornice zemaljske nada mnom su doveka; ali Ti izvadi život moj iz jame, Gospode Bože moj.

8 Kad nestajaše duša moja u meni, pomenuh Gospoda, i molitva moja dođe k Tebi, u svetu crkvu Tvoju.

9 Koji drže lažne taštine, ostavljaju svoju milost.

10 A ja ću Ti glasom zahvalnim prineti žrtvu, ispuniti što sam zavetovao; spasenje je u Gospoda.

11 I Gospod zapovedi ribi, te izbljuva Jonu na zemlju.

   

Из произведений Сведенборга

 

Nebeske Tajne # 9050

Изучить этот эпизод

  
/ 10837  
  

9050. Da duša označava duhovni život, vidi se iz značenja duše, što je čovekov život, a to je život njegove vere, koja je duhovni život. Svuda se u Reči pominje srce, I duša, gde se srcem označava život ljubavi, a dušom život vere. Čovek ima dve sposobnosti preko kojih prima život od Gospoda; jedna se naziva voljom, a druga razumom. Sposobnosti koja se naziva voljom, pripada ljubav, jer dobra života čine njegov život; a drugoj sposobnosti koja se naziva razumom, pripada vera, jer istine vere čine njegov život. Ali ova dva života ipak čine jedan život, I kada je jedan, tada stvari koje pripadaju veri, pripadaju I ljubavi, jer se one vole; a s druge strane, stvari koje pripadaju ljubavi, pripadaju I veri, jer 2 se one veruju. Takav je život svih koji su u nebu. Da se u Reči život ljubavi, ili što je isto, volja, naziva srcem, I da se život vere, ili što je isto, razum, naziva dušom, to je stoga što oni koji su u ljubavi ka Gospodu I koji se nazivaju nebeskim, sačinjavaju oblast srca u Velikom Čoveku ili nebu, a oni koji su u veri u Gospoda a otuda I u ljubavi prema bližnjemu, sačinjavaju oblast pluća. (vidi br. 3635, 3883-3896). Otuda se u Reči srcem označava ljubav, koja je život volje, a dušom se označava vera, koja je život razuma (br. 2930, 7542, 8910); jer u izvornom jeziku, 3 duša (anima) je nazvana po disanju, šrto se čini plućima. Da vera pripada intelektualnoj sposovnosti, je stoga što ovu sposobnost Gospod prosvetljava kad čovek primi veru; otuda on [čovek] ima svetlost, ili opažanje istine, u stvarima koje pripadaju veri kada čita Reč; a da ta ljubav pripada voljnoj sposobnosti, je stoga što ovu sposovnost pali Gospod kada čovek primi ljubav; otuda on [čovek] ima vatru života 1:4čulnuo opažanj obra. Iz svega ovoga vidi se šta se zapravo označava u Reči srcem, a šta dušom; kao u sledećim odlomcima .

Kod Mojsija:-Za to ljubi Gospoda Boga svojega iz svega srca svojega I iz sve duše svoje I iz sve snage svoje (Zak. Ponovljeni 5:6). Sada dakle, šta ište od tebe Gospod Bog tvoj, osim da se bojiš Gospoda Boga svojega, da hodiš po svijem putovima Njegovijem, I da ga ljubiš I služiš Gospodu Bogu svojemu iz svega srca svojega I iz sve duše svoje Ponovljeni Zakon 10:12; 11:13). Pazi dakle I izvršuj ih od svega srca svojega I od sve duše svoje Ponovljeni Zakon 26:16. U jevanđeljima: I ljubi Gospoda Boga svojega svijem srcem svojim I svom dušom svojom I svijem umom svojim I svom snagom svojom (mišlju, umom) (Mateja 22:37; Mark 12:30, 32; LukaX. 27). Srce označava život ljubavi, a duša, život vere, snaga (misao), ono što proističe od života ljubavi, stoga ono što je iz srca, ili volje; a misao (snaga), one stvari koje proističu od života vere, stoga one koje su iz 5 duše, ili iz prosvetljenog razuma. Na sličan način kod Isaije: Taki se hrani pepelom, prevareno srce zavodi ga da ne može izbaviti srce svoje, niti reći: nije li laž što mi je u desnici ?Izaija 44:20).

