10217. Između onijeh koji idu u broj. Da ovo označava koordinaciju i raspored, vidi se iz značenja brojati, kada se odnosi na sve stvari Crkve, koje su istine i dobra vere i ljubavi, što označava njihov red i raspored; oni koji su izbrojani, označavaju stvari koje su sređene i raspoređene. Brojanje ima ovo značenje, jer brojanje podrazumena ispitivanje, a ono što Gospod ispita, to je uređeno i raspoređeno. Tako isto, termin kojim se označava brojanje u izvornom jeziku, označava ispitati, oceniti, i primetiti, kao i posetiti, zapovediti, i voditi, stoga urediti i rasporediti. Ovo su značenja toga termina (izraza), jer, u duhovnom smislu, jedna stvar povlači drugu, a duhovni smisao je unutrašnje značenje izraza, jer se ovako značenje često nalazi u rečima raznih jezika, osobito istočnjačkih. Da izbrojati u duhovnom smislu, u kome se razmatraju istine i dobra vere i ljubavi, označava urediti i rasporediti, vidi se iz odlomaka u Reči, gde ne pominje brojanje, kao i broj, kao kod Isaije,

Vika stoji ljudstva na gorama; Jehova nad vojskama pregleda vojsku ubojitu (Isaija 13:4. Ponovo, Podignite gore svoje oči, i vidite; ko je to stvorio? ko izvodi vojsku svega toga u broj, i zove svako po imenu, i velike radi sile njegove i jake moći ne izostaje ni jedno? (Isaija 40:26. I kod Davida,

Jehova Izbroja mnoštvo zvezda, i sve ih zove po imenu Psalam 147:4. Da izbrojati u ovim odlomcima označava urediti i rasporediti, jasno je, jer se govori o Jehovi, ili o Gospodu, koji ne broji vojsku ili zvezde, nego dovodi u red i raspoređuje sve stvari označene vojskom i zvezdama, a to su istine i dobra vere i ljubavi. Jer se ovde ne govori o ratovima u prirodnom svetu, nego o ratovima u duhovnom svetu, što su ratovi ili bitke istina od dobra protivu obmana od zla. Da su ratovi u duhovnom smislu takve bitke, vidi br. 1664, 2686, 8273, 8295; da vojska označava istine i dobra Crkve i neba, br. 7988, 8019; a da zvezde označavaju poznavanje istine i dobra, br. 2495, 2849, 4697).

Kada se zna značenje brojanja i sinova Izrailjevih, postaje jasno zašto Davidu nije bilo dopušteno da izbroji narod, i zašto je, kasnije, prorok Gad bio poslan da izrekne kaznu (Samuilova 24:1-15), i zašto se kaže ovde, svako mora da da za iskupljenje svoje duše da ne bude pomora među njima kada ih izbrojiš, a to je zato što se sinovima Izrailjevim označavaju istine i dobra Crkve, a brojanjem se označava uređivanje i raspoređivanje; a pošto sam Gospod sređuje i raspoređuje istine i dobra vere i ljubavi kod svakoga u Crkvi i u nebu, stoga, kada to čovek čini, kao što je učinio David preko Joava, to onda označava, ne da Gospod sređuje i raspoređuje nego čovek, što nije sređivati i raspoređivati, nego razarati. Da brojanje Izrailjskog naroda nije označavalo ovakve stvari, to ne bi bio greh ili krivica da ih se prebroji. Da se sinovima Izrailjevim označavaju duhovne istine i dobra, koja su istine i dobra Crkve i neba, vidi br. 5414, 5801, 8234, 8805; slično [ je označeno] i plemenima na koja su bili podeljeni sinovi Izrailjevi, br. 3858, 3926, 4060, 6335, 6397).

Pošto sinovi Izrailjevi i plemena označavaju ovakve stvari, a one su neizbrojne, stoga se o njima u Reči kaže, da će njihov broj biti kao peska morskoga, koji se ne može izmeriti niti izbrojiti (Osija 1:10). Ko će izbrojati prah Jakovljev, i broj Izrailjev ? (Brojevi 23:10). Jehova reče Avraamu, I učiniću da sjemena tvojega bude kao praha na zemlji; a ko uzmogne izbrojati prah na zemlji, moći će izbrojati i seme tvoje (Postanje 13:16) 16:10). I na drugome mestu, Pogledaj na nebo, i izbroj zvezde, što ih možeš prebrojati, tako će biti i seme tvoje (Postanje 15:5).

