5354. A drugome nadjede ime Efraim. Ovo označava novi razum u Prirodnom, i njegov karakter, što se vidi iz značenja imena i nadjesti ime, naime, karaktera (br. 144, 145, 1754); i iz reprezentacije Efraima, naime, razuma u Prirodnom (vidi niže). Ali prvo treba kazati šta se označava novim razumom i novom voljom označenim Efraimom i Manasijom. U crkviu se doista zna da čovek treba da se nanovo rodi (to jest da bude preporođen) kako b ušao u carstvo Božije; jer ovo je Gospod jasno objavio kod Jovana 3:3, 5. Ali šta je to biti nanovi rođen, poznatzo je samo malome broju, jer malo (ljudi) znaju šta je dobra a šta istina, jer ne znaju šta je to ljubav prema bližnjemu; kad bi ovo znali, oni bi istoi tako znali i šta je dorbo i istina; jer sve je dobro što potiče od iskrene ljubavi prema bližnjemu.

2. Ali niko ne može da bude u ovome dobru od sebe, jer je ono od Nebeskog samog koje utiče od Gospoda. Ovo Nebesko utiče neprekidno, ali mu zla i obmane stoje na putu i sprečavaju da on to prima; stoga da bi to mogao primati, čovek mora da ukloni zla i obmane koliko god može, i tako da se pripremi da prima influks. Kada posle otklanjanja zala počne da prima influks, tada u isto vreme prima i novi razum i novu volju; i od nove volje i novoga razuma, on oseća zadovoljstvo kad čini dobro bližnjemu bez sebičnog cilja, a od novog razuma opaža zadovoljstvo kad uči o dobru i o istini radi njih samih i radi života. Onoliko koliko se stvaraju ovaj novi razum i nova volja kroz influks od Gospoda, toliko čovek koji se preporodio, priznaje i veruje da dobro i istina kod njega, a koji na njega utiču, da nisu od njega nego od Gospoda, kao i to, da sve ono što je od njega samoga, ili što je njegovo vlastito, da je samo zlo.

3. Sve ovo pokazuje šta je to biti nanovo rođen, kao i št e novi razum i nova volja. Ali preporađanje kroz koje se dobija novi razum i nova volja, ne izvodi se u trenutku, nego traje od najranijeg detinjstva sve do svršetka života, a posle u drugom životu kroz večnost; a izvodi se Božanskim sredstvima, koja su nebrojena i neizreciva; jer sam po sebi, čovek je samo zlo. O ovim sredstvima malo ko išta zna u naše vreme, zato što čovek neće da bude preporođen, niti misli da postoji preporod, a koji sadrži neizrecive stvari, čini glavni deo anđeoske mudrosti i takve je prirode da to ne može da u potpunosti razume ni jedan anđeo kroz večnost. Otuda je to glavni predmet o kome se govori u unutrašnjem smislu Reči.

4. Da je Efraim novi razum u Prirodnom, jasno je iz mnogih odlomaka u Reči, posebno kod Osije (Ozeja), koji puno govori o Efraimu, i gde čitamo sledeće: Poznajem Efraima , a Izrailj nije sakriven od mene; jer se sada kurvaš, Efraime, Izrael se oskrvni. I ponositost Izrailjeva svjedoči mu u oči; za to će Izrailj i Efraim pasti za bezakonje svoje, i pašće i Juda s njima, Trubite u rog u Gabi, u trubu u Rami. Efraim će opustjeti u dan kara. Zato ć u ja biti Efraima kao moljac, i biti kao crv domu Judinu: I Efraim vidje bolest svoju, i Juda svoju ranu, i otide Efraim Asircu i Juda posla caru koji bi ga branio, ali vas on ne može iscijeliti niti će vas opostiti rane vaše Osija 5:3, 5, 9, 12, 13).