Kod Jeremije: I radovaću im se čineći im dobro I zasadiću ih u ovoj zemlji tvrdo svijem srcem svojim I svom dušom svojom Jeremija 32:41. ; govoreći o Jehovi, to jest, o Gospodu; srcem se opisuje Božansko dobro, koje pripada ljubavi ili milosti; a dušom se opisuje Božanska 6 Istina, koja pripada veri kod čoveka. Da se ovo označava srcem I dušom u Reči, malo ko ovih dana zna u crkvi, jer malo ko uzimaju u obzir to, da čovek ima dva sposobnosti jedna od druge različite, naime, volju I razum, I da ove dve sposobosti sačinjavaju jedan um, kako bi čovek bio zaista čovek. Niti uzimaju u obzir to, da sve stvari u svemiru, kako u nebo tako I tako u svetu, da se odnose na dobro I istinu, I da one mora da budu povezane kako bi bile nešto, I stvorile nešto. Zbog neznanja o ovim starima došlo je do toga da su odvojili veru od ljubavi; jer onaj ko ne zna ove sveopšte zakone, ne zna da se vera odnosi na istinu, a ljubav na dobro, I da ako ovi nisu spojeni, nema ničega; jer vera bez ljubavi prema bližnjemu nije vera, a ljubav bez vere nije ljubav, jer ljubav dobija svoj kvalitet od vere, a vera ima svoj život od ljubavi; otuda je vera bez ljubavi mrtva, a vera bez ljubavi nije živa. Da je ovo ovako, može se videti iz svega u Reči, jer gde god se govori o veri, govori se I o ljubavi, kako bi postojao brak dobra I istine, to jest, nebo, a u najvišem smislu, Gospod, u svakoj I svim stvarima tamo. (Da postoji takav brak, vidi br. 683, 793, 801, 2516, 2516, 7945{ign95} 8339kraj). Iz svega 7 ovoga sada je jasno otkuda to da čovek crkve do sada nije znao šta j značeno u Reči srcem, a šta dušom. Da duša u Reči označava život vere, može se jasno videti iz odlomaka gde se pominje duša, kao u sledećim: kod Mojsija: Niko da ne uzima u zalogu žrvnja gornjega ni donjega, jer bi uzeo dušu u zalogu (Zak. Ponovljeni 24:6). Kaže se da niko ne uzima žrvnja, jer bi uzeo dušu u zalogu, jer u unutrašnjem smislu žrvanj (mlinski kamen) označava one stvari koje pripadaju veri (br. 7780).

Kod Isaije: Biće kao kad gladan sni da jede, pa kad se probudi a duša mu prazna; ili kada žedan sni da pije, pa kad se probudi, a on iznemogao I duša mu žedna (Isaija 29:8. Žedna duša I duša koja je žedna, označavaju želju da se nauče dobra I istine vere.

Kod istoga: I ako otvoriš dušu svoju gladnome, I nasitiš dušu nevoljnu; tada će zasjati u mraku vidjelo tvoje I tama će tvoja biti kao po dne (Isaija 58:10. 8 Ako otvoriš dušu svoju gladnome, označava želeti poučavati u istinama vere.

Kod Jeremije: Ako se I oblačiš u skrlet, I ako se kitiš nakitom zlatnijem, I mažeš lice svoje, zaludu se krasiš, preziru te milosnici, traže dušu tvoju Jeremija 4:30. Duša ovde označavaživot vere, stoga veru samu kod čoveka, jer ona čini njegov duhovni život. Da je vera označena dušom, vidi se iz pojedinosti u ovome stihu.

Kod istoga: I doći će i pjevaće na visini Sionskoj, I steći će se k vinu I k ulju, k jaganjcima I teocima; I duša će im biti kao vrt zaliven, I ne će više tužiti. Jer ću napojiti umornu dušu, I nasititi svaku klonulu dušu Jeremija 31:12, 25). Duša označava život vere kod čoveka crkve, za kojega se kaže da je postao vrt, jer se vrtom označava inteligencija, koja je od istina vere (br. 100, 108, 2702); a za dušu se kaže da je zalivena, jer se sa biti zaliven9 označava biti poučen.

Kod istoga: Sa strahom za dušu (život) svoj od mača, u pustinju donosimo sebi hljeb (Plač 5:9). strah (opasnost) za dušu označava opasnost gubljenja vere, a otuda I duhovnog života; jer mač u pustinji označava obmanu koja se bori protivu istina vere (br. 2799, 4499, 6353, 7102, 8294).