Da se pod sinovima Izrailjevim i semenm Avraamovim ne misli na njihovo potomstvo, nego na duhovne istine i dobra, koji su neizbrojna, i u većem delu neizreciva, vidi se iz toga da ih po broju nije bilo više nego drugih nacija, što svedoči i Mojsije, Ne za to što bi vas bilo više nego drugih naroda, prihvati vas Jehova, i izabra vas; jer vas bijaše manje nego i kojega drugoga naroda (Zak. Ponovljeni 7:7). Brojanje označava sređivanje i raspoređivanje i kod Jeremije,

U gradovima Jerusalima i Jude opet će prolaziti stada pod rukom brojačevom Jeremija 33:13. ; stada označavaju dobra i istine Crkve, br. 6048, 8937, 9135; pod rukom brojačevim označava u skladu s Gospodovim rasporedom. I kod Davida,

Ko zna silu gneva Tvojega. Nauči nas tako brojati dane naše, da bismo stekli srce mudro (Psalam 90:12); brojati dane označava srediti i rasporediti stanja života; za dane se kaže da su nabrojani kada su sređeni i raspoređeni, a to je kada se završe, kao kod Isaije,

Kad se presekoše dani moji, rekoh: idem k vratima paklenim (grobnijem); uze mi se ostatak godina mojih (Psalam 38:10). I kod Danila,

Pismo se pokaza pred carem Belhazarom: izbrojen, izmeren, i podeljen Danijel 5:25. ; jer kad izbrojati označava urediti i rasporediti, tada ono što je izbrojano označava ono što je potpuno, kao kad se povuče linija ispod broja kojim se završava računanje.

Prebrojavanjem se označava urediti i rasporediti, jer broj označava kvalitet stvari i stanje, a kvalitet je određen brojem koji se dodaje. Otuda izbrojati označava odrediti kvalitet, a kvalifikovanje stvari u duhovnim predmetima vrši se uređivanjem i raspoređivanjem od Gospoda. Ovo je označeno brojem u Otkrovenju, I učini sve, male i velike, te im dade žig na ruci desnoj i na čelima njihovijem, da niko ne može ni kupiti ni prodati , osim ako ima žig, ili ime zveri, ili broj imena njezina. Ovde je mudrost. Ko ima um neka izračuna broj zveri: jer je broj čovekov i broj zveri šest stotina šezdeset i šest (XIII15-18). Predmet o kome se govori u ovome poglavlju, je zver morska, i zver zemaljska. Zverju iz mora označava se istina Crkve pretvorena u obmane pomoću raznih vrsta znanj vetskih stvari. A zverju zemaljskom označava se istina Crkve pretvrena u obmanu pomoću doslovnog smisla Reči koja jse primenjuje u prilog zala ljubavi prema sebi i ljubavi prema svetu; jer zemlja označava Crkvu u pogledu dobra i istine; vidi šta je navedeno, br. 9325, a more označava znanje uopšte, br. 28, 2120, 2850. Imati njeg- ov žig na ruci i na čelu, označava priznavati sve stvari bilo kakve da su; jer čelo označava ljubav, br. 9936; ime označava ono što je karakteristično za onoga koji je predstavljen, br. 3006, 3421, 6674, 8274 , 9310. Imati broj zveri označava ispitati i biti upoznat s onim izokrenutim istinama Crkve; šest stotina šezdeset i šest označavaju njen kvalitet (kvalitet Crkve) u pogledu na sve istine koje su pretvorene u obmane pomoću zla, kao i svetogrđenje onoga što je sveto, a tako isto i kraj . Znati ove stvari i ispitivati ih deo je mudrog i inteligentnog čoveka, pa se stoga kaže da je to mudrost; onaj ko ima inteligenciju , neka izračuna svoj broj. Jer broj šest označava isto što i broj dvanaest jer je to njegva polovina, br. 3960 na kraju, 7973, 8148; a dvanaest označava sve istine i dobra Crkve kao celine, br. 2129, 2130, 3272 na kraju{ign95} 3858, 3913, 7973, stoga u obrnutom smislu sve obmane i zla kao celine; utrostručavanje broja šest uključuje i kraj, a kraj dolazi onda kada je istina potpuno oskrvnuta . Iz ovih se stvari jasno vidi da brojevi u Reči označavaju uslove i stanja, kao i kvalitet , sve prema pojednim broju, kao i u sledećim rečima u Otkrovenju, kad je anđeo premerio zidove svetog Jerusalima, Sto četrdeset i četiri lakta, što je i mjera čojekova i anđelova(21:17). Određenim brojem u ovome odlomku označene su sve istine i dobra zajedno; jer sto četrdeset i četiri označava isto što i dvanaest, br. 7973; jer to je dvanaest pomnoženo sa sobom; stoga se ovde kaže, da je njegova mera i čovekova mera, baš kao gore, da je taj broj broj čoveka; ali stoga što se ovde označavaju istine od dobra, dodaje se da je ta mera i anđelova mera, jer anđeo u Reči označava istine od dobra; jer on je prijemnik Božanske Istine od Gospoda, br. 8192.

