Novo kršćansko proučavanje Biblije

Biblija

 

Izlazak 12

Studija

   

1 I reče Gospod Mojsiju i Aronu u zemlji misirskoj govoreći:

2 Ovaj mesec da vam je početak mesecima, da vam je prvi mesec u godini.

3 Kažite svemu zboru Izrailjevom i recite: Desetog dana ovog meseca svaki neka uzme jagnje ili jare, po porodicama, po jedno na dom;

4 Ako li je dom mali za jagnje ili jare, neka uzme k sebi suseda, koji mu je najbliži, s onoliko duša koliko treba da mogu pojesti jagnje ili jare.

5 A jagnje ili jare da vam bude zdravo, muško, od godine; između ovaca ili između koza uzmite.

6 I čuvajte ga do četrnaestog dana ovog meseca, a tada savkoliki zbor Izrailjev neka ga zakolje uveče.

7 I neka uzmu krvi od njega i pokrope oba dovratka i gornji prag na kućama u kojima će ga jesti.

8 I neka jedu meso iste noći, na vatri pečeno, s hlebom presnim i sa zeljem gorkim neka jedu.

9 Nemojte jesti sirovo ni u vodi kuvano, nego na vatri pečeno, s glavom i s nogama i s drobom.

10 I ništa nemojte ostaviti do jutra; ako li bi šta ostalo do jutra, spalite na vatri.

11 A ovako jedite: opasani, obuća da vam je na nogu i štap u ruci, i jedite hitno, jer je prolazak Gospodnji.

12 Jer ću proći po zemlji misirskoj tu noć, i pobiću sve prvence u zemlji misirskoj od čoveka do živinčeta, i sudiću svim bogovima misirskim, ja Gospod.

13 A krv ona biće vam znak na kućama, u kojima ćete biti; i kad vidim krv, proći ću vas, te neće biti među vama pomora, kad stanem ubijati po zemlji misirskoj.

14 I taj će vam dan biti za spomen, i praznovaćete ga Gospodu od kolena do kolena; praznujte ga zakonom večnim.

15 Sedam dana jedite hlebove presne, i prvog dana uklonite kvasac iz kuća svojih; jer ko bi god jeo šta s kvascem od prvog dana do sedmog, istrebiće se ona duša iz Izrailja.

16 Prvi dan biće sveti sabor; tako i sedmi dan imaćete sveti sabor; nikakav posao da se ne radi u te dane, osim šta treba za jelo svakoj duši, to ćete samo gotoviti.

17 I držite dan presnih hlebova, jer u taj dan izvedoh vojske vaše iz zemlje misirske; držite taj dan od koljena do koljena zakonom večnim.

18 Prvog meseca četrnaesti dan uveče počnite jesti presne hlebove pa do dvadeset prvog dana istog meseca uveče.

19 Za sedam dana da se ne nađe kvasca u kućama vašim; jer ko bi god jeo šta s kvascem, istrebiće se ona duša iz zbora Izrailjevog, bio došljak ili rođen u zemlji.

20 Ništa s kvascem nemojte jesti, nego jedite hleb presan po svim stanovima svojim.

21 I sazva Mojsije sve starešine izrailjske, i reče im: Izberite i uzmite sebi jagnje ili jare po porodicama svojim, i zakoljite pashu.

22 I uzmite kitu isopa i zamočite je u krv, koja će biti u zdeli, i pokropite gornji prag i oba dovratka krvlju, koja će biti u zdeli, i nijedan od vas da ne izlazi na vrata kućna do jutra.

23 Jer će izaći Gospod da bije Misir, pa kad vidi krv na gornjem pragu i na oba dovratka, proći će Gospod mimo ona vrata, i neće dati krvniku da uđe u kuće vaše da ubija.

24 I držite ovo kao zakon tebi i sinovima tvojim doveka.

25 I kad dođete u zemlju koju će vam dati Gospod, kao što je kazao, držite ovu službu.

26 I kad vam kažu sinovi vaši: Kakva vam je to služba?

27 Recite: Ovo je žrtva za prolazak Gospodnji, kad prođe kuće sinova Izrailjevih u Misiru ubijajući Misirce, a domove naše sačuva. Tada narod savi glavu i pokloni se.

28 I otidoše i učiniše sinovi Izrailjevi, kako zapovedi Gospod preko Mojsija i Arona, tako učiniše.

29 A oko ponoći pobi Gospod sve prvence u zemlji misirskoj od prvenca Faraonovog koji htede sedeti na prestolu njegovom do prvenca sužnja u tamnici, i šta god beše prvenac od stoke.

30 Tada usta Faraon one noći, on i sve sluge njegove i svi Misirci, i bi vika velika u Misiru, jer ne beše kuće u kojoj ne bi mrtvaca.

31 I dozva Mojsija i Arona po noći i reče: Ustajte, idite iz naroda mog i vi i sinovi Izrailjevi, i otidite, poslužite Gospodu, kao što govoriste.

32 Uzmite i ovce svoje i goveda svoja, kao što govoriste, i idite, pa i mene blagoslovite.

33 I Misirci navaljivahu na narod da brže idu iz zemlje, jer govorahu: Izgibosmo svi.

34 I narod uze testo svoje još neuskislo, umotavši ga u haljine svoje, na ramena svoja.

35 I učiniše sinovi Izrailjevi po zapovesti Mojsijevoj, i zaiskaše u Misiraca nakita srebrnih i nakita zlatnih i haljina.

36 I Gospod učini, te narod nađe ljubav u Misiraca, te im dadoše; tako opleniše Misirce.

37 I otidoše sinovi Izrailjevi iz Ramese u Sohot, oko šest stotina hiljada pešaka, samih ljudi osim dece.

38 I drugih ljudi mnogo otide s njima, i stoke sitne i krupne vrlo mnogo.

39 I od testa koje iznesoše iz Misira ispekoše pogače presne, jer ne beše uskislo kad ih poteraše Misirci, te ne mogaše oklevati, niti spremiše sebi brašnjenice.

40 A baviše se sinovi Izrailjevi u Misiru četiri stotine i trideset godina.

41 I kad se navrši četiri stotine i trideset godina, u isti dan izađoše sve vojske Gospodnje iz zemlje misirske.

42 Ta se noćsvetkuje Gospodu, u koju ih izvede iz Misira; to je noćGospodnja, koju treba da svetkuju sinovi Izrailjevi od koljena na koljeno.

43 I reče Gospod Mojsiju i Aronu: Ovo neka bude zakon za pashu: nijedan tuđin da je ne jede;

44 A svaki sluga vaš kupljen za novce, kad ga obrežete, onda neka je jede.

45 Došljak ili najamnik da je ne jede.

46 U istoj kući da se jede, da ne iznesete mesa od nje iz kuće, i kosti da joj ne prelomite.

47 Sav zbor Izrailjev neka čini tako.

48 Ako bi kod tebe sedeo tuđin i hteo bi svetkovati pashu Gospodnju, neka mu se obrežu sve muškinje, pa onda neka pristupi da je svetkuje, i neka bude kao rođen u zemlji; a niko neobrezan da je ne jede.

49 Zakon jedan da je i rođenom u zemlji i došljaku koji sedi među vama.

50 I učiniše svi sinovi Izrailjevi kako zapovedi Gospod Mojsiju i Aronu, tako učiniše.

51 I taj dan izvede Gospod sinove Izrailjeve iz zemlje misirske u četama njihovim.

   

Iz Swedenborgovih djela

 

Nebeske Tajne #7873

Proučite ovaj odlomak

  
/ 10837  
  

7873. I sudiću svijem bogovima Egipatskim, označava njihove obmane koje treba da budu proklete. Ovo se vidi iz značenja bogova, što označava obmane (o čemu niže); i iz značenja suditi, što označava prokleti, jer osuditi ili presuditi je ili na život ili na smrt; na život je spasenje, na smrt je prokletstvo. U Reči se bogovi često pominju: kada se anđeli nazivaju bogovima, označavaju se istine (vidi br. 4295, 4402, 7268), otuda u obrnutom smislu, bogovi kod naroda (Neznabožava) označavaju obmane (br. 4402, 4544). Razlog da se istine nazivaju bogovima je to, što istina proizilazi od Božanskog samog, i ona je u sebi Božanska, stoga se oni koji je primaju , nazivaju bogovima; ne da su oni bogovi, nego da je istina u njima Božanska; otuda to, da je u izvornom jeziku izraz za Boga Elohim, u množini. Božansko samo je Božansko Dobro, ali ono što proističe od njega je Božanska

Istina, koja ispunjava celo nebo. Pošto izraz bog znači istinu, to on u obrnutom smislu ozanača obmanu.