Kod Jezikilja: Javan, Tubal I Mozoh bijahu tvoji trgovci; s dušama ljudskim I sudima mjedenijem dolažahu na sajme tvoje Jezekilj 27:13. Duša čovjekova označava unutrašnju istinu vere od dobra; sudovi mjedeni, spoljašnje istine vere od dobra –sudovi označavaju spoljašnje istine ili spoljašnja znanja istina (vidi br. 3068, 3079), a mjed, dobro prirodnog (br. 425, 1551). Ako se ne zna da duša čovekova označava veru, ne može se razumeti šta je označeno sa trgovati sa čovekovomdušom, I sa sudovima mjedenijem.

Kod istoga: 10 I sve što živi (sve životinje) koje se miču kuda god dođu ove rijeke, biće žive I biće veliko mnoštvo riba, jer kad dođe ova voda onamo, druga će postat drava, I sve će biti živo gdje ova rijeka dođe Jezekilj 47:9. govoreći o novome hramu, to jest, o novoj duhovnoj crkvi od Gospoda; živa duđa koja se miče (puzi) označava spoljašnje znanje istine koja pripada veri; mnoštvo riba označava spoljašnja znanja (scientifica) (br. 40, 991); rijeka označaba stvari inteligencije, koje su od istina vere (br. 2702, 3051). Ni jedno ni drugo u ovome odlomku ne bi se znalo ako se ne zna šta je u unutrašnjem smislu označeno sa mnoštvom riba zbog rijeka koje tu dolaze.

Kod Davida: Spasi me (pomozi mi) Bože, jer voda dođe do duše (Psalam 69:1).

Kod Jone: Optekoše me vode do duše, bezdana me opkoli, sita omota mi se oko glave (2:6). Vode označavaju obmane, a isto tako I iskušenja koja su uzrokovana 11 ubacivanjem obmana (br. 705, 739, 759, 756, 8138, 8368).

Kod Jeremije: Popravi se, Jerusalime, da se ne otrgne duša moja od tebe, da te ne obratim u pustinju, u zemlju gdje se ne živi Jeremija 6:8. Duša, kada se govori o Gospodu, označava Božansku Istinu.

Kod Jovana: I drugi anđeo izli čašu svoju u more; I posta krv kao od mrtvaca, I svaka duša živa umrije u moru (Otkr. 16:3). More označava spoljašnja znanja istine u kompleksu (br. 28), krv, istine vere od dobra, a u obrnutom smislu, istine vere patvorene I profanisane (br. 4735, 6978, 7317, 7326); otuda živa duša označava život vere.

Kod Mateje: 12Ne brinite se za dušu svoju (za život svoj), šta ćete jesti, ili šta ćete piti; ni za tijelo svoje, u šta ćete se obući Mateju 6:25. Duša označava istine vere; jesti I piti označava biti poučavan u dobru I u istini vere, jer u unutrašnjem smislu tu se govori o duhovnom životu I njegovoj ishrani.

Opet: Koji čuva dušu svoju, izgubiće je; a koji izgubi dušu svoju, Mene radi, naći će je Mateju 10:39. Duša označava život vere onakav kakav je kod onih koji su vernici, a u obrnutom smislu, život ne od vere, kakav je kod nevernika.

Kod Luke: Trpljenjem svojim spasavajte duše svoje Luka 21:19. Spasavati duše označava one stvari koje pripadaju veri, a otuda I duhovnom životu. Slično je značeje u mnogim drugim odlomcima.