2788. Treći dan: da ovo označava ono što je potpuno i početak posvećivanja (posvećenosti), vidi se iz značenja trećeg dana. Dan u Reči označava stanje (vidi br. 23, 487, 488, 493, 893), a tako i godina, i vremena u opšte, kao sat, dan, sedmica, mesec, godina, i doba, kao jutro, podne, veče, i noć; i proleće, leto, jesen, i zima; a kada se doda treće (tri) ovima, tada se označava kraj toga stanja, a u isto vreme početak sledećeg stanja. U ovom slučaju, pošto se radi o Gospodovom posvećivanju, koje je izvedeno preko iskušenja, treći dan označava ono što je potpuno, a u isto vreme i početak posvećivanja, a to sledi i iz onoga što se ide pre. Razlog za ovo značenje je to što je Gospod, kad je ispunio sve stvari, ustao trećeg dana; jer stvari koje je učinio i koje je trebao Gospod da učini dok je živeo na svetu, bile su već u pretstavama crkve kao da su se već dogodile, kao što je slučaj s unutrašnjim smislom Reči: jer u Bogu ono što je učinjeno i što će se učinii su iso, jer je cela večnost u Njemu prisutna. Otuda je broj tri jedna pretstava, ne samo u Drevnoj Crkvi i u Jevrejskoj, nego i kod raznih naroda; vidi što je rečeno o ovome broju u br. 720, 901, 1825. Da je to njegovo poreklo, jasno je iz Ozeja: Hodite, vratimo se Jehovi! Jer On razdrije, i iscijeliće nas, rani i zaviće nas. Povratiće nam život za dva dana, treći dan podignuće nas, i živjećemo pred njim Osija 6:1, 2), gde treći dan označava Gospodov dolazak i Njegovo uskrsnuće. To se vidi i iz Jone, u tome što je on bio u trbuhu velike ribe tri dana i tri noći (Jona 1:17);

o čemu je Gospod rekao ovo kod Mateja: kao šo je Jona bio u trbuhu kitovom tri dana i tri noći: tako će biti i sin čovječiji u srcu zemlje tri dana i tri noći Mateju 12:40.

Treba znati da u Reči tri dana i tri noći označavaju istu stvar, kao i tri i treći u odlomcima koji slede: - kod Jovana: Isus reče jevrejima: razorite onaj hram, i za tri dana ja ću da podići; On govoraše o hramu Svoga tijela Jovan 2:19-21; Mateja 26:61; Marko 11:58, 15:29).

