5377. NASTAVAK O KORESPONDENCIJI SA VELIKIM ČOVEKOM; OVDE O KORESPONDENCIJI SA UNUTARNJOM UTROBOM.

Predmet o kome se govorilo u prethodnm poglavlju bila je korespondencija nekih unutarnjih organa tela s Velikim Čovekom, naime, jetre, pankreasa, želuca, i nekih drugih. Sada će se govoriti u nastavku o korespondenciji peritoneuma, bubrega, i mokraćnih kanala (uretera), žučne kesice, i creva; jer što god da je u čoveku, bilo da je u spoljašnjem ili u unutrašnjem čoveku, ima korespondenciju sa Velikim Čovekom. Bez korespondencije sa njim (to jest, sa nebom, ili što je isto, sa duhovnim svetom), ništa ne bi postalo niti bi opstalo, jer ne bi imalo vezu s onim što mu prethodi (što mu je priorno), pa stoga ni sa Prvim, to jest, sa Gospodom. Ono što je nepovezano, pa tako i nezavisno, ne može da opstati ni jednoga trenutka; jer ono opstoji preko svoje povezanosti i zavisnosti od onoga od čega sve postoji, jer opstojanje je neprekidno postojanje.

2. Otuda ne samo da sve stvari u opšte i u posebno u čoveku korespondiraju, nego i sve u svemiru. Samo sunce korespondira, a isto tako i mesec; jer u nebu Gospod je Sunce, a isto tako i Mesec. Sunčev plamen i toplina, i njegova svetlost, korespondiraju; jer je to Gospodova ljubav prema celoj ljudskoj rasi kojoj ljubavi korespondira plamen i toplina , a Božanska istina korespondira svetlosti. I same zvezde korespondiraju nebeskikm zajednicama i njihovim stanovnicima; ne da su ovi u zvezdama, nego da su sređeni sličnim redom. Sve što je pod suncem, korespondira, kao i svi predmeti u životinjskom carstvu, a tako isto i u biljnom carstvu; a kad ne bi bilo influksa iz duhovnog sveta u sve stvari, one bi trenutno propale i nestale. Ovo mi je dato da saznam preko mnogo iskustva; jer mi je pokazano s kojim stvarima u duhovnom svetu korespondiraju stvari u životinjskom i biljnom carstvu, kao i to da bez influksa one ne bi mogle da postoje, jer kada se oduzme ono što je prethodno (priorno), ono što je posteriorno propada. Pošto postoji posebna korespondencija čoveka s nebom, a preko njega s Gospodom, stoga se čovek pokazuje u drugom životu u svetlosti neba u skladu s prirodom njegove korespondencije. Otuda to d e anđeli pokazuju u neiskazivoj svetlosti i lepoti, dok se pakleni duhovi pokazuju u neizrecivoj crnini i izobličenosti.