3451. A oni rekoše: vidjesmo zaista da je Jehova s tobom, označava da je Božansko bilo u tome. Ovo je jasno iz značenja izraza Vidjesmo zaista, što je opaziti i tako znati zasigurno; i iz značenja da je Jehova s njim, što znači da je Božansko bilo u tome. Ovde se govori, kao što je gore rečeno (br. 3447), o slaganju doslovnog smisla Reči s unutrašnjim smislom, pa stoga i o slaganju sa doktrinarnih stvari vere, koja je označena Abimelehom, Ohozatom, i Fikolom, onoliko koliko su (razumeli) od doslovnog smisla Reči, s u unutrašnjim smislom; pa stoga (se ovde govori) i o povezanosti Gospodovog carstva na zemlji sa Gospodovim carstvo u nebima, to jest sa Gospodom, preko Reči. Jer Reč je, u najvišem smsislu, Sami Gospod, a u pogledu unutrašjeg smisla, ona je samo Gospodovo carstvo u nebima, a u pogledu doslovnog smisla, ona je Gospodovo carstvo samo na zemlji, kao što je pre rečeno. A s Gospodovim carstvom na zemlji, to jest, sa Njegovom Crkvom, slučaj je takav, da pošto ona izvodi svoju doktrinu (nauk) iz doslovnog smisla Reči, ona ne može da izbegne da bude ne bude različita ; to jest, jedno društvo će izjaviti za jednu stvar da je to istina vere, jer se tako kaže u Reči; drugo društvo će izjaviti neku drugo stvar, jer da se tako kaže u Reči, i tako dalje. Kao posledica, biće to, da će se Gospodova Crkva, pošto izvodi svoj nauk (doktrinu) iz doslovnog smisla Reči, da će se razlikovati na različitim mestima, i to ne samo po društvima, nego i po pojedincima u svakom društvu. Međutim, razlika u naucima nije razlog da Crkva ne bude jedna, pod uslovom da postoji saglasnost u naucima da ljubav ka bližnjemu potiče od vere, i da vera prima život od ljubavi ka bližnjemu, u kome slučaju neko može da ne bude u istini nauka, ali da i pored toga bude u istini života, pa je stoga Gospodovo carstvo ili Crkva u njemu. Stoga, ako neko tvrdi da dobra dela treba da se vrše s nadom u nagradu u nebu, prema doslovnom smislu Reči (kod Mateje, pogl. (10:41, 42; i na drugim mestima), ali ne misli o zaslugama dok čini dobra dela, i on je isto tako u Gospodovom carstvu, jer je u pogledu života u istini; a pošto je takav s obzirom na život, on lako prima pouku da niko ne zaslužuje nebo, i da dela, ako se misli da ona zaslužujui nagradu, nisu dobra; a tako i u drugim slučajevima. Jer je doslovni smisao takav, da u mnogim odlomcima izgleda paradoksalan (da uči zarličite stvari), a razlog je u tome, što u Reči postoje izgledi istine koji su prilagođeni onima koji su u spoljašnjim stavrima, to jest onima kojisu u svetskim i telesnim ljubavima. Stoga ovde Abimeleh označava one koji su u doktrinarnim stvarima vere, a koji čine od vere suštinsku stvar za spasenje, kao što je pre rečeno. Ovde se govori i o slaganju njihovih nauka s unutrašnjim smislom; i o tome da do povezivanja dolazi, kao što je očito, samo s onima koji, iako veruju da je vera suštinska, ipak čine (delom) da je ljubav prema bližnjemu suštinska u pogledu života. Jer kad kod ovih postoji pouzdanje i poverenje u Gospoda, što oni nazivaju samom verom, tad su oni u osećanju ljubavi ka Gospodu, pa su stoga u pogleduživota u dobru. Ali pogledaj šta je rečeno o ovome predmetu, naime, o ljubavi ka bližnjemu, da je ona ta, a ne stvari nauka, koja sačinjava Crkvu (br. 809, 916, 1796, 1799, 1834, 1844); da stvari nauka nemau vrednosti ako se život s njima ne slaže (br. 1515); da je Crkva različita u pogledu istina, ali da je jedna u pogledu ljubavi ka bližnjemu (br. 3267); da postoji paralelizam (uporednost) između Gospoda i čoveka u pogledu nebeskih stvari dobra, ali ne i duhovnih stvari istine (br. 1831, 1832); da zaista postioji samo jedna jedina doktrina (nauk), naime, dpktrina (nauk) ljubavi ka Gospodu i ljubavi ka bližnjemu (br. 3445); da bi Crkva bila jedno kada bi svi bili u ljubavi ka bližnjemu, uprkos razlika u bogoštovanju i doktrinama (br. 809, 1316, 1798, 1799, 1834, 1844, 2982); da bi Crkva bila kao Gospodovo carstvo u nebima kada bi svi bili jubavi ka bližnemu (br. 2385); da postoje bezbrojne razlike u dobru i u istini u nebima, ali zbog slaganja (harmonije) oni sačinjavaju jedinstvo, kao organi i udovi tela (br. 684, 690, 3241).