Da je Gospod ustao trećega dana, dobro je poznato. I zbog toga je Gospod razlikovao tri perioda u Svome životu, kao kod Luke: I reče, idite i kažite onoj lisici: evo izgonim đavole i iscjeljujem danas i sutra, a treći dan svršiću Luka 13:32. Gospod je pretrpeo poslednje iskušenje koje je bilo na krstu, u treći čas dana (Marko15:25); i posle tri časa bila je tama po celoj zemlji, ili u šesti čas (Luka 23:44). I posle tri časa, ili u deveti čas, bio je kraj (Marko 15:33, 34, 37). Ali u jutro trećega dana, On je ustao (Marko 16:1-4; Luka 24:7; vidi Mateja 16:21; 17:22, 23; 20:18. 19; Marko 9:31; 8:31; 10:33. 34; Luka 18:33; 24:46). Otuda, a posebno od onog što je Gospod ustao na treći dan, broj tri je pretstava i značenje; da je tako bilo, vidi se iz sledećih odlomaka u Reči: kad je Jehova sišao na Goru Sinajsku, On je rekao Mojsiju, da sveti (posvećuje) narod danas i sutra, da operu svoje haljine, i da budu spremni na treći dan, jer će Jehova sići na treći dan (Izlazak 19:10, 11, 15). Kad su puovali od Jehovinog brda, tri dana puta, da bi našli mesto gde bi se odmorili (Brojevi 10:33).

Da je bila tama po Egipatskoj zemlji tri dana, i da čovek nije video brata tri dana, a sinovi Izrailjevi su imali svetlo (Izlazak 10:22, 23).

Da se žrtva zavjetna i slobodni prinos jede prvog i drugog dana, i ništa ne treba da ostane za treći dan, nego da se to spali, jer da je gad, a isto tako i prinos za žrtvu, da ga ne treba jesti treći dan, i da ako se pojede trećega dana, taj koji je pojeo, nosiće svoje bezakonje (Levitska 7:16-18; 19:6-8).

Da onaj koji se dotakne mrtvaca, da treba da se čisti na treći dan, i da će biti čist na sedmi dan; ako ne, da se ta duša izluči iz Izraela; i da onaj koji je čist treba da poškropi vodom onoga koji nije čist na treći dan i na sedmi dan (Brojevi 19:12, 13, 19).

Da onaj koji pogubi dušu u boju, i koji je dotakao tijelo ubijenoga, treba da se čisti treći dan, i na sedmi dan (Brojevi 31:19).

Da kada dođu u zemlju Hanansku, da se voćke ne obrezuju za tri godine, i da se ne jedu (Levitska 19:23).

Da na kraju treće godine treba da donesu sve desetke od svoga prinosa (od roda) u toj godini, i da to stave na vrata, kako bi Leviti, došljaci, siročad, i udovice mogli jesti (Zak. Ponovljeni 14:28, 29; 26:12).

Da tri puta u godini treba da bude praznik (gozba) Jehovi; i da tri puta svake godine svako muško treba da se pojavi pred Gospodom Jehovom (Izlazak 23:14, 17; Zak. Ponovljeni 16:16).

Da je Jošua rekao narodu da za tri dana treba da pređu Jordan, i da naslede zemlji (Jošua 1:11, 3:2).

Da je Jehova pozvao Samuila tri puta, i da mu je ovaj odgovorio tri puta (3:8).

Da kada je Saul želeo da ubije Davida, David se krio u polju tri večeri, da je Jonatan rekao Davidu: Iskušaću oca do tri (časa) sutra; da je Jonatan bacio tri strele porežd kamena; i da se David poklonio do zemlje tri puta pred Jonatanom (1 Sam. (20:5, 12, 19, 20, 35, 36, 41).

Da je David trebao da izabere jednu od tri stvari; ili sedam godina gladi u zemlji; il a beži tri meseca od svojih neprijatelja, ili tri dana kuge u zemlji (2 Sam. (24:12, 13).

Da je glad u vreme Davida bila tri godine, godina za godinom (2 Sam. (21:1).

Da se Elizej (Jelisije) pružio preko tela mrtvog dečaka tri puta, i vratio ga u život (1 o Carevima 17:21, 22). A kada je Ilija sazidao oltar Jehovi, rekao je da poškropi vodom žrtvu paljenicu i drvo tri puta (1 o Carevima 8:34).

Da je vatra izgorela pedesetnika sa pedeset junaka koji su bili poslani Iliji, ali ne onoga pedesetnika koji je poslat treći put (2 o Carevima 1:13).

