¹⁰ Nađoh Izrailja kao grožđe u pustinji; videh oce vaše kao prve smokve na drvetu u početku njegovom; oni otidoše k Velfegoru, i odvojiše se za sramotom, i postaše gadni kako im beše milo.

¹⁴ Nego ih razmetnuh vihorom po svim narodima, kojih ne poznavaše, i zemlja opuste iza njih da niko u nju ne dohođaše niti se iz nje vraćaše, i obratiše milu zemlju u pustoš.