Opet kod istoga proroka: Kad liječim Izrailja, tada se pokazuje nezakonje Efarfimovo i zloća Samarijska; jer čine laž, i lupež ulazi. Efraim je kao glub, lud, bezuman; zovu Egipat, idu u Asirsku. Kada otidu, razapeću na njih mrežu svoju, kao ptice nebeske svući ću ih, karaću ih kako je kazivano na zboru njihovu Osija 7:1, 11, 12)

5. Opet: Proždrijeće se Izrailj, biće među narodima kao sud, na kom nema miline. Jer otidoše k Asircu, divljemu magarcu, koji je sam za se; Efraim naima ljubavnike Osija 8:8, 9). Oni neće nastavati u zemlji Gospodnjoj; nego će se vratiti Efraim u Egipat, i oni će jesti nečisto u Asirskoj Osija 9:3. Opkolio me je Efraim lažju i dom Izrailjev prijevarom; ali Juda još vlada s Bogom i vjeran je sa svetima. Efraim se hrani vjetrm, i ide za ustokom (isočnim vjetrom); svaki dan množi laž i pogibao, i hvataju vjeru s Asircem i nose ulje u Egipat Osija 11:12; 12:1); pored mnogih drugih odlomaka kod istoga proroka o Efraimu (kao u pogl. (4:17-19; 5:3, 5, 9, 11-14; 7:8-9, 9:8).

6. U svim ovim odlomacima pod Efraimom se misli na Intelektualno crkve, pod Izrailjem, njeno Duhovno, a pod Judom, njeno Nebeskol; pa pošto se itelektualnio crkve označava Efraimom, stoga se tako često kaže da Erfaim otide u Egipat, i u Asirsku, jer se Egiptom označavaju spoljašnja-znanja, a Asirskom, umovanja od spoljašnjih-znanja; oba se odnose n azum. (Da Egipat označava spoljašnja-znanja, može se videti gore, br. 116, 1165, 4966); a da Asirska označava razum i umovanje , br. 119, 1186).

7. Na sličan način u sledećim se odlomcima pod Efraimom misli se na razumevanje u crkvi (razum crkve): Raduj se mnogo, kćeri Sionska, podvikuj, kćeri Jerusalimska; evo, car tvoj ide k tebi, pavedan i spasava, krotak i jaše na magaretu, i na magaretu, mladetu magaričinu. Jer ću istrijebiti iz Efraima kola i iz Egipta konje, i istrijebiće se luk ubojiti, i on će kazivati mir narodima i vlast će mu biti od mora do mora, i od rijeke do krajeva zemaljskih. Jer razapeh sebi Judu kao luk, i naučih Erfraima, i podigoh sinove tvoje, Sione, na sinove tvoje , Grčka, i učinih te da si kao mač junački (Zaharija 9:9, 10, 13);

Ovo se kaže o Gospodovom dolasku i o Neznabošcma. Istrijebiti kola iz Efraima i konje iz Jerusalima, označava otseći razumevanje crkve (razum crkve) ; naučih Efraima luku označava dati novo razumevanje (razum): Da kola označavaju doktrinu, može se videti gore. br. 5321); a konj, razumevanja (br. 2760-2762, 3217); i luk oznaava doktrinu (br. 685, 686, 2709); jer doktrina zavisi od razumevanja , jer ono što se razume, to se veruje, tako da razumevanje doktrine određuje karakter vere.

8. Otuda se sinovi Efraimovi nazivaju oni koji strijeljaju iz luka, kod Davida: A sinovi Efraimovi naoružani, koji strijeljaju iz luka, vratiše se natrag kad bijaše boj (Psalam 78:9).

Kod Jezikilja: Ti, sine čovječiji, uzmi jedno drvo i napiši na njemu: Judi i sinovima Izrailjevim, drugovima njegovijem. Pa onda uzmi drugo drvo, i na njemu napiši: Josipu drvo Efraimovo i svega doma Izrailjeva, drugova njegovijeh. I sastavi ih jedno s drugim da budu kao jedno u mojoj ruci, i reci im: ovako veli Jehova Bog: evo, ja ću uzeti sinove Izrailjeve iz naroda u koje otidoše, i sabraću ih od svuda, i dovešću ih u zemlju njihovu Jezekilj 37:16, 217? 37:19); ovde se pod Judom misli na Nebesko crkve, pod Izrailjem, na Duhovno, a pod Efraimom na njeno Intelektualno. Da ovi postaju jedno kroz ljubav ka bližnjemu, označeno je jednim drvetom (štapom) koji je načinjen od dva. (Da je drvo dobro ljubavi ka bližnjemu, pa stoga i dobro u delima, može se videti gore, b. (1110, 2784, 2812, 3720, 4943).