Da će to biti znak Jezikilju, da će jesti što te godine samo izraste, a druge godine što poraste od istoga, ali treće godine da seju, žanju, i sade vinograde i jedu njihov plod (2 o Carevima 19:29).

Da je Danilo ušao u svoju kuću, i da su prozori u njegovoj sobi bili otvoreni prema Jerusalimu, gde je davao hvalu tri puta na dan na kolenima, i molio se (Danilo 6:10, 13).

Da je Danilo žalovao tri sedmice, a da nije jeo hleba, niti pio vina, niti se mazao (uljem), dok se nisu napunile tri sedmice (Dan. 10:2, 3).

Da je Isaija hodao nag i bosonog tri dana, za znak i čudo za Egipat i Etiopiju (Isaija 20:3).

Da su iz svećnjaka izlazile tri grane sa svake strane, i da su načinjene tri čašice kao bademi na svakoj grani (Izlazak 25:32, 33).

Da su urim i tumin bili tri draga kamena u svakom redu (Izlazak 28:17-20).

Da će u novom hramu biti tri odaje ovu stranu, i tri na onu stranu, jedna mera za sve tri. I da će predvorje kući, širina dveri biti tri stope s obe strane a tri s one strane ( ?? 40:21? 40:48).

Da će u Novom Jerusalimu biti troja vrata na sever, troja na istok, troja na jug, i troja na zapad (Jezekilj 48:31-34; Otkr. 21:13).

Isto se jasno pokazuje iz sledećeih okolnosti: da se Petar odrekao Isusa tri puta (Mat. 26:34, 69).

Da je Gospod rekao Petru tri put, Ljubiš li Me? Isto tako u paraboli, čovek koji je posadio vinograd poslao je tri puta, i na kraju svoga sina (Luka 20:12; Marko 12:2, 4-6).

Da su oni koji su radili u vinogradu bili unajmljeni trećeg časa (Mat. 20:1-17).

Da zato što smokvino stablo nije dalo ploda tri godine, treba ga saseći (Luka 13:6, 7).

Pošto je trostruko i treće bilo reprezentativno, tako je bilo i sa trećim delom (trećinom), kao tao gde se kaže, da se za prinos dve desetine finog brašna pomeša sa trećiom ina ulja; i da vino kao prinos treba da bude trećina ina (Brojevi 15:6, 7; Jezikilj 46:14).

Da je Jezikilj treba da pređe brijačem preko glave i preko brade i da podeli kosu, i da spali treći deo na vatri, da preseče treći deo mačem oko grada, i da se treći deo baci u vetar (Jezikilj 5:1? 5:2? 5:11).

Kod Zaharije, da će se u celoj zemlji otseći dva dela, a treć eo će se ostaviti, i taj treći deo će proći kroz oganj da se očisti Zaharija 13:8, 9).

Kod Jovana: I kad prvi anđeo zatrubi, i posta grad i oganj smiješani sa krvlju, i padoše na zemlju, i trećina drva izgorje, i svaka zelena trava izgorje. i drugi anđeo zatrubi, i kao velika gora zapaljena pade u more, i trećina mora posta krv. I umrije trećina stvorenja koja žive u moru, i trećina lađi propade. I treći anđeo zatrubi, i pade s neba velika zvijezda, koja goraše kao svijeća, i pade na trećinu rijeka i na izvore vodene. I ime zvijezde bješe Pelen, i trećina voda posta pelen, i četvrti anđeo zatrubi, i trećina sunca, i trećina mjeseca i trećina zvijezda i trećina dana da ne svijetli, tako i noći (Otkr. 8:7-12).

Opet: I biše odriješena četiri anđela koji bjahu pripravljeni na sahat, i dan, i mjesec, i godinu da pobiju trećinu ljudi (Otkr. 9:15).

Opet: I od ova tri zla pogibe trećina ljudi, od ognja i od dima i od sumpora što izlažaše iz usta njihovijeh (Otkr. 9:18).

Opet: I rep (aždajin) odvue trećinu zvijezda nebeskih, i baci ih na zemlju (Otkr. 12:4). Ali treći deo označava nešto što nije još potpuno; dok treći i trostruki označavaju ono što je potpuno, potuno zlo za zlo, i dobro za dobro.