  
/ 10837  
  

Iz Swedenborgovih djela

 

Nebeske Tajne #4402

Proučite ovaj odlomak

  
/ 10837  
  

4402. I nazva ga: Silni Bog Izrailjev. Da ovo označava (da sve ovo dolazi) od Božanskog Duhovnog, vidi se iz značenja Bog Silni (objašnjeno u onome što je niže); i iz značenja Izrailja, što je duhovno (vidi br. 4286, 4292). U pogledu onoga što reklo o stihu 17 ovoga poglavlja do sada, slučaj je ovakav: U ovom poglavlju, u najvišem smislu, govori se o Gospodu, i to prevazilazi čovekovu misao (jer je to Božansko), pa je stoga dopušteno rasvetliti te stvari onim što što se pokazuje u idejama koje pokazuju kako Gospod preporađa čovekovo Prirodno; jer u unutrašnjem smislu, ovde se radi i o preporodu čovekovog Prirodnog , jer preporod čoveka je slika Gospodove glorifikacije (proslavljenja) (br. 3138, 3212, 3296, 3490). Jer je Gospod Sebe proslavio, to jest, učinio je SebeBožanskim, u skladu s Božanskim redom; a u skladu s tim redom, On preporađa čoveka, to jest, čini ga duhovnim i nebeskim; ovde, kako On čini čoveka duhovnim, jer Izrailj označava duhovnog čoveka.

2. Duhovni čovek nije unutarnji racionalni čovek, nego unutarnji prirodni. Unutarnji racionalni čovek je ono što se naziva nebeski čovek. Šta je razlika između duhovnog i nebeskog čoveka, više puta je već bilo rečeno. Čovek postaje duhovan tako štose kod njega istine povezuju sdobrom, to jest, ono što pripada veri, povezje se s onim što pripada ljubavi ka bližnjemu, a sve ovo u njegovom Prirodnom. Tamo se prvo istine povezuju s dobrom, onda unutarnje istine. Povezivaje spoljašnjih istina u Prirodnom razmatrano je u ovome poglavlju od stiha 1 do 17; a povezivanje unutarnjih istina s dobrom, od stiha 17

do kraja. Unutarnje se istine ne povezuju s dobrom ni na koji drugi način nego prosvetljenjem koje se uliva preko unutrašnjeg čoveka u spoljašnjeg. Preko ovoga prosvetljenja, Božanske istine postaju očite samo na opšti način, kao kad se bezbroj predmeta vidi okom kao neka tamna jednostavna stvar koja se neističe ničim. Ovo prosvetljenje, u kojemu se istine pokazuju samo na opšti način, bilo je označeno Isavovim rečima Jakovu, a ono da ti ostavimnekoliko ljudi što su sa mnom; i Jakovljevim odgovorom, Na šta? daj da nađem milost pred gospodarom svojim (u tvojim očima) (o čemu vidi br. 4385, 4386) 3. Da je duhovni čovek relativno u tami, vidi br. 2708, 715, 2716, 2718, 283, 849, 2935, 2937, 3241, 3246, 3833. Ovaj duhovni čovek predstavljen je Izrailjem (br. 4286). Duhovni se čovek tako naziva jer se svetlo neba, u kome je inteligencija i mudrost, uliva u one stvari kod čoveka koje su u svetlu sveta, i čini da se stvari koje su u svetlu neba predstavljaju u onima koje su u svetlu sveta, i da na taj način korespondiraju. Govoreći preciznije, duhovno je Božanska svetlost sama koja je od Gospoda; stoga je ona shvatanje istine o otuda i mudrost. Ali kod duhovnog čoveka ova svetlost pada u stvari koje pripadaju veri kod čoveka, i za koje on veruje da su istinite; dok kod nebeskog čoveka ona pada u dobro ljubavi. Međutim, ove su stvari jasne onima koji su u svetlosti neba, a zatamnjene onima koji su u svetlosti sveta, a to zanči (zatamnjene su) većini ljudi u naše dane, toliko su zatamnjene da u skoro nerazumljive; pa ipak, pošto se o njima govori u unutrašnjem smislu, i pošto su takve prirode, treba ih otkriti; vreme dolazi kada će biti prosvetljenost.

4. Razlog da je oltar nazvan Silni Bog Izrailjev, i što se time označavalo unutarnje bogoštovanje od Božanskog Duhovnog, je to, što u najvišem smislu, Bog Silni je isto što i Božansko Duhovnom, a tako isto što i Izrailj. (Da Izrailj označava Gospoda u pogledu Božanskog Duhovnog a u reprezentativno smislu, Gospodovu duhovnu crkvu ili, što je isto, čoveka koji je duhovan, može se videti gore, br. 4286, 4292).

U izvornom jeziku El Elohe znači Bog Bog, a najbliže je rečima Bog bogova. (prim. prev. Bog znači Sila, Snaga, Mo , u našem jeziku kao i u Sanskritu, jeziku Hinduskih Veda). U Reči, Jehova ili Gospod se na mnogim mestima označava sa El, u jednini, a isto taklo i sa Eloah; a On se naziva i Elohim, u množini; ponekad oba u istom stihu, ili u istom nizu. Onaj koji nije upoznat s unutrašnjim smislom Reči, taj n ože znati zašto je ovako. Da El sadrži jedno, a Eloah drugo, a Elohim opet nešto drugo, svako može da prosudi iz toga što je Reč Božanska, to jest, poreklom je od Božanskog, i ona je nadahnuta u svakoj reči, štaviše, u svakoj najmanjoj tački.

5. Šta El sadrži kad se pomene, a šta Elohim, može se videti iz onoga što je ponekad pokazano gore, naime, da se El i Elohim, ili Bog pominje kada se govori o istini (vidi br. 709, 2586, 2769, 2807, 2822{ign95} 3921kraj, 4287). Otuda to, da El i Elohim, u najvišem smislu, označavaju Božansko Duhovno, jer je ovo isto što i Božanska istina, s tom razlikom što El označava istinu u volji i delu, što je isto što i dobro od istine (br. 4337, 4353, 4390). Izraz Elohim se koristi u množini, jer se istinom Božaskom označavaju sve istine koje su od Gospoda. Otuda se i anđeli ponekad nazivaju u Reči Elohim, ili bogovi (br. 4295), kao što će se pokazati iz odlomaka navedenih iz Reči niže. Sada, pošto u najvišem smislu, El i Elohim označavaju Gospoda u pogledu istine, oni isto tako označavaju Njega i u pogledu moći, jer istina je takojoj se pripisuje moć(br. 3091, 4015). Stoga, gde god se govori o istini u Reči, Gospod se naziva El i Elohim, to jest, Bog. Otuda isto tako, da u izvornom jeziku El oznčava onoga ko je silan.

6. Da se El i Elohim ili Bog, pominju u Reči gde se govori o Božanskom Duhovnom ili, što je isto, o Božanskoj istini, a otuda i o Božanskoj sili, a što je još vidljivije iz sledećih odlomaka.