9051. (Stih 24.) Oko za oko. Da ovo označava ako bi oni pozledili bilo šta u unutrašnjem Intelektualnom, vidi se iz značenja oka, što je razumevanje (razum), čiji život je život vere. Čovek ima spoljašnji razum I unutrašnji razum. Spoljašnji razum je tamo gde misao treba da stigne da bi došlo do opažanja; dok je unutrašnji razum tamo gde misao ne ulazi u opažanje, ali ulazi u opažanje anđela. Ovaj drugi razum je onaj koji Gospod prosvetljava kada čovek primi veru, jer j vaj [razum] u svetlosti neba, I u njemu je čovekov duhovni život, što se njemu ne pokazuje jasno dok je u svetu, nego u drugom životu, kad postane anđeo mežu anđelima u nebu. U međuvremenu, ovaj život leži skriven u misli spoljašnjeg razuma, I tamo donosi svetlost I poštovanje za Gospoda, za ljubav I veru u Njega, za Reč, I za sve druge stvari crkve. Da oko označava razumevanje (razum), je stoga što oko korespondira razumevanju (razumu) ; jer razum vidi iz svetlosti neba, a oko iz svetlosti sveta. One stvari koje spoljašnje oko vidi su zemaljske, I polje njegove intuicije (uvida) je sve što se pokazuje u svetu. Da u duhovnom smislu oko označava razumevanje, I veru, je za to što vera čini život unutrašnjeg razumevanja (vidi br. 2701, 4403-4421, 4523-4534). Onaj ko ne zna da se u Reči okom označava razumevanje, ne može da zna šta je označeno onim što je Gospod rekao o oku kod Jevanđelista; kao ovim rečima: Ako te I oko tvoje sablažnjava, iskopaj ga; bolje ti je s jednijem okom ući u carstvo nebesko, nego li s dva da te bace u pakao ognjeni (Mark 9:47; Mateja 5:29). Svako zna da ne treba iskopati oko iako uzrokuje sablazan, I da niko ne ulazi u carstvo Božiji s jednom okom; ali desnim okom se označava obmana vere o Gospodu, I to je ono što se iskopa.

Opet: Svijeća je tijelu oko. Ako dakle bude oko tvoje zdravo, sve će tijelo tvoje biti svijetlo. Ako oko tvoje krvavo bude, sve će tijelo tvoje tamno biti. Ako li je vidjelo što je u tebi tama, a kamo li tama? (kako li je tama velika?) (Mateja 6:22, 23; LukaXI. 34). Ni u ovome odlomku se okom ne oznaćava oko, nego razumevanje istine vere; otuda se oko naziva vidjelom tijela, I kaže se, Ako li je vidjelou tebi tama, kako li je tek velika tama?, jer tama u duhovnom smislu 3 označava obmane vere(br. 189, 1860, 4418, 7711); Isto tako: A za što vidiš trun u oku brata svojega, a ne vidiš brvno u oku svome? (Mateja 7:3-5). Vidjeti trun u oku brata označava nešto pogrešno u razumevanju istine; brvno(greda) u vlastitom oku označava veliko zlo obmane; jer u unutrašnjem smislu drvo označava dobro, a u obrnutom smislu zlo (br. 643, 2784, 2812, 3720, 8354). U drugom životu dobro je pretstavljeno brvnom; stoga se oni koji izigravaju dobro (pretstavljeju se kao dobri) vide kako nose brvno (gredu), I tako hodaju bezbedno. Bez ovoga značenjaoka I brvna (grede), ko bi znao šta je označeno sa videti brvno u oku? Poznato je da u Reči oko označava razumevanje istine, koja je vera, a bez toga se ne može znati šta znači to kad je Gospod izlečio slepoga čoveka, da je pljunuo na zemlju I I načinio kao (kal, blato) od pljuvačke, I pomazao kalom oči slijepome. I rekao mu: idi, umij se u banji

Siloamskoj (Jovan 9:6, 7). jer su se Gospodova čuda, kao I sva Božanska čuda, odnosila na ono što je u Gospodovom carstvu I crkvi (br. 7337, 8364), kao I ovo (čudo).

  
/ 10837  
  

Библия

 

Postanak 24

Учиться

   

1 A Avram beše star i vremenit, i Gospod beše blagoslovio Avrama u svemu;

2 I reče Avram sluzi svom najstarijem u kući svojoj, koji beše nad svim dobrom njegovim: Metni ruku svoju pod stegno moje,

3 Da te zakunem Gospodom Bogom nebeskim i Bogom zemaljskim da nećeš dovesti žene sinu mom između kćeri ovih Hananeja, među kojima živim;

4 Nego da ćeš otići u zemlju moju i u rod moj i dovesti ženu sinu mom Isaku.

5 A sluga mu reče: i ako devojka ne htedbude poći sa mnom u ovu zemlju; hoću li odvesti sina tvog u zemlju iz koje si se iselio?

