10243. Neka se umivaju vodom. Da ovo označava očišćenje pomoću istina vere, vidi se iz značenja umivanja , što označava očišćenje od zala i obmana, vidi gore, br. 10237; i iz značenja vode koja označava istine vere, vidi br. 10238. Onaj ko ne zna šta je označeno pranjem, a šta nogama i rukama, ne može da zna na šta se odnose ove reči kod Jovana, po tom Isus usu vodu u umvaonicu, i p0če prati noge učenicima i otirati ubrusm kojim beše zapregnut. Onda dođe k Simonu Petru, koji mu reče: zar ti da pereš moje noge? Isus odgovori: Ono što ja činim sada ti ne znaš, ali ćeš doznati kasnije. Petar mu reče: nikad ti ne ćeš oprati mojijeh nogu. Isus mu odgovori: ako te ne operem, nemaš dela sa mnom. Reče mu Simon Petar: Gospode, ne samo noge, nego i ruke i glavu. Isus mu reče: opranome ne treba do samo noge prati, jer je sav čist Jovan 13:5-10. Ko može da zna na šta se odnosi ono što je Gospod rekao, Ono što ja činim, ti sada ne znaš? tako isto, ako te ne operem, nemaš dela sa mnom? isto tako, Onaj ko je opran, njemu treba samo noge prati, jer je sav čist? Da je predmet o kome se ovde govori očišćenje od zala i obmana, može se znati samo iz unutrašnjeg smisla; iz kojega postaje očito da se pranjem označava očišćenje od zala i obmana; vodom u umivaonici, istina vere u prirodnom; lanenim ubrusom, kojim je Gospod bio zaogrnut, i kojim je otirao njihove noge, Božanska istina koja proističe iz Njega; nogama, čovekovo Prirodno; pranjem glave, ruku i nogu, preporod; slično i onim koji je opran. Stoga se pranjem označava očišćenje čovekovog Prirodnog, jer ako se ovo ne opere i ne očisti dok je čovek u prirodnom svetu, to se više ne može učiniti u večnosti; jer on ostaje u onome stanju Prirodnog u kome umre. Nema popravka kasnije, jer je to podloga u koju se ulivaju unutrašnje to jest duhovne stvari kao u svoj prijemnik; kad je to izokrenuto, izokreću se isto tako i unutrašnje stvari kda se uliju. Isto je kada je oko povređeno, ili neki čulni organ iii telesni ud, jer unutrašnje stvari osećaju i deluju kroz ove u skladu s njihovim primanjem. Da se čovek ne moče očistiti u večnosti ako se njegovo prirodno nije očistilo u prirodnom svetu, označeno je Gospodovim rečima, Ono što ja činim sada, doznaćeš kasnije. Da onaj ko je preporođen treba da samo očišćava prirodno, označeno je ovim rečima, Opranome ne treba do samo noge oprati, jer je sav čist. A da Gospod sam očišćava, označeno je ovim rečima, Ako te ne operem, nemaš dela sa mnom. A da se ovo vrši preko Božanske Istine koja proističe od Gospoda, označeno je Njegovoim otiranjem lanenim ubrusom kojim je bio zaogrnut. Da laneni ubrus označava istinu od Božanskog, vidi br. 7601; stoga laneni ubrus kojim je Gospod bio zaogrnut označava Božansku Istinu od Njega. Da voda označava istinu vere, vidi br. 10238; da umivaonica, koj adrži vodu, označava Prirodno, vidi br. 10235; da pranje glave, ruku i nogu, ili celoga tela, označava preporod, br. 10239. I da noge označavaju čovekovo Prirodno, br. 10241. Iz svega ovoga opet je očito da je Gospod govorio u korespondencijama (saobraznostima), stoga od unutrašnjeg smisla, jer od neba, gde je taj smisao. Stoga ako se Gospodova Reč ne razume u tome smislu, može se razumeti samo malo (prim. prev. na drugim mestima, kao u raspravi o Sv. Pismu br. 55, autor navodi da se ono što je nužno za izbaljenje vidi u Sv. Pismu kao što se vidi lice i ruke na čoveku. Uz to treba napomenuti da je unutrašnji smisao slojevit; prvi po redu je istorijski unutrašnji smisao koji govori o razvoju Božije crkve u svetu; drugi je u utrašnjim ili duhovnim koji govori o očišćenju i preporodu čovek, a treći je i najviši onaj koji govori o tome kako je Gospod proslavio Svoje Ljudsko. Ovi smislovi su poznati u tri neba, prirodnom, duhovnom i nebeskom kao smislovi koje razumeju duhovi, to jest, anđeli u tim nebesima, popraćeni stanjima osećanja sreće i blaženstva, kao i opažanja istine, koji rastu što su nebesa viša, odnosno dublja).