9. Kod Jeremije: Jer će doći dan kad će vikati čuvari na gori Efraimovoj: ustanite, da idemo na Sion, ka Jehovi Bogu svojemu. Ići će plačući, s molitvama ću ih dovesti natrag; i vodiće ih pokraj potoka pravijem putem, na kom se neće spoticati, jer sam otac Izrailju , a Efraim je prvenac moj (Jeremije 31:6, 9);

Ko stoga: Čujem doiista Efraima gdje tuži: pokarao si me, te sam pokaran, kao june neuko; obrati me da se obratim, jer si ti Jehova Bog moj. Nije li mi Efraim mio sin? nije li dijete predrago? Od kad govorih protiv njega, jednako ga se opominjem; za to je srce moje ustreptalo radi njega, doista ću se smilovati na nj, govori Jehova Jeremija 31:18, 20).

Kod istoga:- I povratiću Izrailja u torove njegove, i pašće po Karmelu i Bazanu, i po gori Efraimovoj i Galadu sitiće se duša njegova Jeremija 50:19).

Kod Isaije: Teško gizdavome vijencu pijanica Efraimovih, uvelom cvijetu krasnoga nakita njihova koji su uvrh rodnoga dola, pijani od vina! (Isaija 28:1).

10. I u ovim odlomcima Efraim oznčava razumevanje crkve. Razumevanje crkve je razumevanje članova crkve o istinma i dobrima, to jest, o doktrinama vere i ljubavi prema bližnjemu; to jest, pojam, ili ideja o tome. Sama istina je Duhovno crkve, a dobro je njenoi Nebesko; ali različiti ljudi različito shvataju istinu i dobro; kakvo je razumevanje istine, takva je istina kod nekog; Isto je i sa razumevanjem dobra.

11. Šta je volja crkve, koja je volja označena Manasijom, može se saznati iz onoga kako se ona shvata, a to je označeno Efraimom. Sa voljom crkve je kao i sa razumevanje crkve, to jest, ona je različita kod svake osobe. Manasija označava ovakvu volju kod Isaije: Od gnjeva Jehove nad vojskama zamračiće se zemlja i narod će biti kao hrana ognja, niko neće požalii brata svojega. Manasija Efraima, i Efraim Manasiju, a obojice će se složiti na Judu: Kod svega toga neće se odvratiti gnjev njegov, nego će ruka njegova još biti podignuta (Isaije 9:19-21); ovde niko neće požaliti brata svojega Manasija Efraima, a Efraim Manasiju, označava da će volja člana crkve biti protivu razumevanja, i razumevanje protivu njegove volje.

12. Kod Davida: Bog reče u svetinji svojoj: veseliću se i razdijeliću Sihem, i dolinu Sohot razmjeriću. Moj je Galad, moj je Manasija. Efraim je krjepost glave moje, Juda je skiptar moj Psalam 60:6, 7);

Opet: Pastire Izrailjev, čuj! koji vodiš sinove Josipove, kao ovce, koji sjediš na heruvimima, javi se. Pred Efraimom i Benjaminom i Manasijom probudi krjepost svoju, i hodi da nam pomogneš (Psalam 80:1, 2); i ovde Efraim označava razumevanje crkve, a Manasija njenu volju. Isto je jasno iz blagoslova koji je Jakov dao Efraimu i Manasiji pred svoju smrt (Postanje 48); isto kao i iz Jakovljevog prihvatanja Efraima umesto Rubena i Manasije umesto Simeona (stihovi 3-5); jer se Rubenom onačavalo razumevanje crkve, ili vera u razumevanju (u razumu) i u doktrinei (br. 3861, 3866); Simeonom, vera u delu, ili poslušnosti volje da se izvršava istina, od koje i preko koje se stvara ljubav k ližnjemu, a to je istina u delu, koja je dobro nove volje (br. 3869-3872).