6 A Avram mu reče: Pazi da ne odvedeš sina mog onamo.

7 Gospod Bog nebeski, koji me je uzeo iz doma oca mog i iz zemlje roda mog, i koji mi je rekao i zakleo mi se govoreći: Semenu ću tvom dati zemlju ovu, On će poslati anđela svog pred tobom da dovedeš ženu sinu mom odande.

8 Ako li devojka ne htedbude poći s tobom, onda da ti je prosta zakletva moja; samo sina mog nemoj odvesti onamo.

9 I metnu sluga ruku svoju pod stegno Avramu gospodaru svom, i zakle mu se za ovo.

10 Tada sluga uze deset kamila između kamila gospodara svog da ide, jer sve blago gospodara njegovog beše pod njegovom rukom; i otišavši dođe u Mesopotamiju do grada Nahorovog.

11 I pusti kamile da poležu iza grada kod studenca pred veče kad izlaze građanke da zahvataju vode;

12 I reče: Gospode Bože gospodara mog Avrama, daj mi sreću danas i učini milost gospodaru mom Avramu.

13 Evo, ja ću stajati kod ovog studenca, a građanke će doći da zahvataju vode.

14 Kojoj devojci kažem: Nagni krčag svoj da se napijem, a ona reče: Na pij, i kamile ću ti napojiti; daj to da bude ona koju si namenio sluzi svom Isaku; i po tome da poznam da si učinio milost gospodaru mom.

15 I on još ne izgovori, a to Reveka, kći Vatuila sina Melhe žene Nahora brata Avramovog, dođe s krčagom na ramenu.

16 I beše vrlo lepa, još devojka, još je čovek ne beše poznao. Ona siđe na izvor, i natoči krčag, i pođe;

17 A sluga iskoči pred nju, i reče; daj mi da se napijem malo vode iz krčaga tvog.

18 A ona reče: Na pij, gospodaru. I brže spusti krčag na ruku svoju, i napoji ga.

19 I kad ga napoji, reče: i kamilama ću tvojim naliti neka se napiju.

20 I brže izruči krčag svoj u pojilo, pa opet otrča na studenac da nalije, i nali svim kamilama njegovim.

21 A čovek joj se divljaše, i ćutaše, neće li poznati je li Gospod dao sreću putu njegovom ili nije.

22 A kad se kamile napiše, izvadi čovek zlatnu grivnu od po sikala i metnu joj oko čela, i dve narukvice metnu joj na ruke od deset sikala zlata.

23 I reče: Čija si kći? Kaži mi. Ima li u kući oca tvog mesta za nas da prenoćimo?

24 A ona mu reče: Ja sam kći Vatuila sina Melšinog, koga rodi Nahoru.

25 Još reče: Ima u nas mnogo slame i piće i mesta za noćište.

26 Tada čovek savivši se pokloni se Gospodu,

27 I reče: Blagosloven da je Gospod Bog gospodara mog Avrama, što ne ostavi milost svoju i veru svoju prema gospodaru mom, i putem dovede me Gospod u dom rodbine gospodara mog.

28 A devojka otrča i sve ovo kaza u domu matere svoje.

29 A Reveka imaše brata, kome ime beše Lavan; i istrča Lavan k čoveku na studenac,

30 Kako vide grivnu i narukvice na rukama sestre svoje i ču gde Reveka sestra mu reče: Tako mi kaza čovek; dođe k čoveku; a on stajaše kod kamila na studencu.

31 I reče: Hodi, koji si blagosloven od Gospoda; što bi stajao napolju? Spremio sam kuću, ima mesta i za kamile.

32 I dovede čoveka u kuću, i rastovari kamile; i dodaše slame i piće kamilama, i donesoše vode za noge njemu i ljudima što behu s njim;

33 I postaviše mu da jede; ali on reče: Neću jesti dokle ne kažem stvar svoju. A Lavan mu reče: Govori.

34 Tada reče: Ja sam sluga Avramov.

35 A Gospod je blagoslovio gospodara mog veoma, te je postao velik, i dao mu je ovaca i goveda, i srebra i zlata, i sluga i sluškinja, i kamila i magaraca.

36 I još Sara žena gospodara mog rodi sina gospodaru mom u starosti njegovoj, i on mu dade sve što ima.

37 A mene zakle gospodar moj govoreći: Nemoj dovesti sinu mom žene između kćeri ovih Hananeja, među kojima živim;

38 Nego idi u dom oca mog i u rod moj, da dovedeš ženu sinu mom.

39 A ja rekoh gospodaru svom:

40 Može biti da devojka neće hteti poći sa mnom.

41 A on mi reče: Gospod, po čijoj volji svagda živeh, poslaće anđela svog s tobom, i daće sreću tvom putu da dovedeš ženu sinu mom od roda mog, iz doma oca mog.

42 Onda će ti biti prosta zakletva moja, kad otideš u rod moj; ako ti je i ne dadu, opet će ti biti prosta zakletva moja.

43 I kad dođoh danas na studenac, rekoh: Gospode Bože gospodara mog Avrama, ako si dao sreću putu mom, kojim idem,

44 Evo, ja ću stajati kod studenca: koja devojka dođe da zahvati vode, i ja joj kažem: Daj mi da se napijem malo vode iz krčaga tvog,

45 A ona mi odgovori: i ti pij i kamilama ću tvojim naliti; to neka bude žena koju je namenio Gospod sinu gospodara mog.

46 Ja još ne izgovorih u srcu svom, a dođe Reveka s krčagom na ramenu, i sišavši na izvor zahvati; i ja joj rekoh: Daj mi da se napijem.

47 A ona brže spustivši sa sebe krčag reče: Na pij, i kamile ću ti napojiti. I kad se napih, napoji i kamile moje.

48 I zapitah je govoreći: Čija si kći? A ona odgovori: Ja sam kći Vatuila sina Nahorovog, kog mu rodi Melha. Tada joj metnuh grivnu oko čela i narukvice na ruke;

49 I padoh i poklonih se Gospodu, i zahvalih Gospodu Bogu gospodara mog Avrama, što me dovede pravim putem da nađem kćer brata gospodara svog za sina njegovog.

50 Ako ćete dakle učiniti ljubav i veru gospodaru mom, kažite mi; ako li nećete, kažite mi, da idem na desno ili na levo.

51 A Lavan i Vatuilo odgovarajući rekoše: Od Gospoda je ovo došlo; mi ti ne možemo kazati ni zlo ni dobro. Eto, Reveka je u tvojoj vlasti, uzmi je pa idi, i neka bude žena sinu tvog gospodara, kao što kaza Gospod.

52 A kad ču sluga Avramov reči njihove, pokloni se Gospodu do zemlje;

53 I izvadi zaklade srebrne i zlatne i haljine, i dade Reveci; takođe i bratu njenom i materi njenoj dade darove.

54 Potom jedoše i piše on i ljudi koji behu s njim, i prenoćiše. A kad ujutru ustaše, reče sluga: Pustite me gospodaru mom.

55 A brat i mati njena rekoše: Neka ostane devojka kod nas koji dan, barem deset dana, pa onda neka ide.

56 A on im reče: Nemojte me zadržavati, kad je Gospod dao sreću mom putu; pustite me da idem gospodaru svom.

57 Tada rekoše: Da zovemo devojku, i upitamo šta ona veli.

58 I dozvaše Reveku i rekoše joj: Hoćeš ići s ovim čovekom? A ona odgovori: Hoću.

59 I pustiše Reveku sestru svoju i dojkinju njenu sa slugom Avramovim i ljudima njegovim.

60 I blagosloviše Reveku i rekoše joj: Sestro naša, da se namnožiš na hiljade hiljada, i seme tvoje da nasledi vrata svojih neprijatelja!

61 I podiže se Reveka s devojkama svojim, i posedaše na kamile, i pođoše s čovekom; i sluga uzevši Reveku otide.

62 A Isak iđaše vraćajući se od studenca Živoga koji me vide jer življaše u južnom kraju;

63 A beše izašao Isak u polje pred veče da se pomoli Bogu; i podigavši oči svoje ugleda kamile gde idu.

64 I Reveka podigavši oči svoje ugleda Isaka, te skoči s kamile,

65 I reče sluzi: Ko je onaj čovek što ide preko polja pred nas? A sluga reče: Ono je gospodar moj. I ona uze pokrivalo i pokri lice.

66 I pripovedi sluga Isaku sve što je svršio.

67 I odvede je Isak u šator Sare matere svoje; i uze Reveku, i ona mu posta žena, i omile mu. I Isak se uteši za materom svojom.

   

©2024 New Christian Bible Study Corporation. All rights reserved. Printed from newchristianbiblestudy.org