Kod Mojsija: Bog reče Izrailju noći u utvari; Jakove! Jakove! A on reče: evo me! I Bog mu reče: ja sam Bog, Bog oca tvojega; ne bojse otići u Egipt, jer ću od tebe učinii velik narod. (Postanje 46:2, 3). Pošto su ove reči upućene Izrailju, kojega će On učiniti velikim narodom, pa je stoga predmet o kome se raspravlja istina i njena sila, to se kaže ElElohim, što, u približnom smislu, znači Bog bogova, a u približnom smislu, Elohim znači bogove, jer se time opisuju istine i njihova sila, što je jasno kod istoga: I ondje načini žrtvenik, i nazva ono mjesto: Bog Betiljski, jer mu se ondje javi Bog, kada je bježao od brata svojega (Postanje 35:7). I na drugome mestu kod istoga: Jer je Jehova Bog vaš, Bog nad bogovima i gospodar nd gospodarma, Bog veliki, silni i strašni, koji ne gleda ko je ko, niti prima poklona(Zak. Ponovljeni 10:17). gde se Bog bogova izražava sElohe Elohim, a posle sa Bog ili El, kome se pripisuje veličina i moć .

7. Kod Davida: Jer je Jehovas velik Bog i velik car nad svijem bogovima. U njegovoj ruci su dubine zemaljske, i visine gorske njegove su. (Psalam 95:3, 4). ovde se koristi reč Bog ili El, jer se govori o Božaskoj istini i sili; kaže se bogovi, jer se govori o istinama koje otuda potiču; jer u unutrašnje mislu, car označava istinu (br. 1672, 2015, 2069, 3009, 3670). Otuda je očito šta označava veliki car iznad svih bogova. UNjegovoj su ruci dubine zemaljske ozačava istine crkve, koje se nazivaju visine gorske, zbog moći (sile) od dobra.

Kod istoga: Ko da se u nebu poredi s Jehovom? ko je među sinovima bogova (Elim) sličan Jehovi? Bog ili (El) silni je u tajnama svetih. O Jehova nad vojskama! ko je silan kao Ti, o Jah? (Psalam 89:6-8). Ovde sinovi bogova ili Elima, označavaju istine Božanske, čija je moć očita; jer se kaže Bog, El, svemogući, Jehova Bog nad vojskama, ko je silan kao Ti? 8. Tako i nadrugome mestu kod Davida: Dajte Jehovi, sinovi Božiji, dajte Jehovi slavu i čast! Psalam 29:1).

Kod Mojsija: A oni popadoše ničice i rekoše. Bože, Bože duhovima i svakom tijelu! ovaj je jedan zgriješio, i na sav li ćeš se zbor gnjeviti? (Brojevi 16:22).

Kod Davida: Rekoh, bogovi ste (Elohim) i sinovi ste Najvišega (Psalam 82:6; Jovan 10:34); gde se nazivaju bogovima zbog istina, jer sinovi su istine (vidi br. 489, 491, 533, 147, 2628, 3373, 3704).

Opet: Slavite Jehovu, jer je dobar; jer je do vijeka milost njegova. Slavite Boga nad bogovima, jer je do vijeka milost njegova (Psalam 136:1, 2).

Kod Danila: I taj će car činiti što hoće, i podignuće se i uzvisiće se iznad svakoga boga (El), čudno će govoriti na Boga nad bogovima (Elohim), i biće srećan dokle se ne svrši gnjev, jer će se izvršiti što je određeno. (Danijel 11:36. iz ovoga se vidi da, u približnom smislu, bogovi se odnose na istine koje su od Gospoda.

9. Da se kaže El ili Bog, u jednini, kada se govori o sili koja dolazi od Božanske istine, ili, što je isto, od moći koja je od Božanske istine, ili, što je isto, od Gospodovog Božanskog Duhovnog, može se videti iz sledećih odlomaka.

Kod Mojsija: neka moja ruka bude kao ruka Boga (El) na onoga koji čini zlo (Moga bih vam dosaditi , u Daničićevom prevodu) (Postanje 31:29). I opet: Nema sile za Boga (El) ( Zak. Ponovljeni 28:32) (prim. prev. ovo je prevod u skladu s prevodom sličnoga teksta u Psalmu 89:26, 27, vidi citat iz toga Psalma niže); inače, ovaj se tekst ne nalazi na označenom mestu).

Kod Miheja: Nema sile za Boga (El) Mihej 2:1. (prim. prev. onaj tekst se ne nalazi na označenome mestu.) Sile za Boga (ruka za Boga) označava da treba da ima moći. (Da ruka označava moć, može se videti, br. 878, 3387; da se ruka kaže za istinu, br. 3091.) Kod Davida: Pružiću na more ruku njegovu, i na rijeke desnicu njegovu. On će me zvati: ti si otac moj, Bog (El) moj i grad spasenja mojeg (89:25, 26). govoreći o moći od istina.

Kod istoga: O Jehova, grade moj, zaklone moj, koji se ne može oboriti, izbavitelju moj, Bože (El) moj, kamena goro, na kojoj se ne bojim zla,štite moj, rože spasenja mojega, utičište moje! (Psalam 18:2-4).

Kod istoga: Zao čovek kaže u srcu svome: Bog je zaboravio, okrenuo je lice svoje, ne će vidjeti nigda. Ustani, Gospode! digni ruku svoju, ne zaboravi nevoljnijeh!Za što bezbožnik da ne mariza Boga (Elohim) govoreći u srcu svome da ti ne ćeš vidjeti? (Psalam 10:10-13).

10. Kod Isaije: Ostatak će se vratiti, ostatak Jakovljev, Bogu (El) silnome (Isaija 10:21).

Kod istoga: Jer nam se rodi dijete, sin nam se dade, kojemu je vlast na ramenu, i ime će mu biti: divni, savjetnik, Bog (El) silni, otac vječni, knez mirni (Isaija 9:6).

Kod istoga: Gle, Bog (El) je spasenje moj, uzdaću se i ne ću se bojati, jer mi je sila i pjesma Gospod Bog (El), on mi bi spasitelj. (Izaija 12:2).

Kod istoga: Ja sam Bog (El). Ja sam od prije svijet posta, i niko nemože izbavii iz ruke moje; kad radim, ko će smetati? (Isaija 43:12, 13). kaže se za silu.

Kod Jeremije: Bože (El) veliki i silni! kojemu je ime Jehova nad vojskama Jeremija 32:18. U drugoj knjizi Samuilovoj: S tobom razbijam vojsku, s Bogom (El) svojim skačem preko zida. Put je Božji vjeran, riječ Jehovina čista. On je štit svjema kojise uzdaju u nj. jer ko je Bog (El) osim Jehove? i ko je stijena osim Boga (Elohim) našega? Bog (El) je krjepost moja i sila moja (22:3033). 11.

Kod Mojsija: Bog (El) nije čovek da laže, ni sin čovječiji da se pokaje. Što kaže neće li učiniti? i što kaže, ne će li izvršiti? On ga je izveo iz Egipta. on mu je kao snaga jednorogova. Jer nema čini na Jakova ni vračanja na Izrailja; u ovo doba govoriće se o Jakovu i o Izrailju, šta je učinio Bog (El). (Brojevi 23:19, 22, 23); gde se, u unutrašnjem smislu, govori o moći i istini.

Kod istoga: Bog (El) ga je izveo izEgipta, i on mu je kao snaga jednorogova; poješće narode koji su mu neprijatelji, i kosti će njihove potrti, i strijelama svojim postrijaljati ih Brojevi 24:8. Da rogovi i snaga jednorogova označavaju moćistine od dobra, vidi br. 2832; da ne pominjemo druge odlomke. Pošto većina stvari u Reči imaju i suprotno značenje, tako isto i bog i bogovi, koje se reči koriste kada se govori o obmani i o moći obmane; kao kod Jezikilja: Najgrabriji unaci (bogovi, Elim) govoriće mu isred groba njehovijeh, koji sidoše i leže neobrezani, pobijeni mačem Jezekilj 32:21).

Kod Isaije: Koji se upaljujete ulugovima pod svakijem zelenijem drvetom (pod bogovima Elim), koljete sinove svoje u potocima, pod vrletima kamenijem (Isaija 57:5. gde se reč bogovi koristi zbog obmana. Slično i na drugim mestima.

NASTAVAK O VELIKOM ČOVEKU I KORESPONDENCIJI, OVDE KORESPONDENCIJI S OKOM I SA SVETLOŠĆU.

  
/ 10837  
  

©2024 New Christian Bible Study Corporation. All rights reserved. Printed from newchristianbiblestudy.org