13. Razlog što je Jakov, tada Izrailj, blagoslovio Efraima više nego Manasiju, polažući svoju desnu ruku na prvoga a levu na drugoiga (stihovi 13-20), bio je isti onaj kao kad je Jakov ranije okrenuo ka sebi pravo prvenaštva od Isava, i isti u slučaju Fereza i Zare, sinova Judinih od Tamare, kada je Zare, koji je bio prvorođeni, izašao posle Fereza (Postanje 38:28-30). Razlog je bio to što je istina vere, koja pripada razumu, po izgledu na prvome mestu za vreme čovekovog preporađanja, posle čega da dolazi dobro ljubavi ka bližnjemu, koje pripada volji, koje je po izgledu na drugome mestu; dok je u stvari dobro na prvome mestu, što se jasno pokazuje onda kad se čovek preporodi (vidi gore, br. 3314, 3539, 3548, 3556, 3563, 3570, 3576, 3603, 3701, 4243, 4244, 4247, 4337, 4925, 4926).

3862. Gore (br. 3858) je bilo pokazano da dvanaest plemena označavaju sve stvari istine i dobra, ili vere i ljubavi; a pošto se sada govori o Jakovljevim sinovima jednom po jednom, to se ovde mora otkriti još jedna tajna, naime, šta je obuhvaćeno značenjem sinova. (Tajna ie da se sva nebeska i duhovna toplina, ili ljubav i milost, opažaju u nebu u spoljašnjem obliku kao plameno sunce; i da se nebeska i duhovna svetlost, ili vera, opažaju u nebu u spoljašnjem obliku; tako isto, da je nebeska i duhovna toplina unutar mudrosti; i to stoga što su one od Gospoda, koji je tamo sunce, može se videti gore (br. 1053, 1521-1533, 1619-1632, 2441, 2495, 2776, 3138, 3167, 3190, 3195, 3222, 3223, 3338, 3341, 3413, 3485, 3636, 3643). Iz ovoga se vidi da je svo dobro od topline koja je od Gospoda kao sunca; i da otuda dolaze promene stanja; i da su sve misli, koje se odnose na veru ili istinu, promene u toj nebeskoj i duhovnoj svetlosti koja dolazi od Gospoda, i da otuda potiče sva inteligencija. U ovoj toplini i svetlosti su svi anđeli u nebu; a njihova osećanja i misli samo su iz toga izvora. Ovo se pokazuje u govoru, koji se zbog svoga porekla sastoji od promena ili modifikacija nebeske svetlosti, u kojoj je nebeska toplina, koji su stoga neizrecivi, i raznvrsni i ispunjeni toliko da je to iznad SEKCIJA 2. moći shvatanja, br. 3342, 3344, 3345).

Da bi se ove stvari pokazale u svetu (na zemlji) preko predstava, takva su imena data Jakovljevim sinovima koja bi označavala sveopšte stavri dobra i istine, ili ljubavi i vere, to jest da bi označavala sveopštosti u pogledu promena nebeske i duhovne topline, kako bi bile i promene svetlosti (koja potiče od te topline). Sami red ovih sveopštosti je ono što određuje kakav će biti plamen i njegova svetlost. Kad red počinje od ljubavi, sve ono što sledi otuda u pravom redu izgleda kao da plamti; ali kada red počinje od vere, sve što sledi u pravom redu izgleda prozirno; ali sa svim različitostima u skladu sa stvarima koje slede. Ali ako red kojim idu nije pravi, sv zgleda zatamnjeno, sa svim razlikama. O ovome redu i o različitostima koje iz toga proizlaze, biće govora kasnije, po Božanskoj milosti Gospodovoj. Ovo objašnjava kako je Gospod davao odgovore preko Urima i Tumima, naime, da su (ljudi) dobijali odgovore u skladu s predmetom preko svetlosti i sjaja dragog i prozirnog kameniva, na kojima su bila urezana imena dvanaest plemena; jer, kao što je rečeno, na imenima bile su upisane sveopštosti (universalije) ljubavi i vere u Gospodovom carstvu, stoga i sveopštosti plamena i svetlosti preko kojih su stvari ljubavi i vere predstavljene u nebu. (prim. prev. Autor piše o sveopštostima pod čime se misli na opšte pojmove , ili universalije, jer pored opštih postoje i pojedinačnestvari). Stoga, treba utvrditi iz Reči da je red kojim se daju imena SEKCIJA 3 plemena u Reči različit, a to sve u skladu s predmetom o kojemu se radi; iz ovoga se može znati da su odgovori od Gospoda koji su dolazili preko Urima i Tumima, sijali svetlošću već prema tome kakav je bio predmet; a stanja predmeta su se manjala u skladu s dobro i istinom. Ali koju istinu i dobro označava svaki Jakovljev sin, videće se iz objašnjenja; naime, da je Rubenom označena vera od Gospoda; Simeonom, vera od volje koja je od Gospoda; Levijem, duhovna ljubav ili ljubav ka bližnjemu; Judom, Božanska ljubav i Gospodovo nebesko carstvo. Šta je označeno sa osam preostalih sinova, biti pokazano u sledećem poglavlju. Njihov red po kojemu su rođeni je ono što se ovde opisuje, a koji je kako sledi: Ruben, Simeon, Levi, Juda, Dan, Naftali, Gad, Ašer, Isahar, Zebulon, Josef, Benjamin (vidi stihove 32-35 ovoga poglavlja, i stihove 6, 8, 11, 13, 18, 20, 24 poglavlja XXX. , i stih 18 poglavlja XXXV.). Ovaj red je u skladu sa stanjem predmeta koji se ovde razmatra, a to je čovekov preporod; jer u ovome slučaju, počinje se od istine vere, koja je Ruben; tada se od toga ide dalje da se hoće ono što je istinito, koje je Simeon; a oda ide ka ljubavi ka bližnjemu, što je Levi, i tako se ide prema Gospodu koji je, u najvišem smislu, predstavljen Judom. Da duhovno začeće i rođenje, ili preporod, idu od onoga što je spoljašnje ka onome što je unutrašnje, bilo je gore SEKCIJA 4. rečeno (br. 3860); to jest, od istine vere prema dobru ljubavi. Pre nego što je Jakov došao svome ocu Isaku u Mamre (Kirijat -Arba), dvanaest sinova se imenuju ovim redom: Ruben, Simeon, Levi, Juda, Isahar, Zebulon, Josip, Benjamin, Dan, Naftali, Gad, Ašer (Postanak 35:23-25); pri kojem nabrojavanju se sinovi rođeni od Lije navode prvo, a poslednji oni koji su rođeni od robinja, a ovo sve u skladu sa stanjem predmeta o kome se govori. Oni se nabrajuju na još drugačij ačin kada se kreću i kada dolaze u Egipat (Postanje 46:9-19); a u drugdačijem redu kada ih Jakov blagosilja, u to vreme Izrailj, pre smrti (Postanje 49:3-27); a u drugom kada ih Mojsije blagosilja (Zak. Ponovljeni 33:6-24). Bili su (imenovani) sledećim redom kada su stali u oko okolo šatora od sastanka; na istoku, Juda, Isahar, Zebulon; na jugu, Ruben, Simeon, Gad; na zapadu, Efraim, Manasija, Benjamin; na istoku, Dan, Ašer, Naftali (Brojevi II). Kada su izabrani knezovi iz svakoga plemena, bili poslati da istražuju zemlju, bili nu nabrojeni ovim redom: Ruben, Simeon, Juda, Isahar, Efraim, Banjamin, Zebulon, Josip, ili Manaija, Dan, Ašer, Naftali, Gad (Brojevi 13:4-16). Dok su knezovi koji su davali zemlju u nasleđe nabrojani su drugim redom (Brojevi 34:19-29). A kojim redom je deljeno žrebom kada je zemlja davana u SEKCIJA 5. nasleđe, može se videti kod Jošue XIII. do XIX. Kada se kod Jezikilja opisuju granice nove ili svete zemlje koju će naslediti plemena, ona se pominju ovim redom: Dan, Ašer, Naftali, Manasija, Efraim, Ruben, Juda, Benjamin, Simeon, Isahar, Zebulon, Gad, svi od istočnoga kraja to kraja mora ili do zapada, osim Gada, koji se bio na južnoj strani Jezekilj 48:2-8? 48:23-26); i kada se govori o vratima novoga ili svetoga grada, pominju se ovim redom: prema severu troja vrata, Rubenova, Judina, i Levijeva; prema istoku troja vrata, Josipova, Banjaminova, i Danova; prema jugu troja vrata, Simeonova, Isaharova, i Zebulonova; prema zapadu troja vrata, Gadova, Ašerova, i Naftalijeva (Jezek. 48:31-34). Red po kojemu su bili zapečaćeni, bili su dvanaest hiljada iz svakoga plemena, što se može videti iz Otkr. 7:5-8. U svim ovim odlomcima nabrajanje plemena je u skladu sa stanjem posebnog predmeta o kome se govori, kojem stanju je sobrazan ovaj red; a ovo stanje se vidi iz onoga SEKCIJA 6. što prethodi i onoga što sledi. Kakav je bio red dragih kamenova u Urimu i Tumimu, pominje se i opisuje u Reči, ali se ne pominje čemu je saobrazno koje pleme, jer su kamenovi predstavljali sve stvari svetlosti od nebeskoga plamena, to jest, sve stvari istine od dobra, ili sve stvari vere od ljubavi. Stoga što su ovo predstavljali, sama nebeska svetlost sijala je kroz njih na čudotvoran način prema stanju predmeta, kad bi sijala i blistala kao potvrda onoga što je dobro i istinito, skupa sa varijacijama boja u skladu s razlikama stanja onoga što je bilo dobro i istinito; baš kada što se to dešava u nebu, gde se sve nebeske i duhovne stvari izražavaju preko svetlosti i njenih razlika, i to na način koji je neizreciv i čoveku neshvatljiv; jer, kao što je rečeno, unurar nebeske svetlosti, postoji život od Gospoda, pa stog inteligencija i mudrost, pa se stoga u različitostima svetlosti pokazuje sve što pripada životu istine, to jest, sve što pripada mudrosti i inteligenciji, a u razlikama plamena i njenovog blistavila, pokazuje se sve što pripada životu dobra i životu istine od dobra, ili ljubavi ka Gospodu i veri koja potiče iz nje. Takvi su bili Urim i Tumim koji su bili na naprsniku oplećka i na srcu Aronovom, kao što se vidi iz činjenice da reči Urim i Tumim znače Svetlolsti i Savršenstva, i da naprsnjak, na kojemu su bili postavljeni (kamenovi), da se nazivao naprsnjak suda, jer sud je inteligencija i mudrost (br. 2235). Razlog da je ovo stajalo na Aronovom srcu, je to što srce označava Božansku ljubav (vidi gore, br. 3635, i na kraju ovoga poglavlja). Otuda je to da su ti kamenovi bili postavljeni u zlalo (ukovani u zlato), jer u unutrašnjem smislu zlato je dobro ljubavi (br. 113, 1551, 1552), a dragi kamenovi, istine koje su prozirne SEKCIJA 7. zbog (od) dobra (br. 114). O Urimu i Tumimu čitamo kod Mojsija: A naprsnik sudski načini, naprave vezene onakve kao oplećak, od zlata, od porfire, od skrleta, od crvca, i od tankoga platna uzvezenoga načini ga. Neka bude četverouglast i dvostruk, u dužinu s pedi i u čirinu s pedi (pedalj). I udari po njmeu ozgo kamenje, u četiri reda neka bude kamenje. U prvom redu: sardokih, topaz, i smaragd; a u četvrtom redu: hrisolit, onih i jaspid; neka budu ukovani u zlato u svom redu (Izlazak 28:15-17, 20; 39:8-14). Kamenovi koji su bili na njemu, bili su takođe određeni. I dalje: Tako neka vežu naprsnik, grivne njegove na oplećku vrvcom od porfire, da stoji nad pojasom od oplećka, i da se ne odvaja naprsnik od oplećka. I neka nosi Aron imena sinova Izrailjevih na naprsniku sudskom na srcu svom kad ulazi u svetinju za spomen pred Gospodom vazda (Izlazak 28:2-30; Levitska 8:7, 8).

Da su Jehovu ili Gospoda pitali i da je On davao odgovore preko Urima i Tumima, može se videti kod Mojsija: A Jehova reče Mojsiju: uzmi k sebi Jošuu (Jozuu) sina Nunova, čovjeka u kome je moj duh, i metni ruku svoju na nj. I podaj mu slave, da ga sluša sav zbor sinova Izrailjevih. I neka stane pred Eleazara svećenika da ga pita za sud Urim pred Jehovom (Brojevi 28:18, 20, 21). I kod Samuila: I upita Saul Jehovu, ali mu Jehova ne odgovori ni u snu ni preko Urima, ni preko proroka (28:6).