22
I reče GospodBog: Eto, čovek posta kao jedan od nas znajući šta je dobro šta li zlo; ali sada da ne pruži ruku svoju i uzbere i s drveta od života, i okusi, te do veka živi.
211. Stih 7. Tada im se otvoriše oči, i vidješe da su goli; pa spletoše lišće smokvino i načiniše sebi pregače.
To što su im se oči otvorile označava da su znali i da su priznavali, po unutrašnjem diktatu, da su goli, to jest da nisu više u nevinosti kao pre, nego da su u zlu.
देना:
