¹ Kad Jefrem govoraše, beše strah; beše se uzvisio u Izrailju; ali se ogreši o Vala, te umre.

² I sada jednako greše i grade sebi lijući od srebra svog po razumu svom likove, koji su svi delo umetničko, a oni govore za njih: Ljudi koji prinose žrtve neka celuju teoce.

³ Zato će biti kao oblak jutarnji i kao rosa koja u zoru padne, pa je nestane, kao pleva, koju odnosi vetar s gumna, i kao dim iz dimnjaka.

⁴ A ja sam Gospod Bog tvoj od zemlje misirske, i Boga osim mene nisi poznao, i osim mene nema ko bi spasao.

⁵ Ja te poznah u pustinji, u zemlji zasušenoj.

⁶ Imajući dobru pašu behu siti; ali čim se nasitiše, ponese se srce njihovo, zato me zaboraviše.

⁷ Zato ću im biti kao lav, kao ris vrebaću ih na putu.

⁸ Srešću ih kao medvedica kojoj uzmu medvediće, i rastrgaću im sve srce njihovo i izješću ih onde kao lav; zverje poljsko raskinuće ih.

⁹ Propao si, Izrailju; ali ti je pomoću meni.

¹⁰ Gde ti je car? Gde je? Neka te sačuva u svim gradovima tvojim; gde li su sudije tvoje, za koje si govorio: Daj mi cara i knezove?

¹¹ Dadoh ti cara u gnevu svom, i uzeh ga u jarosti svojoj.

¹² Svezano je bezakonje Jefremovo, ostavljen je greh njegov.

¹³ Bolovi kao u porodilje spopašće ga, sin je nerazuman, jer ne bi toliko vremena ostao u utrobi.

¹⁴ Od groba ću ih izbaviti, od smrti ću ih sačuvati; gde je, smrti, pomor tvoj, gde je, grobe, pogibao tvoja? Kajanje će biti sakriveno od očiju mojih.

¹⁵ Rodan će biti među braćom svojom; ali će doći istočni vetar, vetar Gospodnji, koji ide od pustinje, i usahnuće mu izvor, i studenac će mu zasušiti; on će odneti blago od svih dragih zaklada.

¹⁶ Samarija će opusteti, jer se odmetnu od Boga svog; oni će pasti od mača, deca će se njihova razmrskati i trudne žene njihove rasporiti.

¹ Kad lečim Izrailja, tada se pokazuje bezakonje Jefremovo i zloća samarijska; jer čine laž, i lupež ulazi, i napolju udara četa.

² I ne govore u srcu svom da ja pamtim svako bezakonje njihovo; sada stoje oko njih dela njihova, preda mnom su.

³ Nevaljalstvom svojim vesele cara i lažima svojim knezove.

⁴ Svi čine preljubu; kao pećsu koju užari hlebar, koji prestane stražiti kad zamesi testo pa dokle uskisne.

⁵ Na dan cara našeg razboleše se knezovi od meha vina, i on pruži ruku svoju podsmevačima.

⁶ Jer na zasede svoje upravljaju srce svoje, koje je kao peć; hlebar njihov spava celu noć, ujutru gori kao plamen ognjeni.

⁷ Svi su kao pećugrejani i proždiru svoje sudije; svi carevi njihovi padaju, nijedan između njih ne viče k meni.

⁸ Jefrem se pomešao s narodima; Jefrem je pogača neprevrnuta.

⁹ Inostranci jedu mu silu, a on ne zna; sede kose popadaju ga, a on ne zna.

¹⁰ I ponositost Izrailjeva svedoči mu u oči, ali se ne vraćaju ka Gospodu Bogu svom niti Ga traže uza sve to.

¹¹ I Jefrem je kao golub, lud, bezuman; zovu Misir, idu u Asirsku.

¹² Kad otidu, razapeću na njih mrežu svoju, kao ptice nebeske svući ću ih, karaću ih kako je kazivano u zboru njihovom.

¹³ Teško njima, jer zađoše od mene; pogibao će im biti, jer me izneveriše; ja ih iskupih, a oni govoriše na me laž.

¹⁴ Niti me prizivaše iz srca svog, nego ridaše na odrima svojim; žita i vina radi skupljajući se odstupaju od mene.

¹⁵ Kad ih karah, ukrepih im mišice; ali oni misliše zlo na me.

¹⁶ Vraćaju se, ali ne ka Višnjem, postaše kao luk lažljiv; knezovi će njihovi popadati od mača s obesti jezika svog; to će im biti podsmeh u zemlji misirskoj.