211. Stih 7. Tada im se otvoriše oči, i vidješe da su goli; pa spletoše lišće smokvino i načiniše sebi pregače.

To što su im se oči otvorile označava da su znali i da su priznavali, po unutrašnjem diktatu, da su goli, to jest da nisu više u nevinosti kao pre, nego da su u zlu.