55. Stih 28. I blagoslovi ih Bog, i reče im: Rađajte se i množite, i napunite zemlju i vladajte njome, i budite gospodari riba morskih i ptica nebeskih, i svega zvijerinja što se miče po zemlji.

Kako su pradrevni ljudi nazivali brakom povezivanje razuma s voljom ili vere s ljubavlju, tako su rađanjem i množenjem nazivali sve dobro što je proizlazilo iz toga braka. Stoga se kod proroka tako i nazivaju, kao kod Jezekilja:

Umnožiću u vama ljude i stoku, i namnožiće se i naploditi, i naseliću vas kako bijaste prije, i učiniću vam dobra više nego u početku; i poznaćete da sam ja Gospod. I dovešču k vama ljude, narod svoj Izrael, i naslijediće vas, i bićete im našljedstvo i nećete ih više zatirati. (Jezekilj 36:11? 36:12)

Pod Čovekom se ovde misli na duhovnog čoveka koji se naziva Izrailjem; kako bijaste prije jeste Pradrevna crkva; u početku, misli se na Drevnu crkvu posle Potopa. Razlog što se množenje, koje se odnosi na istinu, pominje pre plođenja, koje se odnosi na dobrotu, jeste to što se u ovom odlomku govori samo o onima koji se ponovno rađaju, a ne o onima koji su već ponovo rođeni. Kada je razum sjedinjen s voljom ili vera s ljubavlju, tada Gospod naziva čoveka zemlja udata, kao kod Isaije:

Nećeš se više zvati ostavljena niti će se zemlja tvoja zvati pustoš, nego ćeš se zvali milina moja i zemlja tvoja udata, jer ćeš biti mio Gospodu i zemlja će tvoja biti udata. (Isaija 64:4)

Plodovi koji se odnose na istinu nazivaju se sinovima, a oni koji se odnose na dobrotu kćerima. I to je često u Reči. Zemlja je naseljena kada ima mnogo istinitog i dobrog, jer kada Gospod deluje na čoveka, istina i dobrota silno se povećavaju, kao što je Gospod rekao kod Mateje:

Drugu priču kaza im: Carstvo nebesko je kao zrno gorušično, koje uzme čovjek i posije na njivi svojoj. Koje je istina najmanje od sviju sjemena, ali kad uzraste, veće je od svega povrća i bude drvo da ptice nebeske dolaze i sjedaju na njegovijem granama. (Mateju 13:31, 32)

Zrno gorušično je čovekova dobrota pre nego postane duhovan, koje je najmanje od sviju semena, zato što on misli da dobro radi od sebe, a ono što je od sebe jeste samo zlo. Ali kada počne da se rađa iznova, tada u njemu ima nećeg od dobrote, ali je to najmanje od svega dobrog. Na kraju, kada se vera spoji s ljubavlju te raste, postane povrće, a kada je sjedinjenje potpuno, postaje drvo na koje sedaju ptice nebeske i na njemu grade gnezda, što označava doslovni smisao. Kada postane duhovan, čovek se bori, pa se stoga kaže da će pokoriti zemlju i gospodariti.